Albert III, vojvoda Austrije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Albert III, vojvoda Austrije
Albert III, vojvoda Austrije
Lični podaci
Datum rođenja(1349-09-09)9. septembar 1349.
Mesto rođenjaVojvodska rezidencija u Beču, Vojvodstvo Austrija
Datum smrti29. avgust 1395.(1395-08-29) (45 god.)
Mesto smrtiDvorac Lakenburg, Vojvodstvo Austrija
GrobKatedrala Svetog Stefana (Beč)
Porodica
SupružnikElizabeta iz Bohemije Beatrisa iz Nirnberga
PotomstvoAlbert IV
RoditeljiAlbert II, vojvoda Austrije
Johana od Firta
DinastijaHabzburzi
Vojvoda Austrije
Period1365–1395.
PrethodnikRudolf IV, vojvoda Austrije
NaslednikAlbert IV,vojvoda Austrije

Albert III, vojvoda Austrije (9. septembra 1349. u Beču[1] − 29. avgusta 1395. u dvorcu Lakenburg[2]), poznat kao Albert s pletenicom (nem. Albrecht mit dem Zopf), član Habsburške kuće, bio je vojvoda Austrije od 1365. do smrti 1395..

Od 1365. do 1395. vladao je vojvodstvom Austrije, a sa prekidima je vladao i Štajerskom, Koruškom, Kranjskom i Tirolom, kao i nad drugim oblastima koje su bile u posedu njegove dinastije. Uprkos često represivnoj finansijskoj situaciji kao rezultat vojnih kampanja zbog teritorijalne ekspanzije i porodičnih sukoba, njegova vladavina smatra se kao dobar period, ovo se uglavnom odnosi za vojvodstva Austrije. U istoriografiji i univerzitetskim krugovima on se smatra stvarnim osnivačem Bečkog univerziteta.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Albert III. rođen je u vojvodskoj rezidenciji u Beču, treći sin austrijskog habsburškog vojvode Alberta II[3]. i supruge Joane iz Pfirta[4]. Iako je vojvoda Albert II. odredio kućni zakon, po kojem su četiri sina bila dužna da vladaju zajednički i ravnopravno, nakon očeve smrti 1358 najstariji brat Rudolf IV preuzeo je vladavinu u svoje ruke. On je ponovo potvrdio svoju nadmoć izdajući (Privilegium Maius)[a]. Međutim, kako je njegov brak ostao bez dece, ponovo je morao da deli svoju moć sa mlađom braćom.

Rudolf IV, Albert III. i Leopold III. zajedno su 1365. godine potpisali potvrdu o osnivanju Bečkog univerziteta (Alma Mater Rudolphina Vindobonensis). Nekoliko meseci kasnije Rudolf IV umro je u 25. godini.

Podeljeno pravilo[uredi | uredi izvor]

Karta vojvodstva Kranjske, vjetrovitog marša (nemački: Windische Mark) i Istre, autora Johanna Homanna (1663—1724), Nakon Johanna Veikharda von Valvasora (1641—1693): Donja Kranjska i vjetroviti marš u zelenoj boji

Albert III., tada najstariji preživeli brat (drugo rođeni sin Frederik III. Već je umro 1362), nasledio je podeljeno pravilo i podelio ga sa svojim mlađim bratom Leopoldom III. Obojica su nasledili Vojvodstvo Austrije, Štajerske, Koruške i Kranjske od cara Karla IV. Habsburške vojvode Albert III. i Leopold III. nasledili su okrug Tirol 1369. od pokojnog Meinharda III, Grofa Gorice i Tirola, kada se vojvoda Vitlsbah povukao iz sukoba, Štefan II, Bavarski konačno odrekao svojih prava.

Godine 1368. braća Habsburg kupila je švapski grad Frajburg. Ali njihov pokušaj da preuzmu kontrolu nad jadranskom lukom Trst propao je u oružanom sukobu sa Republikom Venecijom 1369/70. Trst nije osvojen do 1382. godine, kada su građani tražili zaštitu od Venecije, podvrgavajući se austrijskoj vlasti. Austrijske vojvode nasledile su 1374. velike teritorije u (nemački: Windische Mark)[b] i Istri od pokojnog goriškog grofa Alberta III., koje su pripojili Kranjskom vojvodstvu. Sledeće godine su stekli švapsko gospodstvo Feldkirh od grofova Montfort, vlasništva jezgra Habsburga u kasnijem Vorarlbergu.

Napetost se razvila između braće, a 1379. Albert III. i Leopold III. su Noiberškim ugovorom podelili proširene Habsburške teritorije. Albert je primio Austriju (Donja Austrija), dok Leopold dobija Štajersku, Korušku i Kranjsku (unutrašnjost Austrije), Tirol (Gornja Austrija) i prvobitne posjede dinastije u Švabiji (Predhodna Austrija). Podela Habsburgovaca na Albertinsku i Leopoldansku liniju bila je značajan nedostatak u konkurenciji sa rivalskim dinastijama Vitlsbah i Luksemburg. Postojalo je do 1490. godine, kada je nadvojvoda Sigismund iz Tirola i dalje Austrije predao svoja imanja svom rođaku kralju Maksimilijanu I.

Politika[uredi | uredi izvor]

1377. godine Albert je krenuo u krstaški rat u Pruskoj protiv paganskih baltičkih litvanskih i samogitskih plemena.

U međuvremenu, širenje vojvoda Habsburga u Švabiji sukobilo se sa rastom Stare švajcarske konfederacije i izazvalo oružane pobune. 1386. vojvoda Leopold III i brojni austrijski plemići ubijeni su u katastrofalnom porazu u bitki kod Sempaka 1386. godine. Posle pogibije Leopolda III, Albert III je ponovo postao jedini vladar nad Albertinskim i Leopoldanskim zemljama, delujući kao regent za svoje maloletne nećake. Još jedan pokušaj obnove Habsburške vladavine u Švabiji nije uspeo, kada su Albertovi vitezovi ponovo poraženi u bici kod Nafela 1388. i vojvoda je morao da sklopi primirje.

Albert otvara Collegium ducale (levo), Teploško predavanje (desno)
Albert i njegove žene Elizabeta (levo) i Beatriks (desno), habsburški rodovnik, 1497

U austrijskim zemljama njegova vlada je bila korisna carstvu jer je podržavao umetnost i nauku. Albert je i sam bio vešt naučnik, naročito kao matematičar i astrolog. Najstarija sačuvana knjiga austrijske Nacionalne biblioteke, Evangelion iz 1386. godine, je njegova ličnog svojina. Vojvoda je proširio Bečki univerzitet i tokom zapadnog raskola postigao saglasnost pape Urbana VI za osnivanje teološkog fakulteta. Nastavio je izgradnju katedrale Svetog Stefana i pokušao je da obnovi Beč po uzoru na rezidenciju cara Karla u Pragu. Albertov nadimak odnosi se na njegovu posebnu frizuru, deo odeće viteškog reda (Copforden) koji je uspostavio, nestao je nakon njegove smrti.

Do kraja svoje vladavine Albert je uspostavio čvrsto kneževsko vladanje nad austrijskim vojvodstvom, koje se protezalo duž Dunava od mađarske granice na reci Leiti na istoku do lanca Hausruk na zapadu. U sukobu zbog sukcesije nakon smrti cara Karla IV 1378. godine, Albert se pridružio snagama luksemburških naslednika Jobsta Moravskog i Sigismunda protiv nesposobnog kralja Vencela i činio se verovatnim kandidatom za sam njemački presto.

Umro je u avgustu 1395. godine, boraveći u svom lovačkom domu u Lakenburgu, tokom priprema vojne akcije u cilju Vencelovog svrgavanja, koje se odigralo 1400. godine. Sahranjen je u kripti za vojvode u katedrali Svetog Stefana u Beču.

Porodica i deca[uredi | uredi izvor]

Albert III bio je dva puta ženjen. Prvi brak, bio je sa Elizabetom Bohemijskom, ćerkom luksemburškog cara Karla IV[5]. Ovaj brak je bio bez dece. Supruga mu je umrla sa samo petnaest godina 1373. Drugi brak, bio je sa Beatrisom iz Nirnberga[5], kćerkom burggrofa Hoencolerna Frederikom V iz Nirnberga i njegovom suprugom Elizabetom iz Maicena, članom Vetinove kuće i potomkom izumrlih austrijskih vojvoda Babenberg.

Beatris mu je rodila jedinog sina, Alberta IV [6], koji ga je nasledio, ali je ubrzo morao da prepusti vlast nad Unutrašnjim Austrijskim, Tirolskim i daljim austrijskim posedima svojim Leopoldijanskim rođacima Vilhelmu i Leopoldu IV.

Sa smrću Ladislava V Posmrtnog 1457. godine Albertinska linija je izumrla.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Albert IV, grof Habsburg
 
 
 
 
 
 
 
8. Rudolf I od Nemačke
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Hedvig iz Kiburga
 
 
 
 
 
 
 
4. Albreht I, vojvoda Austrije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Burkhard V, grof Hohenburg
 
 
 
 
 
 
 
9. Gertruda od Hohenberga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Mehtild od Tubingen
 
 
 
 
 
 
 
2. Albert II, vojvoda Austrije[3]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Meinhard I iz Gorice-Tirola
 
 
 
 
 
 
 
10. Mejnhard, vojvoda Koruške
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Adelhid iz Tirola
 
 
 
 
 
 
 
5. Elizabeta Koruška
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Oton II Vitelsbah
 
 
 
 
 
 
 
11. Elizabeta Bavarska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Agnes od Palatinata
 
 
 
 
 
 
 
1. Albert III, vojvoda Austrije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Urlih II od Firta
 
 
 
 
 
 
 
12. Teobald, grof Pfirt
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Agnes od Vergija
 
 
 
 
 
 
 
6. Ulrih III, grof Pfirt
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Gotje, grof Klingena
 
 
 
 
 
 
 
13. Katarina Klingenska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Sofia iz Froburga
 
 
 
 
 
 
 
3. Joana iz Pfirta[4]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Igo III od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
14. Redžinald iz Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Adelaide, grofica Palatina iz Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
7. Joana iz Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Amadeus, grof Neufshatel
 
 
 
 
 
 
 
15. Žilmet iz Nušetel
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Jordana od Arberga
 
 
 
 
 
 

Regnalne titule[uredi | uredi izvor]

Albert III, vojvoda Austrije
Rođenje: 9 septembar 1349 Smrt: 29 avgust 1395
Vladarske titule
Vojvoda Austrije
1365–1395
saLeopold III (1365–1379)
Vojvoda
Štajerske
Koruške
Kranjske
Grofovija Tirol
1365–1379
saLeopold III
Grofovija Tirol
1386–1395

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Privilegium Maius (nemački: Großer Freiheitsbrief, "veća privilegija") bio je srednjovekovni dokument falsifikovan 1358 ili 1359 po nalogu kneza Rudolf IV (1358-65). To je u suštini modifikovana verzija Maius Privilegium koji je izdao car Frederik I Barbarosa 1156. godine, a koji je bivšu Austriju podigao u vojvodstvo. Na sličan način, Privilegium Maius proglaševa sva Vojvodstva jednim Austrijskim nadvojvodstvom.
  2. ^ U srednjovekovnoj Evropi bila je granica-oznaka od Svetog rimskog carstva, sa otprilike Dolenjska (Gorenjska) oblasti u današnjoj Slovenije. U slovenačkoj istoriografiji poznat je kao Slovenski marš

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Eva Bruckner: Formen der Herrschaftsrepräsentation und Selbstdarstellung habsburgischer Fürsten im Spätmittelalter, phil. Dissertation, Wien, 2009, S. 45
  2. ^ Eva Bruckner Formen der Herrschaftsrepräsentation und Selbstdarstellung habsburgischer Fürsten im Spätmittelalter, phil. Dissertation, Wien, 2009, S. 14
  3. ^ a b „Albrecht II der Lahme”. roglo.eu. ROGLO. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  4. ^ a b „Johanna von Pfirt”. roglo.eu. ROGLO. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  5. ^ a b Previte-Orton 1952, str. 797.
  6. ^ Previte-Orton 1952, str. 796.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Previte-Orton, C.W. (1952). The Shorter Cambridge Medieval History: The Twelfth Century to the Renaissance. Vol. 2. Cambridge University Press. 
  • Österreich unter Herzog Albrecht III. Haslinger, Linz 1827 (2 Bde.) Franz Kurz
  • Formen der Herrschaftsrepräsentation und Selbstdarstellung habsburgischer Fürsten im Spätmittelalter, phil. Dissertation, Wien. 2009. str. 14–49.. Eva Bruckner
  • Österreichische Geschichte 1278–1411. Die Herrschaft Österreich. Fürst und Land im Spätmittelalter. Verlag Ueberreuter, Wien 2001, S. 172–193
  • Die Habsburger in Lebensbildern. Von Rudolf I. bis Karl I. Verlag Styria. 1982. ISBN 3-222-11431-5.
  • Der Raub der Stephanskrone, Edition Roetzer, Eisenstadt (1994) ISBN 3-85374-242-4 (mit einer Kurzbiographie, S. 532)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Albert III, vojvoda Austrije na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алберт_III,_војвода_Аустрије&oldid=27676668”