Aleksandra Pilsudska
| Aleksandra Pilsudska | |
|---|---|
.jpg) | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 12. decembar 1882. |
| Mesto rođenja | Suvalki, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 31. mart 1963. (80 god.) |
| Mesto smrti | London, Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Porodica | |
| Supružnik | Jozef Pilsudski |
| Deca | Jadviga Pilsudska, Vanda Pilsudska |
Aleksandra Pilsudska, rođena Ščerbinjska (rođena 12. decembra 1882. u Suvalkima, umrla 31. marta 1963. u Londonu) - aktivistkinja koja se zalagala za nezavisnost Poljske, služila je u poljskim legijama i bila druga žena Jozefa Pilsudskog.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Posle smrti roditelja, o Aleksandri su brinule baka Karolina Zahorska i tetka Marija Zahorska. Godine 1901. završila je gimnaziju u Suvalkama, nakon čega je od 1901 do 1904. godine pohađala zanatske kurseve, a uz to je i studirala na Letećem univerzitetu, tajnom poljskom univerzitetu gde su studirale prevashodno žene. Godine 1903. počela je da radi kao službenica u fabrici kožne galanterije u varšavskom okrugu Vola .
U Poljsku Socijalističku partiju je stupila 1904. godine. Učestvovala je u mnogim borbenim akcijama, uključujući akciju kod Bezdana. Godine 1907. uhapsila ju je ruska policija u Varšavi, ali ju je pustila zbog nedostatka dokaza. Zatim je otišla u Kijev. Upoznala je Jozefa Pilsudskog u maju 1906. godine. Preselila se u Lavov, gde je radila u fabrici. Uspostavila je saradnju sa Streljačkim savezom i bila koosnivačica Društva za brigu o političkim zatvorenicima.
Po izbijanju Prvog svetskog rata pridružila se poljskim legijama i bila raspoređena u obaveštajno-kurirsku jedinicu 1. brigade poljskih legija. Nakon raspuštanja jedinice, bila je aktivna u zaveri na teritorijama pod pruskom okupacijom, skladištila je oružje i transportovala književna dela. Bila je aktivna i u Poljskoj Vojnoj Organizaciji, zbog čega su je uhapsili Nemci u novembru 1915. Poslali su je u logor u Ščipjorno. Puštena je posle događaja 5. novembra 1916. godine. Vratila se u Varšavu, gde je radila kao službenica u kancelariji fabrike za sušenje povrća. Od 1917. do 1918. radila je u Poljskoj Vojnoj Organizaciji kao dostavljačica eksploziva i kao obaveštajni agent.
Aleksandra je 7. februara 1918. rodila ćerku Vandu (umrla 16. januara 2001), a 28. februara 1920. drugu ćerku Jadvigu (umrla 16. novembra 2014). Pilsudski nije mogao da je oženi jer njegova prva supruga Marija Pilsudska nije pristajala na razvod [1] [2]. Posle 15 godina bliskog poznanstva, venčanje Aleksandre i Jozefa Pilsudskog održano je 25. oktobra 1921. u palati Belveder [3] tek nakon Marijine smrti 17. avgusta 1921. Pilsudski je tada vršio funkciju Načelnika države, funkcija koja je postojala od 1918. do 1922. i čiji je jedini vršitelj bio Pilsudski.
Zimu 1930-1931 Pilsudski je proveo na Madeiri u društvu, doktorke Eugenije Levicke, sa kojom je bio u bliskim odnosima. Aleksandra Pilsudska je bila duboko pogođena aferom svog muža. Po povratku sa Madeire, Aleksandra je zahtevala da njen muž prekine sve odnose sa Levickom, što se i dogodilo.
Pilsudska je posle 1926. godine prikupljala sredstva za udruženje „Naš Dom“, koje je vodilo sirotište. Postala je počasni član i predsednica Udruženja „Vojna porodica“ osnovanog 1925. godine. U okviru organizacije osnovala je vrtiće i osnovne škole u Varšavi za vojne porodice. Do 1939. bila je predsednica odbora Komiteta za brigu o najsiromašnijim stanovnicima Varšave „Mesna zajednica“ (pol. Osiedle) [4]. U okviru udruženja „Mesna zajednica” podržavala je stanovnike baraka za beskućnike u Varšavi, a u okviru udruženja „Briga” (pol. Opieka) osnovala je zajedničke prostorije sa bibliotekama za mlade [5] . Bila je aktivna i u Savezu branilaca otadžbine, organizaciji koja je održavala komunikaciju između veterana Prvog svetskog rata [6]. Kouređivala je dva toma memoara učesnika u akcijama borbe za nezavisnost. Do 1939. bila je predsednica glavnog odbora za reviziju građanskog Komiteta za akciju zimske pomoći [7].
Po izbijanju Drugog svetskog rata, agresije Nemačke i agresije SSSR-a na Poljsku 1939. godine, Aleksandra se zajedno sa ćerkama Vandom i Jadvigom evakuiše u Vilnjus, zatim u Kaunas u Litvaniji, a potom, posle okupacije Viljnusa, u Rigu, nakon čega je letela iz Letonije za Švedsku, a zatim specijalnim avionom za London [8] . Umrla je 31. marta 1963. godine, a 28. oktobra 1992. njen pepeo je položen u porodičnu grobnicu na groblju Povonzki u Varšavi (odeljak 6-2-29) .
Posle njene smrti, u proleće 1963. godine, na inicijativu generala Kazimježa Sosnkovskog, osnovan je izdavački fond "Aleksandra Piłsudska" [9].
Komemoracija[uredi | uredi izvor]
Rezolucijom Sejma Republike Poljske 9. mandata 22. jula 2022. odlučeno je da se 2023. ustanovi za Godinu Aleksandre Pilsudske .
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Nałęcz, Daria; Nałęcz, Tomasz (1987). Józef Piłsudski: Legendy i fakty. Warszawa: Młodzieżowa Agencja Wydawnicza. str. 132. ISBN 83-203-1967-6.
- ^ Suleja, Włodzimierz (2005). Józef Piłsudski. Wrocław: Zakład Narodowy im. Ossolińskich. Wydawnictwo. str. 290. ISBN 83-04-04706-3.
- ^ Królikowski, Lech (1990). Warszawskie adresy marszałka. Warszawa: Państwowe Wydawnictwo Naukowe. str. 75. ISBN 83-01-10291-8.
- ^ „Dni. Skróty”. W Służbie Penitencjarnej. Nr 13: 15. 1 lipca 1939. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Aleksandra Piłsudska, Wspomnienia, op. cit. s. 249–253.
- ^ Aleksandra Piłsudska, Wspomnienia, op. cit. s. 259.
- ^ „Pani Marszałkowa Piłsudska w Łodzi”. Gazeta Lwowska: 1. nr 96 z 28 kwietnia 1939. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Edward Raczyński, „W sojuszniczym Londynie” Londyn 1974.
- ^ „Fundusz Wydawniczy im. Aleksandry Piłsudskiej”. Biuletyn. Koło Lwowian w Londynie. Nr 2 (5): 67. oktobar 1963.
