Пређи на садржај

Лилит

С Википедије, слободне енциклопедије
Лилит
Слика Лилит (1887) уметника Џона Колиера у Аткинсоновој уметничкој галерији, Мерсисајд, Енглеска
Место рођењаРај
Женска фигура са сумерске керамичке плочице из 1950. п. н. е.

Лилит (Шаблон:Jez-he) месопотамски је женски демон ноћи. Она је првобитно била сумерски и вавилонски сукубус (демон који узима облик жене и са мушкарцима има полни однос док они спавају), који је касније стопљен са Ламасхту, демоном који убија мушку децу.[1][2] Лилит је демонска фигура у јудаистичкој митологији, наводно исконски женски `демон и алтернативно прва Адамова жена.[3] Претпоставља се да се она помиње на библијском хебрејском у Исаији 34:14, а потом у касној антици у мандејском гностицизму и јеврејским митолошким изворима од 500. године наовамо. Лилит се појављује у историоласу (инкантације које укључују кратку митску причу) у различитим концептима и локалитетима[4] који је делимично описују. Она се помиње у Вавилонском Талмуду,[5] у Књизи Адама и Еве као прва Адамова жена, а у зохарском Левитском закону 19а као „врела ватрена жена која је прво живела са човеком".[6] У средњем веку се појављује идеја о Лилит као првој Адамовој жени.[7] У мидрашу Алфабет Бен Сира (око 10. века) она је Адамова прва жена у рају, која је створена од прашине да би њему била равна. У Књизи о Постању 1:27 пише: „И створи Бог човека по обличју Својему, по обличју Божијем створи га; мушко и женско створи их“ (пре описа стварања Еве од Адамовог ребра у 2:22) Одавде неки изводе закључак да је Лилит створена у истом тренутку кад и Адам. Лилит је касније својевољно напустила Рајски врт (Еденски врт) одбијајући да се потчини Адаму и била је замењена Евом.

Оригинална хебрејска реч од које је преузето име Лилит налази се у библијском хебрејском, у Књизи Исаије, иако се сама Лилит не помиње ни у једном библијском тексту.[8] У касној антици у мандејским и јеврејским изворима од 500. године надаље, Лилит се појављује у хисториолама (зачарањима која укључују кратку митску причу) у различитим концептима и локалитетима[9] који дају њене делимичне описе. Она се помиње у Вавилонском Талмуду (Ерувин 100б, Нида 24б, Шабат 151б, Бава Батра 73а), у Сукобу Адама и Еве са Сатаном као Адамова прва жена, и у Зохару § Левитски законик 19а као „врела ватрена жена која је прво кохабитирала са човеком“.[10] Многи рабински ауторитети, укључујући Мајмонида и Менахема Меирија, одбацују постојање Лилит.[11]

Име Лилит потиче од lilû, lilîtu, и (w)ardat lilî. Акадска реч lilû повезана је са хебрејском речју lilit која се појављује у Исаији 34:14, за коју неки савремени научници сматрају да је ноћна птица, као што је Јудит М. Блер.[12] У месопотамској религији, пронађеној у клинописним текстовима Сумера, Асирије и Вавилоније, lilîtu је дух или демон.[3][13][14] Многи су је такође повезивали са месопотамским демоном Ламашту, који дели сличне особине и сличан положај у митологији као Лилит.[15][16][17]

Лилит наставља да служи као изворни материјал у данашњој популарној култури, западној култури, књижевности, окултизму, фантазији и хорору.

Историја

[уреди | уреди извор]

У делу јеврејског фолклора, као што је Сирахова азбука (око 700–1000 н.е.), Лилит се појављује као Адамова прва жена, која је створена у исто време и од исте глине као и Адам.[а] Легенда о Лилит се у великој мери развила током средњег века, у традицији Агаде, Зохара и јеврејског мистицизма.[20] На пример, у списима Исака бен Јакова ха-Коена из 13. века, Лилит је напустила Адама након што је одбила да му се потчини, а затим се није хтела вратити у Рајски врт након што се удружила са арханђелом Самаелом.[21]

Тумачења Лилит која се налазе у каснијим јеврејским материјалима су обилна, али је остало мало информација које се односе на сумерске, асирске и вавилонске погледе на ову класу демона. Недавне студије оспориле су релевантност два извора која су раније коришћена за повезивање јеврејске lilith са акадском lilītuГилгамешов додатак и Арслан Ташових амулета[22] (погледајте испод дискусију о ова два проблематична извора).

Насупрот томе, неки научници, као што је Ловел К. Ханди, сматрају да, иако Лилит потиче из месопотамске демонологије, докази да је хебрејска Лилит присутна у изворима који се често цитирају – два од који су сумерски Гилгамешов фрагмент и сумерска инкантација из Аршлан-Таша – су оскудна, ако је уопште и присутни.[21]:174

У текстовима на хебрејском језику, термин lilith или lilit (преведено као „ноћна створења“, „ноћно чудовиште“, „ноћна вештица“ или „сова врискова“) први пут се појављује на списку животиња у Исаији 34.[23] Лилитина референца на Исаију 34:14 се не појављује у најчешћим преводима Библије као што су KJV и NIV. Коментатори и тумачи често замишљају лик Лилит као опасног ноћног демона, који је сексуално раскалашен и који краде бебе у тами.[24] Тренутно не постоји консензус научника, при чему се неки придржавају анималистичког тумачења, док како други тврде, 34:14 упућује на дословног демона или категорију демона који потпадају под спецификацију „лилит“. Историјски гледано, одређени истакнути јеврејски рабини у талмудским текстовима плашили су се сличних лилита, неки у толикој мери да су препоручивали мушкарцима да не спавају сами у кући, јер би свакога ко то учини „запленила Лилит“.[25] Јеврејске инкантациone чиније и амајлије из Месопотамије од првог до осмог века идентификују Лилит као женског демона и пружају прве њене визуелне приказе.[24] Поменутe амајлије су често били симболични папири за развод, који су одбијали дату лилит за коју се сматрало да опседа нечију кућу или породицу.[26]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Упоредите Постање 1:27[18] (ово је у супротности са Евом, која је створена од једног од Адамових ребара).[19]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Walter Farber, in Reallexikon der Assyriologie und vorderasiatischen Archäologie (RLA), 7, Berlin, de Gruyter. 1990. ISBN 3-11-010437-7. стр. 23–24.
  2. ^ Manfred Hutter (1999). „Lilith”. Ур.: K. van der Toorn; et al. Dictionary of Deities and Demons in the Bible. Leiden, Brill. стр. 520—521. ISBN 90-04-11119-0. 
  3. ^ а б McDonald, Beth E. (2009). „In Possession of the Night: Lilith as Goddess, Demon, Vampire”. Ур.: Sabbath, Roberta Sternman. Sacred Tropes: Tanakh, New Testament, and Qur'an As Literature and Culture. Leiden and Boston: Brill Publishers. стр. 175—178. ISBN 978-90-04-17752-9. doi:10.1163/ej.9789004177529.i-536.42. 
  4. ^ Christa Müller-Kessler, "Lilit(s) in der aramäisch-magischen Literatur der Spätantike," in Altorientalische Forschungen28, 2001, pp. 338–352.
  5. ^ Eruvin 100b, Niddah 24b, Shabbat 151b, Baba Bathra 73a
  6. ^ Gustav Davidson (1971). A Dictonary of Angels including the Fallen Angels. New York: The Free Press. стр. 174. 
  7. ^ „Blood, Gender and Power in Christianity and Judaism”. www2.kenyon.edu. Архивирано из оригинала 5. 3. 2024. г. Приступљено 8. 1. 2022. 
  8. ^ Isaiah 34:14
  9. ^ Müller-Kessler, Christa (2001). „Lilit(s) in der aramäisch-magischen Literatur der Spätantike”. Altorientalische Forschungen. Walter de Gruyter GmbH. 28 (2): 338—352. S2CID 163723903. doi:10.1524/aofo.2001.28.2.338. 
  10. ^ Davidson, Gustav (1967). Dictionary of Angels.pdf A Dictionary of Angels including the Fallen Angels. Simon and Schuster. стр. 174. ISBN 002907052X. 
  11. ^ B., Shapiro, Marc (2008). Studies in Maimonides and his interpreters. University of Scranton Press. стр. 134. ISBN 978-1-58966-165-3. OCLC 912624714. 
  12. ^ Blair
  13. ^ Farber, Walter (1990). Reallexikon der Assyriologie und vorderasiatischen Archäologie. стр. 23—24. . (RLA), 7, Berlin, de Gruyter,ISBN 3-11-010437-7.
  14. ^ Hutter, Manfred (1999). „Lilith”. Ур.: Van Der Toorn, K. Dictionary of Deities and Demons in the Bible DDD. Leiden: Brill. стр. 520—521. ISBN 90-04-11119-0. 
  15. ^ „Stalking Us for 9,000 Years: The Levantine Origins of the Undead”. Haaretz. Архивирано из оригинала 5. 12. 2022. г. Приступљено 7. 1. 2024. 
  16. ^ Marlene E Mondriaan (UP). „Lilith and Eve – wives of Adam”. Sabinet African Journals. 
  17. ^ Emrys, Wendilyn (март 2018). „The Transformations of a Goddess: Lillake, Lamashtu, and Lilith” — преко Research Gate. 
  18. ^ Genesis 1:27
  19. ^ Genesis 2:22
  20. ^ Schwartz, Howard (2006). Tree of Souls: The Mythology of Judaism. Oxford University Press. стр. 218. ISBN 978-0-19-532713-7. 
  21. ^ а б Kvam, Kristen E.; Schearing, Linda S.; Ziegler, Valarie H. (1999). Eve and Adam: Jewish, Christian, and Muslim Readings on Genesis and Gender. Indiana University Press. стр. 220—221. ISBN 978-0-253-21271-9. Архивирано из оригинала 17. 8. 2023. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
  22. ^ Freedman, David Noel (ed.) (1997, 1992). Anchor Bible Dictionary. New York: Doubleday. "Very little information has been found relating to the Akkadian and Babylonian view of these figures. Two sources of information previously used to define Lilith are both suspect."
  23. ^ Isaiah 34:14
  24. ^ а б „Lilith: Lady Flying in Darkness”. My Jewish Learning (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 3. 2015. г. Приступљено 20. 11. 2023. 
  25. ^ „Babylonian Talmud: Tractate Shabbath”. Архивирано из оригинала 20. 7. 2023. г. Приступљено 4. 6. 2024. 
  26. ^ Shaked, Shual (2013). Aramaic Bowl Spells. стр. 120—130. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]