Лилит
Лилит | |
---|---|
Место рођења | Рај |
Лилит (Шаблон:Jez-he) месопотамски је женски демон ноћи. Она је првобитно била сумерски и вавилонски сукубус (демон који узима облик жене и са мушкарцима има полни однос док они спавају), који је касније стопљен са Ламасхту, демоном који убија мушку децу.[1][2] Лилит је демонска фигура у јудаистичкој митологији, наводно исконски женски `демон и алтернативно прва Адамова жена.[3] Претпоставља се да се она помиње на библијском хебрејском у Исаији 34:14, а потом у касној антици у мандејском гностицизму и јеврејским митолошким изворима од 500. године наовамо. Лилит се појављује у историоласу (инкантације које укључују кратку митску причу) у различитим концептима и локалитетима[4] који је делимично описују. Она се помиње у Вавилонском Талмуду,[5] у Књизи Адама и Еве као прва Адамова жена, а у зохарском Левитском закону 19а као „врела ватрена жена која је прво живела са човеком".[6] У средњем веку се појављује идеја о Лилит као првој Адамовој жени.[7] У мидрашу Алфабет Бен Сира (око 10. века) она је Адамова прва жена у рају, која је створена од прашине да би њему била равна. У Књизи о Постању 1:27 пише: „И створи Бог човека по обличју Својему, по обличју Божијем створи га; мушко и женско створи их“ (пре описа стварања Еве од Адамовог ребра у 2:22) Одавде неки изводе закључак да је Лилит створена у истом тренутку кад и Адам. Лилит је касније својевољно напустила Рајски врт (Еденски врт) одбијајући да се потчини Адаму и била је замењена Евом.
Оригинална хебрејска реч од које је преузето име Лилит налази се у библијском хебрејском, у Књизи Исаије, иако се сама Лилит не помиње ни у једном библијском тексту.[8] У касној антици у мандејским и јеврејским изворима од 500. године надаље, Лилит се појављује у хисториолама (зачарањима која укључују кратку митску причу) у различитим концептима и локалитетима[9] који дају њене делимичне описе. Она се помиње у Вавилонском Талмуду (Ерувин 100б, Нида 24б, Шабат 151б, Бава Батра 73а), у Сукобу Адама и Еве са Сатаном као Адамова прва жена, и у Зохару § Левитски законик 19а као „врела ватрена жена која је прво кохабитирала са човеком“.[10] Многи рабински ауторитети, укључујући Мајмонида и Менахема Меирија, одбацују постојање Лилит.[11]
Име Лилит потиче од lilû, lilîtu, и (w)ardat lilî. Акадска реч lilû повезана је са хебрејском речју lilit која се појављује у Исаији 34:14, за коју неки савремени научници сматрају да је ноћна птица, као што је Јудит М. Блер.[12] У месопотамској религији, пронађеној у клинописним текстовима Сумера, Асирије и Вавилоније, lilîtu је дух или демон.[3][13][14] Многи су је такође повезивали са месопотамским демоном Ламашту, који дели сличне особине и сличан положај у митологији као Лилит.[15][16][17]
Лилит наставља да служи као изворни материјал у данашњој популарној култури, западној култури, књижевности, окултизму, фантазији и хорору.
Историја
[уреди | уреди извор]У делу јеврејског фолклора, као што је Сирахова азбука (око 700–1000 н.е.), Лилит се појављује као Адамова прва жена, која је створена у исто време и од исте глине као и Адам.[а] Легенда о Лилит се у великој мери развила током средњег века, у традицији Агаде, Зохара и јеврејског мистицизма.[20] На пример, у списима Исака бен Јакова ха-Коена из 13. века, Лилит је напустила Адама након што је одбила да му се потчини, а затим се није хтела вратити у Рајски врт након што се удружила са арханђелом Самаелом.[21]
Тумачења Лилит која се налазе у каснијим јеврејским материјалима су обилна, али је остало мало информација које се односе на сумерске, асирске и вавилонске погледе на ову класу демона. Недавне студије оспориле су релевантност два извора која су раније коришћена за повезивање јеврејске lilith са акадском lilītu – Гилгамешов додатак и Арслан Ташових амулета[22] (погледајте испод дискусију о ова два проблематична извора).
Насупрот томе, неки научници, као што је Ловел К. Ханди, сматрају да, иако Лилит потиче из месопотамске демонологије, докази да је хебрејска Лилит присутна у изворима који се често цитирају – два од који су сумерски Гилгамешов фрагмент и сумерска инкантација из Аршлан-Таша – су оскудна, ако је уопште и присутни.[21]:174
У текстовима на хебрејском језику, термин lilith или lilit (преведено као „ноћна створења“, „ноћно чудовиште“, „ноћна вештица“ или „сова врискова“) први пут се појављује на списку животиња у Исаији 34.[23] Лилитина референца на Исаију 34:14 се не појављује у најчешћим преводима Библије као што су KJV и NIV. Коментатори и тумачи често замишљају лик Лилит као опасног ноћног демона, који је сексуално раскалашен и који краде бебе у тами.[24] Тренутно не постоји консензус научника, при чему се неки придржавају анималистичког тумачења, док како други тврде, 34:14 упућује на дословног демона или категорију демона који потпадају под спецификацију „лилит“. Историјски гледано, одређени истакнути јеврејски рабини у талмудским текстовима плашили су се сличних лилита, неки у толикој мери да су препоручивали мушкарцима да не спавају сами у кући, јер би свакога ко то учини „запленила Лилит“.[25] Јеврејске инкантациone чиније и амајлије из Месопотамије од првог до осмог века идентификују Лилит као женског демона и пружају прве њене визуелне приказе.[24] Поменутe амајлије су често били симболични папири за развод, који су одбијали дату лилит за коју се сматрало да опседа нечију кућу или породицу.[26]
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Walter Farber, in Reallexikon der Assyriologie und vorderasiatischen Archäologie (RLA), 7, Berlin, de Gruyter. 1990. ISBN 3-11-010437-7. стр. 23–24.
- ^ Manfred Hutter (1999). „Lilith”. Ур.: K. van der Toorn; et al. Dictionary of Deities and Demons in the Bible. Leiden, Brill. стр. 520—521. ISBN 90-04-11119-0.
- ^ а б McDonald, Beth E. (2009). „In Possession of the Night: Lilith as Goddess, Demon, Vampire”. Ур.: Sabbath, Roberta Sternman. Sacred Tropes: Tanakh, New Testament, and Qur'an As Literature and Culture. Leiden and Boston: Brill Publishers. стр. 175—178. ISBN 978-90-04-17752-9. doi:10.1163/ej.9789004177529.i-536.42.
- ^ Christa Müller-Kessler, "Lilit(s) in der aramäisch-magischen Literatur der Spätantike," in Altorientalische Forschungen28, 2001, pp. 338–352.
- ^ Eruvin 100b, Niddah 24b, Shabbat 151b, Baba Bathra 73a
- ^ Gustav Davidson (1971). A Dictonary of Angels including the Fallen Angels. New York: The Free Press. стр. 174.
- ^ „Blood, Gender and Power in Christianity and Judaism”. www2.kenyon.edu. Архивирано из оригинала 5. 3. 2024. г. Приступљено 8. 1. 2022.
- ^ Isaiah 34:14
- ^ Müller-Kessler, Christa (2001). „Lilit(s) in der aramäisch-magischen Literatur der Spätantike”. Altorientalische Forschungen. Walter de Gruyter GmbH. 28 (2): 338—352. S2CID 163723903. doi:10.1524/aofo.2001.28.2.338.
- ^ Davidson, Gustav (1967). Dictionary of Angels.pdf A Dictionary of Angels including the Fallen Angels. Simon and Schuster. стр. 174. ISBN 002907052X.
- ^ B., Shapiro, Marc (2008). Studies in Maimonides and his interpreters. University of Scranton Press. стр. 134. ISBN 978-1-58966-165-3. OCLC 912624714.
- ^ Blair
- ^ Farber, Walter (1990). Reallexikon der Assyriologie und vorderasiatischen Archäologie. стр. 23—24.. (RLA), 7, Berlin, de Gruyter,ISBN 3-11-010437-7.
- ^ Hutter, Manfred (1999). „Lilith”. Ур.: Van Der Toorn, K. Dictionary of Deities and Demons in the Bible DDD. Leiden: Brill. стр. 520—521. ISBN 90-04-11119-0.
- ^ „Stalking Us for 9,000 Years: The Levantine Origins of the Undead”. Haaretz. Архивирано из оригинала 5. 12. 2022. г. Приступљено 7. 1. 2024.
- ^ Marlene E Mondriaan (UP). „Lilith and Eve – wives of Adam”. Sabinet African Journals.
- ^ Emrys, Wendilyn (март 2018). „The Transformations of a Goddess: Lillake, Lamashtu, and Lilith” — преко Research Gate.
- ^ Genesis 1:27
- ^ Genesis 2:22
- ^ Schwartz, Howard (2006). Tree of Souls: The Mythology of Judaism. Oxford University Press. стр. 218. ISBN 978-0-19-532713-7.
- ^ а б Kvam, Kristen E.; Schearing, Linda S.; Ziegler, Valarie H. (1999). Eve and Adam: Jewish, Christian, and Muslim Readings on Genesis and Gender. Indiana University Press. стр. 220—221. ISBN 978-0-253-21271-9. Архивирано из оригинала 17. 8. 2023. г. Приступљено 26. 3. 2017.
- ^ Freedman, David Noel (ed.) (1997, 1992). Anchor Bible Dictionary. New York: Doubleday. "Very little information has been found relating to the Akkadian and Babylonian view of these figures. Two sources of information previously used to define Lilith are both suspect."
- ^ Isaiah 34:14
- ^ а б „Lilith: Lady Flying in Darkness”. My Jewish Learning (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 3. 2015. г. Приступљено 20. 11. 2023.
- ^ „Babylonian Talmud: Tractate Shabbath”. Архивирано из оригинала 20. 7. 2023. г. Приступљено 4. 6. 2024.
- ^ Shaked, Shual (2013). Aramaic Bowl Spells. стр. 120—130.
Литература
[уреди | уреди извор]- Водич кроз светске религије, Мирча Елијаде
- Talmudic References: b. Erubin 18b; b. Erubin 100b; b. Nidda 24b; b. Shab. 151b; b. Baba Bathra 73a–b
- Kabbalist References: Zohar 3:76b–77a; Zohar Sitrei Torah 1:147b–148b; Zohar 2:267b; Bacharach,'Emeq haMelekh, 19c; Zohar 3:19a; Bacharach,'Emeq haMelekh, 102d–103a; Zohar 1:54b–55a
- Dead Sea Scroll References: 4QSongs of the Sage/4QShir; 4Q510 frag.11.4–6a//frag.10.1f; 11QPsAp
- Lilith: The Real Story Rabbi Menachem Levine, Aish.com
- Lilith Bibliography, Jewish and Christian Literature, Alan Humm ed., 14. децембар 2024..
- Charles Fossey, La Magie Assyrienne, Paris: 1902.
- Hurwitz, Siegmund (1999). Lilith, the First Eve: Historical and Psychological Aspects of the Dark Feminine. Превод: Gela Jacobson. Einsiedeln, Switzerland: Daimon Verlag. ISBN 9783856305772. Непознати параметар
|DUPLICATE_title=
игнорисан (помоћ); Пронађени су сувишни параметри:|author=
и|last1=
(помоћ). Zürich: Daimon Verlag, 1980, 1993. English tr. . - Siegmund Hurwitz, Lilith Switzerland: Daminon Press, 1992. Jerusalem Bible. New York: Doubleday, 1966.
- Samuel Noah Kramer, Gilgamesh and the Huluppu-Tree: A reconstructed Sumerian Text. (Kramer's Translation of the Gilgamesh Prologue), Assyriological Studies of the Oriental Institute of the University of Chicago 10, Chicago: 1938.
- Raphael Patai, Adam ve-Adama, tr. as Man and Earth; Jerusalem: The Hebrew Press Association, 1941–1942.
- Raphael Patai. The Hebrew Goddess. Discus Books.. 3rd enlarged edition New York:, 1978.
- Archibald Sayce, Hibbert Lectures on Babylonian Religion 1887.
- Schwartz, Howard, Lilith's Cave: Jewish tales of the supernatural, San Francisco: Harper & Row, 1988.
- R. Campbell Thompson, Semitic Magic, its Origin and Development, London: 1908.
- Isaiah, chapter 34 Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2011). New American Bible
- Augustin Calmet, (1751) Treatise on the Apparitions of Spirits and on Vampires or Revenants of Hungary, Moravia, et al. The Complete Volumes I & II. 2016. ISBN 978-1-5331-4568-0.
- Albenda, Pauline (2005). „The "Queen of the Night" Plaque: A Revisit”. Journal of the American Oriental Society. American Oriental Society. 125 (2): 171—190. ISSN 0003-0279. JSTOR 20064325.
- Barrelet, Marie-Thérèse (1952). „A Propos d'une Plaquette Trouvée a Mari”. Syria: Revue d'Art Oriental et d'Archéologie (на језику: француски). Paris: Librairie Orientaliste Paul Greuthner. XXIX (3): 285—293. doi:10.3406/syria.1952.4791.
- Black, Jeremy; Green, Anthony (1992). Gods, Demons and Symbols of Ancient Mesopotamia, an Illustrated Dictionary. (illustrations by Tessa Rickards). Austin: University of Texas Press. ISBN 0-292-70794-0.
- "British Museum collection database" Queen of the Night/Burney Relief website page, accessed Feb 7, 2016
- Collon, Dominique (2005). The Queen of the Night. British Museum Objects in Focus. London: British Museum Press. ISBN 978-0-7141-5043-7.
- Collon, Dominique (2007). „Iconographic Evidence for some Mesopotamian Cult Statues”. Ур.: Groneberg, Brigitte; Spieckermann, Hermann. Die Welt der Götterbilder. Beihefte zur Zeitschrift für die Alttestamentliche Wissenschaft. 376. Berlin: Walter de Gruyter. стр. 57—84. ISBN 978-3-11-019463-0.
- Collon, Dominique (2007b). „The Queen Under Attack – A rejoinder”. Iraq. London: British School of Archaeology in Iraq. 69: 43—51. JSTOR 25608646. S2CID 192937380. doi:10.1017/S0021088900001042.
- Curtis, J.E.; Collon, D (1996). „Ladies of Easy Virtue”. Ур.: H. Gasche; Barthel Hrouda. Collectanea Orientalia: Histoire, Arts de l'Espace, et Industrie de la Terre. Civilisations du Proche-Orient: Series 1 - Archéologie et Environment. CDPOAE 3. Recherches et Publications. стр. 89—95. ISBN 2-940032-09-2.
- Davis, Frank (13. 6. 1936). „A puzzling "Venus" of 2000 B.C.: a fine Sumerian relief in London”. The Illustrated London News. 1936 (5069): 1047.
- Frankfort, Henri (1937). „The Burney Relief”. Archiv für Orientforschung. 12: 128—135.
- Gadd, C. J. (1933). „Epic of Gilgamesh, Tablet XII”. Revue d'Assyriologie et d'Archéologie Orientale. XXX: 127—143.
- Jacobsen, Thorkild (1987). „Pictures and pictorial language (the Burney Relief)”. Ур.: Mindlin, M.; Geller, M.J.; Wansbrough, J.E. Figurative Language in the Ancient Near East. London: School of Oriental and African Studies, University of London. стр. 1—11. ISBN 0-7286-0141-9.
- Kaelin, Oskar (2006). "Modell Ägypten" Adoption von Innovationen im Mesopotamien des 3. Jahrtausends v. Chr. Orbis Biblicus et Orientalis, Series Archaeologica (на језику: немачки). 26. Fribourg: Academic Press Fribourg. ISBN 978-3-7278-1552-2.
- Kraeling, Emil G. (1937). „A Unique Babylonian Relief”. Bulletin of the American Schools of Oriental Research. 67 (67): 16—18. JSTOR 3218905. S2CID 164141131. doi:10.2307/3218905.
- McCown, Donald E.; Haines, Richard C.; Hansen, Donald P. (1978). Nippur I, Temple of Enlil, Scribal Quarter, and Soundings. Oriental Institute Publications. LXXXVII. Oriental Institute of the University of Chicago. стр. pl. 142:8, 142:10. ISBN 978-0-226-55688-8.
- Opitz, Dieter (1936). „Die vogelfüssige Göttin auf den Löwen”. Archiv für Orientforschung (на језику: немачки). 11: 350—353.
- Ornan, Tallay (2005). The Triumph of the Symbol: Pictorial Representation of Deities in Mesopotamia and the Biblical Image Ban. Orbis Biblicus et Orientalis. 213. Fribourg: Academic Press Fribourg. ISBN 3-7278-1519-1.
- Patai, Raphael (1990). The Hebrew Goddess (3d изд.). Detroit: Wayne State University Press. ISBN 0-8143-2271-9.
- Porada, Edith (1980). „The Iconography of Death in Mesopotamia in the early Second Millennium B.C.”. Ур.: Alster, Bernd. Death in Mesopotamia, Papers read at the XXVIe Rencontre Assyriologique Internationale. Mesopotamia, Copenhagen Studis in Assyriology. 8. Copenhagen: Akademisk Forlag. стр. 259—270. ISBN 87-500-1946-5.
- Spycket, Agnès (1968). Les Statues de Culte Dans les Textes Mesopotamiens des Origines A La Ire Dynastie de Babylon. Cahiers de la Revue Biblique (на језику: француски). 9. Paris: J. Gabalda.
- Thompson, William R. (2004). „Complexity, Diminishing Marginal Returns and Serial Mesopotamian Fragmentation” (PDF). Journal of World Systems Research. 28 (3): 613—652. ISSN 1076-156X. PMID 15517490. S2CID 23452777. doi:10.1007/s00268-004-7605-z. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 2. 2012. г. Приступљено 21. 5. 2009.
- Van Buren, Elizabeth Douglas (1936). „A further note on the terra-cotta relief”. Archiv für Orientforschung. 11: 354—357.
- Von der Osten-Sacken, Elisabeth (2002). „Zur Göttin auf dem Burneyrelief”. Ур.: Parpola, Simo; Whiting, Robert. M. Sex and Gender in the Ancient Near East. Proceedings of the XLVIIe Rencontre Assyriologique Internationale, Helsinki (на језику: немачки). 2. Helsinki: The Neo-Assyrian Text Corpus Project. стр. 479—487. ISBN 951-45-9054-6.
- Albenda, Pauline (2005). „The "Queen of the Night" Plaque: A Revisit”. Journal of the American Oriental Society. American Oriental Society. 125 (2): 171—190.
- Janson, Horst Woldemar; Janson, Anthony F. (1. 7. 2003). History of art: the Western tradition (6th Revised изд.). Prentice-Hall. стр. 74. ISBN 978-0-13-182895-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Jewish Encyclopedia: Лилит
- Лилит Алана Хума
- International standard Bible Encyclopedia: Ноћни демон
- Критика мита о Лилит у јеврејском феминизму Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2001)
- The Queen of The Night (ME 2003-7-18,1 at the British Museum)
- Nude Winged Goddess (AO 6501 at the Louvre)
- "Ishtar Vase" from Larsa (AO 17000 at the Louvre)
- 3-D model at SketchFab