Pređi na sadržaj

Albert Frederik Albers

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Albert Frederik Albers
Datum rođenja(1897-12-13)13. decembar 1897.
Mesto rođenjaRoterdam, Holandija
Datum smrti1961
Mesto smrtiRoterdam, Holandija

Albert Frederik Albers (13. decembar 1897 - 1961) bio je holandski arhitekta. Projektovao je elegantne vile, hotele i poslovne zgrade u Bandungu, Indonezija, tokom holandske kolonijalne vladavine 1930-ih. Albert Albers radio je u Holandiji između 1924. i 1930. godine, a potom je emigrirao u holandsku Istočnu Indiju nakon čega se vratio u Holandiju 1942. godine usled izbijanja Drugog svetskog rata i političkih okolnosti koje su se zbile nakon proglašenja nezavisnosti Indonezije. Tokom njegovog boravka u Bandungu, u periodu kada je grad nezvanično nazvan gradom arhitektonske laboratorije, [1] jedan broj njegovih zgrada smatran je arhitektonskim remek-delima. Albersov stil projektovanja inspirisali su ekspresionista Frenk Lojd Rajt i modernista Le Korbizje. Zgrada DENIS banke u Bandungu (današnja Jabar banka) u ulici Braga i Savoj Homan hotel (Savoy Homann Hotel) u ulici Azija- Afrika, još uvek nose Albersovu ornamentiku imitacije okeanskih talasa.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Albert Albers, rođen 13. decembra 1897. u Roterdamu, Holandija, bio je najmlađi sin Tea Albersa i Johane Buis. Između 1910. i 1918. Albers je studirao arhitekturu na roterdamskoj Akademiji za vizuelne umetnosti i tehnike. U to vreme holandska arhitektura bila je pod velikim uticajem ekspresionističkog pokreta zahvaljujući popularnim ekspresionističkim umetnicima tog doba, uključujući slikara Vilema de Kuninga koji je takođe studirao na istoj Akademiji.

Godine 1923. Albert i njegov brat Teo osnivaju arhitektonski ured ”Gebroder Albers” u Roterdamu, čiji se projekti kreću od projekata kancelarija do projekata vila. Najsnažniji uticaj na Albersova dela imao je američki arhitekta Frenk Lojd Rajt. Vila Dijkendam, u vlasništvu porodice budućeg tasta Albersa, jedan je od takvih primera objekata inspirisanih Rajtovim delima. [1]

Prelazak u Holandsku Indiju[uredi | uredi izvor]

Imitacija okeanskih talasa, hotel Savoj Homan.

Zbog poteškoća u poslovanju 1926. braća Albersovi, bivaju primorani proglasiti stečaj i zatvoriti svoj arhitektonski biro [1] Albertov brat Teo, emigrira u tadašnju holandsku koloniju- Holandsku Indiju, dok Albert ostaje da ponovo okuša sreću otvaranjem novog biroa u Hengelu, na istoku Holandije. Oženio se Ana Mari Filipinom Liuven 1928. godine, nago čega će i bračni par takođe emigrirati u Holandsku Indiju. Na samom početku njihovog boravka, Albert će raditi u izvođačkoj kancelariji u vlasništvu J. Beninka u u Sukabumiju na Zapadnoj Javi .

1930. porodica Albers seli se u Bandung, nekoliko kilometara istočno od Sukabumija. U to vreme holandska vlada Istočne Indije planirala je preseljenje kolonijalne prestonice iz Batavije (današnja Džakarta) u Bandung. Taj plan ipak nikada nije realizovan, iako je Bandung transformisan u novi grad evropskog ambijentalnog duha, uključujući i njegovo izgrađeno okruženje. Nekoliko holandskih arhitekata, među kojima su Tomas Karsten, Henri Maklein-Pont, J. Gerber i Čarls Prosper Volf Shumaker, aktivno su bili uključeni u projektovanje i obnovu zgrada širom grada. Albers je ovo video kao dobru priliku i počeo je raditi kao samostalni arhitekta u gradu. Kasnije su on i njegov prijatelj, Rijk de Vaal otvorili novu firmu, Albers i De Vaal.

Umetnička dela[uredi | uredi izvor]

Modernistička Vila Tiga Varna („trobojna“), nekada de Drieklor.
Grand Hotel Namplang u Garutu
Enterijer Grand hotela Lembang

1935. godine kancelarija Albers i De Vaal dobila je ugovor za projektovanje poslovne zgrade za DENIS banku ( De Eerste Nederlandsch-Indische Spaarkas ili Prva Holandsko Indijska Štedionica). Za konstrukciju zgrade Albers je koristio kombinaciju čelika i betona, dok je vodoravnu stranu projektovao sa glatkim krivinama kao da su materijali bili od plastike. Kao tačku vizuelnog kontrasta Albers je postavio liftovsko jezgro na sredini zgrade, znatno više nego šest zaobljenih platformi. Ova zglobna veza odn. zglobna tačka vertikalnog tornja u odnosu na horizontalnu glatkoću, daje utisak narušavanja elastičnosti objekta. [2]

Zaobljene fasade sa isključivo dekorativnim, nekonstruktivnim elementima slične su onima kao kod stila Amsterdamske škole, ali s obzirom na to da je Albers bio sledbenik internacionalnog stila ili arhitekture modernizma koja je verovala da forma treba jednostavno pratiti funkciju, Albers će dekoraciju stila Amsterdamske škole izbegavati. [1] Jedan od pionira modernističke arhitekture, Le Korbizje, poznat po fasadama otvorenih prostora, inspirisao je Albersa u dizajniranju enterijera DENIS banke. [3] U prizemlju te zgrade nalazi se stepenište sa staklenim prozorima koji vode u javni prostor, dok su na drugom spratu kancelarije sa velikim terasama okrenutim ka Naripan ulici.

Projekat DENIS banke bio je visoko cenjen, nakon čega je njihova kancelarija 1936. godine dobila još jedan ugovor, ovoga puta za redizajn poznatog hotela u Bandungu, hotela Savoj Homan. Hotel je izgrađen 1880. godine i bio je glavni smeštaj za bogate. Vlasnik hotela F. Van Es mlađi zatražio je od Albersa da renovira hotel sa sličnim ''еластичним'' utiskom kao kod zgrade DENIS banke. Fasada koja imitira okeanski talas i vertikalni toranj u sredini, glavni su ukrasi spoljašnjosti hotela, dok je u unutrašnjosti zadržan kolonijalni klasični stil. Hotel je ponovo otvoren 1939. godine i postao je međunarodno poznat. U njemu je odsedalo nekoliko poznatih holivudskih umetnika, uključujući Čarlija Čaplina i Meri Pikford . [4]

Po preporuci Van Esa mlađeg, Albersova kancelarija dobila je više različitih ugovora za projektovanje i dizajn hotela. Obnovio je predvorje Grand hotela Lembang u Lembangu ( selo na obroncima brda severno od Bandunga). Potom je projektovao novi hotel, Grand Hotel Namplang u Garutu, i rizort usred plantaže čaja Pangalengan, južno od Bandunga. [1]

Zgrada DENIS banke, koju je Albers projektovao 1936.

Osim što je Albers projektovao kancelarije i hotele, on je takođe bio poznat i po jedinstvenom dizajnu vila. Projektovao je tri identične vile u ulici Juanda, poznatije kao „lokomotiva“ 1937. godine, koje su izgrađene kao promocija novog stambenog naselja na severu Bandunga. Jedinstveni karakter svake vile je stepenišna prostorija kao ulaz u asimetričnu vilu. Tokom ovog perioda u Bandungu, između 1931 - 1942. godine, Albers je projektovao dvanaest identičnih vila u Ulici Pejdžer Gunung(1939), četrnaest kuća u Hadži Hasanovoj ulici (1940) i trobojne (de driekleur) vile ili Vile tri boje u Juanda ulici.

Japanska okupacija i kasniji život[uredi | uredi izvor]

Trobojne vile ili Vile tri boje, bile su njegovo poslednje realizovano delo u Indoneziji. Holandija je bila na ivici Drugog svetskog rata, a Holandsku Indiju okupirao je carski Japan . Japanska okupaciona vojska poslala je Albersa i njegovu porodicu u holandski interni kamp u Cimahiju, a zatim su prebačeni u logor Jatinegara u Džakarti. Čak i tokom svog zarobljeništva nacrtao je mnoge skice, uključujući i njegovu vilu iz snova u tropskom okruženju sa planinama u pozadini. [5]

1946. godine Albers, njegova supruga i dve ćerke preselili su se u Amsterdam . Tamo je otvorio novi arhitektonski biro ”Albers i De Vaal, Arhitekten, Amsterdam-Bandung”. U ime je stavio i „Bandung“ kao želju da će se jednog dana ponovo moći vratiti u Bandung. Ipak, njegova želja se nikada nije ostvarila zbog njegovog lošeg zdravlja i nestabilnih političkih prilika u Indoneziji .

Albert Frederik Albers umro je 1961. godine. Veliki deo njegovih dela i danas stoje u Bandungu, poput zgrada DENIS banke i Savoj Homan hotela. Neke vile koje je projektovao uništene su tokom rata a neke oštećene usled kasnijih naknadnih obnova.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Martokusumo 2003
  2. ^ „Denis Bank jl. Braga Bandung” (na jeziku: holandski). Stichting BONAS. Arhivirano iz originala 2018-11-04. g. Pristupljeno 2007-03-22. 
  3. ^ „Denis Bank jl. Braga Bandung” (na jeziku: holandski). Stichting BONAS. Arhivirano iz originala 2018-11-04. g. Pristupljeno 2007-03-22. 
  4. ^ Segaar-Höweler and Boersma (2000).
  5. ^ „A. F. Aalbers (1897-1961)” (na jeziku: holandski). ArchiNed. 13. 6. 2000. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 2007-03-21. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алберт_Фредерик_Алберс&oldid=26087997”