Пређи на садржај

Елин Пелин

С Википедије, слободне енциклопедије
Елин Пелин
Фотографија Елина Пелина
Лични подаци
Датум рођења(1877-07-08)8. јул 1877.
Место рођењаБајлово, Османско царство, сада Бугарска
Датум смрти3. децембар 1949.(1949-12-03) (72 год.)
Место смртиСофија, Бугарска

Елин Пелин (рођен као Димитар Иванов Стојанов; буг. Димитър Иванов Стоянов; 8. јул 1877. - 3. децембар, 1949) био је бугарски писац. Слављен је због литерарно успешних приказа сеоског живота.[1][2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у селу Бајлово у софијској области. Име које је добио рођењем је Димитар Иванов Стојанов. Отац му је био Иван Стојанов , и мајка Стојанка Иванова и припадали су врло великој сеоској породици која је имала 11 деце.[3][4]

Од детињства је волео писати. Најпре се окушао у сликарству и у писању стихова, да би се касније у потпуности посветио прозном раду. На крају свог стваралачког пута је рекао:

Био сам толико млад када сам почео да пишем да сам једноставно заборавио који је био разлог за то.[4]

Имао је формално образовање и желео је постати учитељ. Након што је дипломирао, постао је учитељ у свом селу. Међутим, он дуго није радио на том послу. Тада одлучује постати писац и узима уметничко име, Димитар Стојанов је постао Елин Пелин 1897. године.[3][4]

Родна кућа Елина Пелина у селу Бајлово у Бугарској

Његов сусрет с Јорданом Јовковим допринео је у израстање класичног репрезентативног националног писца кратких прича, којима је умногоме одредио каснији смер и лик бугарског уметничког приповедања. Прву приповетку „Драга је домовина“ (буг. Мило е отечеството) објавио је 1895. Од 1899. живео је у Софији, где је уређивао часопис „Сеоско ћаскање“ (1902—1903), радио као библиотекар. То му је давало довољно слободе за писање. 1910. године постављен је за управника посебних збирки у библиотеци у Софији.

Током Првог светског рата Пелин је био ратни извештач, а касније је био музејски конзерватор. У музеј Вазова долази 1924. године и тамо је радио 20 година.[3]

Гроб Елина Пелина на Софијском централном гробљу

Његова најбоља дела настала су тек након завршетка Првог свјетског рата. Прије Првог светског рата, писао је 'Приједлог обитељи' 1911. - прича о трансформацији из сеоског живота у модерно друштво. Књига је била врло добро прихваћена и хваљена због својих живописних слика сеоског живота у Бугарска села.[3]

Пелинова најбоља дела су посвећена бугарском селу, где приказује свакидашњи живот кроз призму социјалне критике; јунаци су обични сиромашни сељаци или сеоски учитељи. Стил му је био изворан, непосредан и топао, обогаћен народним пословицама. Остварио је изванредне, животворне портрете сељака у чијем карактеру се сукобљавају елементарне страсти и чистота душе са примитивизмом који је последица заосталести и беде и узрок страсти и приземних порива, неморачлних поступака и злочина.[2]

Елин Пелин је и један од зачетника бугарске дечје књижевности.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • Године 1940. постао је председник Друштва бугарских књижевника.
  • Град Новоселци поред његовог родног Бајлово данас носи његово име.
  • Изабран је за члана Бугарске академије знаности и уметности.

Приповетке

[уреди | уреди извор]
  • „Приповетке I" (1904)
  • „Пепео мојих ципела“ (1905)
  • „С прозора“ (1906)
  • „Приповетке II" (1904)
  • „Гераци“ (1922)
  • „Земља“ (1922)
  • „Изабране приче“ (1922)
  • „Збирка кратких прича“ (1923)

Књижевност за децу

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Црнковић, Милан (1984). Дјечја књижевност. Загреб: Школска књига. стр. 56. 
  2. ^ а б Петровић, Тихомир; Милинковић, Миомир (2007). Писци за децу и младе. Пожега: Епоха. стр. 297—302. ISBN 978-86-7866-028-3. 
  3. ^ а б в г „Elin Pelin Biografija, život, zanimljive činjenice -”. vashikaranladyastrologer. Приступљено 28. 3. 2021. [мртва веза]
  4. ^ а б в „1949. г. Елин Пелин - бугарски писац, слављен због својих приказа сеоског живота”. bnr.bg. Приступљено 28. 3. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]