Ле Корбизје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ле Корбизје

Ле Корбизје 1933. године
Ле Корбизје 1933. године

Пуно име Шарл-Едуар Жанре-Гри
Информације
Датум рођења 6. октобар 1887.
Место рођења Шо де Фон (Швајцарска)
Датум смрти 27. август 1965.
Место смрти Рокбрун Кеп Мартен (Француска)
Дела
Музеј у Токију од Ле Корбизјеа
Административна зграда од Ле Корбизјеа у Чандигару-Индија
Објекат Le Poème Électronique испред Техничког универзитета у Аидховену
Двострука кућа од Ле Корбизијеа и Пјера Жанреа у Штутгарту као пример за примену пет принципа нове архитектуре

Ле Корбизје (фр. Le Corbusier) или само Корбизје - псеудоним француског архитекте швајцарског порекла, чије је право име било Шарл-Едуар Жанре-Гри (фр. Charles-Édouard Jeanneret-Gris). Рођен је 6. октобра 1887. у месту Шо де Фон (фр. La Chaux-de-Fonds) у Швајцарској, а умро је 27. августа 1965. у Француској.

Ле Корбизје је био архитекта и урбаниста а такође и сликар, вајар и писац а познат је и као саоснивач пуризма.

Биографски подаци[уреди]

Ле Корбизје се родио у породици уметника: његов отац је био сликар и гравер бројчаника на часовницима, а мати музичарка. Почео је рано сликати и учити граверски занат. Са четрнаест година почео је похађати уметничку школу, али ускоро посветио архитектури. Године 1902. на међународној изложби цизелираних часовника у Торину његов рад је награђен дипломом.

Од 1906. посвећује се искључиво архитектури, живи скромно, путује по свету, а у Италији проучава тамошњу архитектуру. Следеће године одлази у Аустрију. Почиње проучавати армиранобетонске конструкције да би 1912. реализовао прве архитектонске пројекте. Током Првог светског рата радио је као учитељ.

Године 1917. трајно се настањује у Паризу и са каснијим дугогодишњим сарадником Амадеом Озефантом издаје манифест кубизма који постаје основ пуризма. Године 1929. године постаје саоснивач часописа за естетска питања.

Године 1921. са рођаком Пјером Жанреом отвара атеље у коме ради до 1965. године. Од 1923. гради зграде широм света (Француска, Швајцарска, Немачка, Русија, Јужна Америка, Алжир... ).

У присилној изолацији је од 1939, односно од почетка Другог светског рата. Године 1941. објављује у Паризу „Атинску повељу“ а 1944. " Три људска уређења“. Ради и пројектује од завршетка Другог светског рата па све до смрти од инфаркта 27. августа 1965.

Избор из дела[уреди]

Дом лно (његов први пројекат)

Први је Ле Корбизијеов пројекат који генерализује промишљене црте и принципе као и методе конструкције зграда, из године је 1914. инспирисан Гарниеровим индустријским градом у којем можемо још наслућивати композиционе недоследности размештања репродуцираног модула и ипак ту не спаја поједине елементе у организовани градски организам и целине.

Вила на морској обали

Ово је пројекат из 1916. који јасно указује на нерешене противречности две композиционе основе; традиционалне средњоморске, која се карактерише луковима и лођама и друге динамичке која се карактерише слободном волуметријом што се може сматрати приближавањем прелома у његовом стваралаштву и схватању простора.

Серијска стамбена јединица Дом Цитрохан

Ово је пројекат из времена 19201922. године у којем је решио проблеме серијске градње стамбене јединице. Слободним распоредом површина и унутрашњег простора појединих просторија омогућава човеку да у принципу води бољи живот и има боље услове за рад. У овом се пројекту манифестује његов принцип који је произвео велики скандал у уметности „Стан је машина за становање“.

Стамбена јединица за Блистави град

Изграђена је у годинама 19471952. у складу са својим представама о стану као машини за становање. Станови су опремљени отвореним терасама и архитекта је ту применио свој „Модулатор“ који је сам створио и то је систем пропорција људског тела у концепцији људског мерила као човека који је мерило ствари.

У плану Марсељског блиставог града Ле Корбизије је дефинисао пет тачака архитектуре односно пет његових принципа:

  1. Ступови: зграда је на ступовима. Зграда са основама у земљи - тамни и често влажни простори. Армирани бетон је омогућио да зграда лебди у ваздуху, а комад земље испод ње је башта која се налази и на крову објекта.
  2. Кровне баште... Армирани бетон је ново средство за хомогенизацију покривања објеката. Разлози технички, економски и чежња за савременим конфором, разлози осећајни - све то нам нуди да се одлучујемо за терасе на крововима.
  3. Слободна композиција. Стално се граде носећи зидови од чега зависи пројекат. Армирани бетон је дао слободан простор и по посебним спратовима се не морају понављати исте основе и пројектовати исти простор, спратови су независни и то се огледа у уштедама у простору и инвестицијама.
  4. Уздужни прозори. Прозор је основни елеменат у архитектури и пројекту зграде. Армирани бетон значи револуцију за историју прозорских отвора. Прозори се сада могу пројектовати као односи пуног-празног и уздуж целе фасаде.
  5. Слободна фасада. Ступови иза фасада унутар објеката. Фасаде су танке мембране односно опне које се састоје од прозора и испуне од изолујућег материјала који се носи на армирано-бетонским конструкцијама. Фасада је слободна.

Вила Штајн и Гархес

Овновна је основа хоризонталних елемената које одређују композицију фасаде, тераса је на крову. Слободне основе ове концепције су наговестили потенцијал пластичне енергије која ће доћи до изражаја у његовим нередним пројектима.

Предлог палате УН у Женеви

Ле Корбизије је предложио практичну зграду која је у духу савремене архитектуре и према „Новој естетици“. Његов пројекат није победио и како тврди: "- дипломатија има непримерене симпатије према позлаћеним просторима мртвих краљева“.

Вила Савоја у Поиси

Реализована 19291932. То је пројекат који се заснива на његових „пет принципа“ и зграда ослоњена на стубовима лебди у простору као бела свемирска лађа која као да није од овога света

Капела Нотр-дам у Роншану

Симбол је савремене архитектуре инспирације из примитивне уметности и експресивног спољашњег изгледа која је у контрастима са спиритуалним духом унутрашњег простора. Мали прозори на снажним зидовима припоменуће нам готику и њене катедрале и тврђаве а визуелно је у суштој супротности готских катедрала и права је опречност лаке и високо стилизоване готике.

Манастир У ла Турете

Реализован је 1959. и користи формални језик објашњавајући динамички простор, и у напону је између унутрашњег простора и спољашњег простора. Овде налазимо рад на светлости и светлосним ефектима који обогаћују унутрачњи простор оживљавајући га и уклањају његову монотонију у његовој функционалности.

Портрет Ле Корбизјеа на Швајцарској новчаници

Велика дела архитектуре и урбанизма[уреди]

  • Озарениград у Марсељу
  • Урбанистички планови за Сент-Дие
  • Планови за Ла Рошел
  • План зграде ОУН
  • План урбанизације Боготе
  • Рошанска капела
  • Манастир у Ла Турету
  • Стамбени комплекс у Нант-Резеу
  • Урбанизација у Меуксу и Фирмини
  • Стразбуршки конкурс
  • Бразилски павиљон универзитетског града
  • Меандрални град у Токију
  • Чандигар

Радови у уметности[уреди]

Референце[уреди]

  1. Le Corbusier sociolog urbanizmu, Sophie Daria, Odeon Praha 1967.
  2. Savremena arhitektura, Udo Kulterman, Novi Sad 1971.
  3. Atinjska povelja Le Corbusier Beograd 1965.
  4. sk Wikipedia članak:Le Corbusier

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Le Corbusier