Алберт II, војвода Аустрије

С Википедије, слободне енциклопедије
Алберт II, војвода Аустрије
Алберт II, војвода Аустрије
Портрет из 16. века Антон Боис
Лични подаци
Датум рођења(1298-12-12)12. децембар 1298.
Место рођењаДворац Хабсбург, Швабија
Датум смрти16. август 1358.(1358-08-16) (59 год.)
Место смртиБеч, Аустрија
Породица
СупружникЈохана од Фирта
Потомство
РодитељиАлбрехт I Хабзбуршки
Елизабета Корушка
ДинастијаХабзбурзи
Војвода Аустрије и Штајерске
Период13. јануара 1330. - 16. августа 1358.
ПретходникФридрих Лепи
НаследникРудолф IV
Корушки војвода
Период2. априла 1335. - 16. августа 1358.
ПретходникФридрих Лепи
НаследникРудолф IV

Алберт II, војвода Аустрије (12. децембар 1298, Дворац Хабсбург, Швабија - 16. августа 1358, Беч), познат као Мудри или Хроми, члан Хабсбуршке куће, био је војвода Аустрије и Штајерске од 1330, као и војвода од Корушке и Марша-Мариографа Крањске[а]. од 1335. до смрти 1358.

Карта Царства Крањске (немачки: Herzogtum Krain) у време царева Хохенстауфен (око 1250). Истакнуто подручје отприлике одговара каснијем аустријском кругу

Биографија[уреди | уреди извор]

Алберт II рођен је у дворцу Хабсбург у Швабији, био четврти син немачког краља Алберта I и његове жене Елизабете Корушке[1], ћерке Меинхарда II, војводе од Корушке.члана куће грофова из Горице (Meinhardiner).

У почетку се припремао за црквену каријеру, иако је још увек био малолетан, изабран је 1313. за бискупа у Пасави. Међутим, морао је да се такмичи са противничким кандидатима, и коначно се одрекао функције 1317. године.

Приступање престолу[уреди | уреди извор]

Алберт II је још од 1326. владао југозападним делом Аустријског војводства заједно с братом Фридрихом Лепим, а након његове смрти од 1330. до 1339. владао је Аустријским војводством и Штајерском, прво с братом Отом, а након његове смрти сам[2]. Алберт је до 1335. успео проширити своје домене на Корушку и Крањску. За време своје владавине проширио је привилегије Беча, и претворио га у своју пријестолницу 1340.[2]

Алберт је повећао своје поседе наслеђивањем поседа своје супруге Јоане из Пфиртa, које су сачињавали алзашки округ Пфирт и неколико градова. Након смрти свог ујака по мајци војводе Хенрика Корушког 1335. године,

Алберт је успео да утврди своју власт у Корушкој и Маршу Крањском, након смрти последње представника династије Горица-Тирол Хајнриха Хорутанског, огромно царство Корушке постало је део аустријских поседа. Због отпора локалног племства, Тирол се није могао припојити. Тиролом је владала грофица Маргарита Маулташ.

Спољна политика[уреди | уреди извор]

Одражавајући његов високи углед међу секуларним и црквеним вођама Европе, 1335. Папа Бенедикт XII замолио га је да посредује у сукобу цркве са царем Лујем. Две године касније, француски краљ Филип VI. 1337. замолио га је за помоћ против цара Вителсбаха и енглеског краља Едварда III. Ипак, Алберт је остао веран цару све до Лујеве смрти 1347. године; такође је био блиски савезник сина војводе Луја V Баварског. Након рушења дворца Раперсвил од стране снага Рудолфа Бруна 1350, аустријски војвода марширао је против швајцарске конфедерације и опсаде града Цириха, али безуспешно.

Унутрашња политика[уреди | уреди извор]

Због заштите хабсбургшких домена, да се неби диелили, 1355. издао је кодекс назван „Албертов кућни ред” (Albertinische Hausordnung)[2]. да унапред одреди правила сукцесије у хабсбуршким земљама по принципу првобитности (primogeniture)[б].

Према Албертовом правилу „Албертов кућни ред”, наследио га је најстарији син Рудолф IV, чија су млађа браћа деловала као регенти. Међутим, након Рудолфове смрти 1365. године, Хабсбуршке земље су подељене Нојберговим споразумом из 1379. године између Албертових млађих синова Алберта III и Леополда III.

Упркос чињеници да су деца Алберта II већ прекршила овај закон и поделила аустријске земље између себе, цар Максимилијан I обновио је „Правила Албертинске куће“, а касније је правило ушло у текст Прагматичне санкције 1713. године и остао један од темеља аустријске монархије до 1918. године.

Алберт II је много пажње посветио рационализацији државног система својих поседа. За Штајерску и Корушку је развио и одобрио основне законе који су остали на снази до пада Хабсбуршке монархије, укључујући „Штајерску планинску књигу” (Bergbüchel).

Основао је Картузијански самостан Гаминг, у ком је и сахрањен[2].

Смрт[уреди | уреди извор]

Алберт II је умро у Бечу 1358. године и сахрањен је у манастиру сопствене фондације, Геиминг Чартерхаус (Gaming Charterhouse) у данашњој Доњој Аустрији.

Породица и деца[уреди | уреди извор]

Алберт II се оженио грофицом Јоханом из Пфирта 15. фебруара 1324.[3], кћерком грофа Улриха III из Пфирта, у Бечу. У браку су имали следећу децу:

  • Рудолф IV, војвода Аустрије (1. новембар 1339, Беч - 27. јула 1365, Милано ), који је наследио оца као војвода аустријскоки, штајерски и корушки. Његов брак са Катарином Луксембуршком остао је без деце; након његове смрти наследила су га млађа браћа Алберт III и Леополд III[4].
  • Катарине (1342, Беч - 10. јануара 1381, Беч), опатица Свете Кларе у Бечу.
  • Маргарет (1346, Беч - 14. јануара 1366, Брно ), удата:
    • Први брак у Пасави 4. септембра 1359. гроф Меинхард III из Горице-Тирола[4];
    • Други брак у Бечу 1364. Марграве Јохн Хенри из Моравске[4].
  • Фредерик III, војвода Аустрије (1347, Беч - 1362, Беч). Умро неожењен[4].
  • Алберт III, војвода Аустрије (9. септембра 1349, Беч - 29. августа 1395, дворац Лакенбург).
    • Први брак са Елизабетом Бохемијском , ћерком луксембуршког цара Карла ИВ, брак је био без деце[3];
    • Други брак, оженио Беатрикс од Нирнберга , ћерка Хохензоллерн бурграве Фредерик V[3]. Породитељ хабсбуршке албертинске линије .
  • Леополд III, војвода Аустрије (1. новембар 1351, Беч - 9. јула 1386, Семпах ). Ожењен Виридисом Висцонти, другом ћерком Барнабе Висцонтија, лорда Милана; прародитељ хабсбуршке Леополданске линије[3].

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Алберт IV, гроф Хабсбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Рудолф I Немачки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Хедвига из Кибурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Албрехт I Хабзбуршки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Буркхард V, гроф Хохенберг
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Гертруда од Хохенберга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Матилда из Тубингена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Алберт II, војвода Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Меинхард I, гроф од Тирола
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Меинхард, војвода од Корушке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Аделаида Тирола
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Елизабета Корушка (краљица Немачке)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Ото II, војвода од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Елизабета Баварска (краљица Немачке)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Агнес из Пфалта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Регналне титуле[уреди | уреди извор]

Алберт II, војвода Аустрије
Рођење: 12. децембра 1298 Смрт: 16. августа 1358
Владарске титуле
Војвода Аустрије и Војвода Штајерске
1330–1358
Са: Ото весели 1330–1339
Војвода Корушке
1335–1358
Са: Ото весели 1335–1339

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Марш (или Маргравиате) Крањска (словенски: Крањска крајина; немачки: Mark Krain) била је део југоисточног Светог римског царства у средњем веку, претходник Војводства Крањска. Отприлике је одговарао централном Крањском региону данашње Словеније. У време свог настанка, марш је служио као гранична одбрана против краљевстава Угарске и Хрватске
  2. ^ Као део феудалног система, принцип првобитности primogeniture (принцип прворођених синова) је одржавао политички и социјални статус аристократије и није долазило до расипања њихових имања.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Previte-Orton 1952, стр. 796-797.
  2. ^ а б в г „Albrecht II” (на језику: engleski). Austria-Forum. Приступљено 13. 05. 2020. 
  3. ^ а б в г Previte-Orton 1952, стр. 797.
  4. ^ а б в г Previte-Orton 1952, стр. 796.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gabrielle Caerr-Stamm: Johanna von Pfirt, Gattin des Habsburgers Albrecht II. Herzog von Österreich oder das europäische Schicksal einer Elsässerin ("wife of Habsburg Albert II Duke of Austria or the European Fate of an Alsatian"). Sundgaugeschichtsverein, Riedisheim. 1996. ISBN 2-908498-06-5.
  • Franz Kurz: Österreich unter Herzog Albrecht dem Lahmen ("Austria under Duke Albert the Lame"), Haslinger, Linz 1819.
  • Previte-Orton, C.W. (1952). The Shorter Cambridge Medieval History: The Twelfth Century to the Renaissance. Vol. 2. Cambridge University Press. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Алберт II, војвода Аустрије на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алберт_II,_војвода_Аустрије&oldid=25727131”