Aleksandar Balabanov

Aleksandar Balabanov
Lični podaci
Datum rođenja	(1879-01-18)18. januar 1879.
Mesto rođenja	Štip, Osmansko carstvo
Datum smrti	30. novembar 1955.(1955-11-30) (76 god.)
Mesto smrti	Sofija, NR Bugarska

Aleksandar Mihailov Balabanov (Štip, 18. januar 1879 — Sofija, 30. novembar 1955) bio je viđen bugarski književnik, prevodilac i kritičar, dugogodišnji predavač na Sofijskom univerzitetu Sveti Kliment Ohridski i član Makedonskog naučnog instituta.

Biografija

Aleksandar Balabanov rođen je u Štipu, tada Osmansko carstvo, danas Makedonija, od oca Jermena i majke Bugarke. Srednje obrazovanje mladi Balabanov stekao je u Sofiji, a potom je studirao klasičnu filologiju u Nemačkoj. Sa studijama jezika i književnosti povezana je i njegova karijera. Balabanov je profesor i osnivač odeljenja klasične filologije na Sofijskom univezitetu. Prevodio je klasična dela sa starogrčkog i latinskog, uključujući i delove Ilijade i Odiseje. Jedan je od najpoznatijih tumača Geteovog Fausta, a njegov prevod je prvi prevod ovog dela na bugarski jezik.

Dela

Značajan deo njegovog profesionalnog rada posvećen je registraciji periodike. Među njima su bile i novine “Vreme” (1908), časopis “Umetnik” (1905-1909), čiji je bio urednik. Osnivač je i urednik nedeljnika “Razvigor” (1921-1927), koji je bio prvi književni časopis u zemlji.

Veći deo Balabanovog opusa, koji uključuje pesme, drame i članke, razbacan je po različitim novinama i časopisima. U svojim memoarima “Da sam ja na ovom svetu...” otkriva široko platno situacije Bugara sa obe strane zapadne granice. Balabanov je takođe bio poznat kao pokrovitelj mladih talenata. Njegovo najimpresivnije otkriće je Jana Jazova, koja je bila i prototip za glavni lik njegovih romana “Ana Dulgerova” (1936), “Kapetan” (1940) i “Zaliv soli” (2003). Neka od pisama koje su razmenjivali Balabanov i Jazova objavljena su u knjizi “Mojra” (1996).

Kao profesor i jedan od najaktivnijih pristalica održanja ispravnog bugarskog jezika, posvetio je nekoliko članaka toj temi, a najpoznatiji od njih je “Slepi gramatičari”.

Krug “Razvigora”: Todor Bor, Elin Pelin, Aleksandar Balabanov, Dmitar B. Mitov

Aktivnost Aleksandra Balabanova povezana je sa sudbinom bugarske zemlje, koju je morao da napusti nakon Berlinskog kongresa 1878. godine.

Često je objavljivao zadatke koje mu je davao VMRO, čiji je cilj bio da privuče evropsku pažnju na probleme Bugara u Makedoniji i Trakiji.

Nakon poraza Bugarske u Drugom balkanskom ratu 1913. godine, Balabanov je bio član sindikata Nacionalne unije koji se borio protiv srbizacije i helenizacije Bugara u Makedoniji. Osnovao je posebnu delegaciju u ime makedonskih Bugara i pregovarao je sa stranim predstavnicima. Datuma 2. avgusta, delegacija se sastala sa ministrom Austro-Ugarske, grofom Adamom Tarnovskim, i navela da su makedonski Bugari, s obzirom na tešku situaciju, spremni da prime katoličastvo kako bi sačuvali tradiciju i folklor.

Istog meseca, Centralni komitet VMRO dozvolio je Balabanovu, Georgovu i Pavlovu da posete evropske prestonice kako bi upoznali vlasti sa situacijom bugarske populacije pod grčkim i srpskim vlastima i promovisali ideju o davanju autonomije Makedoniji. Tri posete Sankt Peterburgu, Beču, Berlinu i Londonu povezale su ih sa lokalnim političkim krugovima i posete delegacije su bile potrvđene pisanjem štampe. U Beču je organizovan miting 22. avgusta, na čelu sa Leopoldom Mondalom. Tada je usvojena rezolucija kojom se apeluje na velike sile da se zalažu za eliminaciju nepravde nad Bukureštom. Balabanov je na mitingu rekao:

Nećemo prestati da tražimo autonomiju za Bugare u Makedoniji, u suprotnom neće biti mira na Balkanu.

Delegacija je primljena od strane ministra spoljnih poslova, grofa Leopolda Bertholda, koji im je obećao da će se austrougarska vlada potruditi da doprinese reviziji Bukureškog ugovora.