Pređi na sadržaj

Azurit

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Azurit
Azurit pronađen u Kini, sa velikim kristalima i malim površinskim promenama
Opšte informacije
KategorijaMineral
FormulaCu3(CO3)2(OH)2
Kristalne sistememonoklinična
Identifikacija
Molekulska masa344,67 g/mol
Kristalni habitusprizmatičan, pločast
Tvrdoća po Mosu3,5 - 4
Sjajnoststaklasta
Ogrebsvetloplav
Gustina3.77 - 3.89 g/cm³

Azurit je azurno plavi mineral bakra nastao površinskim promenama primarnih minerala bakra.[1] Često se u prirodi javlja zajedno sa malahitom, koji je zelene boje, a koji nastaje daljim promenama azurita.[2]

Tek formiran azurit je tamnoplave boje, a s vremenom, kako se odvijaju promene, postaje svetliji sve dok ne promeni boju u zelenu kada postaje malahit. Kristališe monoklinično i to prizmatično i pločasto i tvrdine je veće od 3 (tvrdina mu je veća od kalcita), tačnije od 3,5 do 4 po Mosovoj skali. Sjajnost mu je staklasta i ima karakterističnu azurno plavu boju, po čemu se lako prepoznaje i razlikuje od drugih minerala.[3][4]

Galerija

[uredi | uredi izvor]
Sferoidne azuritne formacije iz rudnika u okrugu La Sal u Juti

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Babič D. (2003). Mineralogija. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  4. ^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Babič D. (2003). Mineralogija. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]