1457
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1457 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 21. јануар — Јан IV, војвода од Освјенћа, продаје војводство Краљевини Пољској.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 11. фебруар —У династији Минг у Кини, цара Јингзонга из Минга враћају на престо генерал Цао Ђисјанг и други официри који су извели државни удар и свргнули његовог брата, цара Даизонга.
- 24. фебруар —Краљ Карло VIII од Шведске проглашен је свргнутим након што је побегао из Стокхолма у Данциг након побуне. Надбискуп Шведске, Јенс Бенгтсон Оксенстијерн, и државник Ерик Акселсон Тот постају ко-регенти Шведске. Вође пуча затим нуде престо Кристијану I, краљу Данске и Норвешке.
Март
[уреди | уреди извор]- 6. март — Краљ Џејмс II од Шкотске даје краљевску сагласност законима које је усвојио шкотски парламент, укључујући неколико који се односе на убијање разних животиња, укључујући вране, гавране и друге птице грабљивице, као и црвене рибе, вукове, зечеве и зечеве.
- 14. март — Ладислав Хуњади, који је 9. новембра убио мађарског регента Улриха Цељског, ухапшен је убрзо након што га је краљ Ладислав V преварио да ће постати лорд благајник и генерал-капетан по доласку у Будимпешту. Хуњади је обезглављен два дана касније по краљевом наређењу.
- 25. март — У доби од 11 година, Мирза Шах Махмуд накратко постаје султан Тимуридског царства након смрти султана Абул-Касима Бабура Мирзе у Мешхеду. Шах Махмуд је свргнут неколико недеља касније од стране свог рођака Ибрахима Мирзе.
Април
[уреди | уреди извор]- 12. април – Штефан чел Маре обезбеђује престо Молдавије, који задржава наредних 47 година.
Мај
[уреди | уреди извор]- 15. мај — Швајцарски град Санкт Гален постаје слободан царски град у оквиру Светог римског царства након исплате 7.000 гулдена његовом бившем владару, Каспару фон Брајтенланденбергу.
- 25. мај — Град Гдањск добија пуну аутономију од пољског краља Казимира IV.
Јун
[уреди | уреди извор]- 23. јун — Кристијан I је изабран за краља Шведске, чиме је окончан рат између Шведске и Данске и обновљена Калмарска унија.
- 29. јун — Холандски град Дордрехт је разорен у пожару.
Јул
[уреди | уреди извор]- 21. јул — Бивши корејски краљ Данџонг ухапшен је и погубљен након што је ковао заверу да поврати престо Кореје од свог ујака, краља Сеџа.
Август
[уреди | уреди извор]- 14. авхуст — Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је прву штампану књигу у више боја. "Мајнцишки псалтир" био је штампан у црвеној и црној боји.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 2. септембар — У бици код Албулене, побуњени српски народ под Скендербегом победио је војску Османског царства Исак-бега на отвореном пољу.
- 21. септембар — Основан универзитет Алберт-Лудвиг у Фрајбургу.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 22. октобар — Након што је 34 године служио као дужд Републике Венеције, Франческо Фоскари је приморан да абдицира од стране Савета десеторице. Фоскари умире 10 дана касније, 1. новембра у 84. години живота.
- 30. октобар — Паскуале Малипјеро је изабран за новог дужда Венеције.[15]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 23. новембар — Ладислав V, краљ Угарске и војвода Аустрије од 1440. године, као и краљ Бохемије од 1453. године, изненада умире у 17. години живота док је био у Прагу. Иако су његови савезници сумњали да је био жртва тровања, преглед његових посмртних остатака касније показује да је умро од бубонске куге. Фридрих III, цар Светог римског царства, проглашен је за војводу Аустрије, док Матијас Корвин покушава да постане нови краљ Угарске, док се Ђорђе од Пођебрада бори да постане нови краљ Бохемије.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 23. децембар — Папа Калист III проглашава војсковођу Скендербега за генерал-капетана Свете столице и даје му титулу Атлета Кристи („Христов шампион“).
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 28. јануар — Хенри VII, краљ Енглеске († 1509)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 13. фебруар — Марија од Бургундије, Војвоткиња од Барбантеа, Лимбурга, Лотијера и Луксембурга (1477-1482) и Грофица од Артоа, Бургундије, Фландрије, Еноа, Холандије, Намира, Зеланда и Цутфена († 1482).
Јун
[уреди | уреди извор]- 21. септембар — Јадвига Јагилонка (пољ. Jadwiga Jagiellonka), кћерка пољског краља Казимира IV († 1505).
Новембар
[уреди | уреди извор]- 16. новембар — Беатрис Напуљска, угарска краљица
- 22. новембар — Јакоб Обрехт, холандски композитор († 1505).
Децембар
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Јохан Рак, лужичкосрпски теолог и хуманиста († 1520).
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 16. март — Ладислав Хуњади, мађарски државник и војсковођа, најстарији син београдског капетана Јанка Хуњадија (* 1433).
Август
[уреди | уреди извор]- 19. август — Андреа дел Кастањо, италијански сликар ренесансе (* 1421).
Новембар
[уреди | уреди извор]- 23. новембар — Ладислав V Посмрче, угарски краљ