Pređi na sadržaj

Aleksandar Cvijanović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aleksandar Cvijanović
Fotografija Cvijanovića 2009. godine
Ime po rođenjuAleksandar Cvijanović
Datum rođenja(1923-12-19)19. decembar 1923.
Mesto rođenjaDaljKraljevina SHS
Datum smrti7. maj 2019.(2019-05-07) (95 god.)
Mesto smrtiBostonSAD
ZanimanjeArhitekta
Značajni radoviUniverzitet u Bagdadu

 

Aleksandar Cvijanović (takođe Alekander/Alek Cvijanović; 19. decembar 1923Boston, 7. maj 2019) bio je srpsko-američki arhitekta. Bio je blizak saradnik Valtera Gropijusa[1][2] i partner The Architects Collaborative.[3]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Cvijanović je rođen u bogatoj srpskoj porodici. Njegov otac, Budislav Cvijanović, bio je doktor medicine, a tokom 1930-ih, vladin ministarski savjetnik.

Cvijanović je počeo da studira dirigovanje na Muzičkoj akademiji u Beogradu, ali mu je studije prekinuo Drugi svetski rat. Oca su mu ubili komunisti[1] i porodica je pobegla iz socijalističke Jugoslavije 1946. godine. U početku su se nastanili u Parizu, gde je počeo da studira arhitekturu. Nakon kratkog vremena, porodica je emigrirala u Sjedinjene Države, gde je on obezbedio stipendiju Tolstojeve fondacije za studije arhitekture na Harvard Graduate School of Design.

Ubrzo nakon diplomiranja na Harvardu, Cvijanović se pridružila The Architects Collaborative (TAC),[3] arhitektonskom partnerstvu koje su osnovali Valter Gropijus i sedam mlađih partnera. TAC je bio poznat po svojim inovativnim, metodama grupnog rada.[3]

Cvijanović je radio na mnogim ključnim projekata firme u nastavku karijere. Kako su blisko sarađivali, Gropijus i Cvijanović su stvorili vezu koja je prevazišla profesionalnu, a Gropijus je svog kolegu tretirao kao zamenskog sina.[2][1]

Cvijanovićeva je govorila više jezika, uključujući srpski, ruski, italijanski, francuski i nemački. Njegovo poznavanje nemačkog i blizak radni odnos sa Gropiusom, kao i njegov značajan talenat, rezultirali su radom na mnogim TAC projektima u Nemačkoj.

Odabrani projekti

[uredi | uredi izvor]
  • 1958-1963 Univerzitet u Bagdadu,[4] Bagdad, Irak
  • 1958-1963 Pan Am zgrada,[1][4][5] Njujork, SAD
  • 1962. Berlinska škola i dečiji centar, Berlin, Nemačka
  • 1962-75 Gropiusstadt,[4][2] Nojkeln, Berlin, Nemačka
  • 1968-1970 Fabrika stakla Rozenthal (poznata kao „Staklena katedrala“),[6][5] Amberg, Bavarska, Nemačka
  • 1965. Fabrika porcelana Rozenthal;[7][8] Zelb, Bavarska, Nemačka
  • 1975 Industrijski kompleks Džubail, Džubail, Saudijska Arabija
  • 1976-1979 Bauhaus Arhiv,[9][10][5] Berlin, Nemačka
  • 1982-1986 Kuvajtska fondacija za unapređenje nauke, Šark, Kuvajt
  • 1984 Biblioteka O’Nil, Bostonski Koledž, Čestnat Hil, Masačusets, SAD
  • 1984 Kopli Plejs, Boston, Masačusets, SAD

Nakon raspada The Architects Collaborative, Cvijanović je nastavio da radi u inostranstvu (Kuvajt, Singapur, Berlin) i u SAD.

U 2019. godini, Cvijanovićeva sećanja na rad sa Gropijusom i skice za projekte koje su zajedno preduzimali u Bavarskoj korišćena su za kreiranje filma doživljaja virtuelne realnosti „Bauhaus u Bavarskoj“.[11]

Živeo je u Bostonu sa svojom trećom suprugom Marijom i preminuo je 7. maja 2019.[12]

Galerija

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g MacCarthy, Fiona (2019). Walter Gropius : visionary founder of the Bauhaus. London. str. 467. ISBN 978-0-571-29513-5. OCLC 1084393434. 
  2. ^ a b v Thompson, Jane (leto 2013). „A Man of Parts” (PDF). ArchitectureBoston. Summer 2013: 24—29. Arhivirano iz originala (PDF) 02. 05. 2021. g. Pristupljeno 04. 11. 2022. 
  3. ^ a b v „THE ARCHITECTS COLLABORATIVE (TAC)”. architecture-history.org. Pristupljeno 2021-05-02. 
  4. ^ a b v Nerdinger, Winfried (2019). Walter Gropius Architekt der Moderne 1883-1969 (na jeziku: German). C.H. Beck Verlag (Originalausgabe izd.). München. str. 350—359. ISBN 978-3-406-74132-6. OCLC 1120721420. 
  5. ^ a b v „Bauhaus Timeline”. Gropius House (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-04. 
  6. ^ Gropius, Walter (novembar 2015). Walter Gropius Glaswerk, Amberg (na jeziku: German). Alex Cvijanovic, Ira Mazzoni, Wilhelm Koch, Manfred Wilhelm, Wilhelm, Gerhard Schmidt u. Manfred Wilhelm GbR BÜRO WILHELM Koch, Büro Wilhelm (1. Auflage izd.). Amberg. ISBN 978-3-943242-59-1. OCLC 952104857. 
  7. ^ Sack, Manfred (1967-10-13). „Wir haben eine neue Fabrik”. www.zeit.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2021-05-04. 
  8. ^ „Rosenthal Werk Rotbühl in Selb - entworfen von Walter Gropius”. Porzellan Selb (na jeziku: nemački). 2020-07-27. Pristupljeno 2021-05-04. 
  9. ^ Barry Bergdoll; Vittorio Magnago Lampugnani, ur. (1986). The Thames and Hudson encyclopaedia of 20th century architecture (Expanded and completely rev izd.). London: Thames and Hudson. str. 140. ISBN 0-500-23425-6. OCLC 59150249. 
  10. ^ „Building Profile”. Bauhaus-Archiv Museum für Gestaltung (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-04. 
  11. ^ „360° Bauhaus in Bavaria”. Visual Vitamin (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-04. 
  12. ^ „Alexander Cvijanovic Obituary” (na jeziku: engleski). The Boston Globe. 9. 5. 2019. Pristupljeno 2021-05-05.