Alkoholizam u Rusiji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Potrošnja alkohola u Rusiji i dalje je među najvećima na svetu. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije iz 2011, godišnja potrošnja alkohola po glavi stanovnika u Rusiji iznosila je oko 15,76 litara čistog alkohola, što je četvrta najveća količina alkohola u Evropi.[1] Pao je na 11,7 litara 2016.[2] pao je dalje na oko 10,5 litara 2019.[3] Još jedna opšta karakteristika ruskog obrasca konzumiranja alkohola bila je velika količina žestokih pića u poređenju sa drugim alkoholnim pićima (kao što su pivo ili crno vino).[4][5]

Rusija trenutno sprovodi niz mera protiv alkoholizma (zabrana noćnog prometa žestokih pića i piva, povećanje poreza, zabrana reklamiranja alkohola). Prema medicinskim zvaničnicima, ove politike su dovele do značajnog pada obima konzumiranja alkohola, na 13,5 litara do 2013. godine, pri čemu su vino i pivo nadmašili žestoka pića kao glavni izvor alkohola.[6] Ovi nivoi su uporedivi sa prosecima Evropske unije. Proizvođači alkohola tvrde da pad legalne potrošnje prati i rast prodaje nelegalno proizvedenog pića.[7]

Veliki obim konzumiranja alkohola ima ozbiljne negativne efekte na rusko društveno tkivo i donosi političke, ekonomske i zdravstvene posledice. Alkoholizam je bio problem kroz istoriju zemlje jer je opijanje sveprisutno, društveno prihvatljivo ponašanje u ruskom društvu a alkohol je takođe vekovima bio glavni izvor državnih prihoda. Više puta je bio na meti kao glavni nacionalni problem,[8] sa različitim rezultatima. Alkoholizam u Rusiji je, prema nekim autorima, dobio karakter nacionalne katastrofe[9][10] i ima razmere humanitarne katastrofe.[11]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Legenda kaže da je ruski knez iz desetog veka Vladimir Veliki odbacio islam kao državnu religiju u zemlji zbog zabrane alkohola.[12] Istorijski gledano, alkohol se tolerisao ili čak podsticao kao izvor prihoda.[13]

Tokom 1540-ih, Ivan Grozni je počeo da postavlja kabake ili kafane u svojim većim gradovima da bi pomogao da napuni svoju kasu;[14] trećina ruskih muškaraca bila je dužna kabacima do 1648. Do 1859. votka, nacionalno piće, bila je izvor više od 40% državnih prihoda.[15][16]

20. vek[uredi | uredi izvor]

Rečeno je da je 1909. prosečna potrošnja alkohola iznosila 11 boca po glavi stanovnika godišnje. Procenjuje se da su 4% stanovništva Sankt Peterburga bili alkoholičari 1913.[17]

Početkom Prvog svetskog rata, u Ruskoj imperiji je uvedena zabrana, ograničavajući prodaju žestokih pića u restoranima.

Nakon što je boljševička partija došla na vlast, oni su više puta pokušavali da smanje potrošnju u Sovjetskom Savezu. Međutim, do 1925. votka se ponovo pojavila u državnim prodavnicama. Josif Staljin je ponovo uspostavio državni monopol za generisanje prihoda. Porezi u vezi sa alkoholom činili su jednu trećinu državnih prihoda do 1970-ih.

Sovjetski lideri Nikita Hruščov,[18] Leonid Brežnjev, [19] Jurij Andropov i Konstantin Černenko pokušali su da zaustave alkoholizam. Mihail Gorbačov je povećao kontrolu alkohola 1985. godine; [20] pokušao je da uvede delimičnu zabranu, što je uključivalo masovnu antialkoholnu kampanju, stroge kazne za javno opijanje i konzumaciju alkohola, kao i ograničenja prodaje alkohola. Kampanja je bila privremeno uspešna u smanjenju konzumacije alkohola po glavi stanovnika i poboljšanju mera kvaliteta života kao što su očekivani životni vek i stopa kriminala, ali je bila duboko nepopularna među stanovništvom i na kraju je propala.

21. vek[uredi | uredi izvor]

Godine 2006. uvedena je nova akcizna markica za alkohol, poznata kao EGAIS sistem, koja omogućava identifikaciju svake boce prodate u Rusiji putem centralizovanog sistema podataka. [21]

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je 2010. skoro udvostručio minimalnu cenu boce votke u pokušaju da se izbori sa ovim problemom. [22]

U 2012. godini uvedena je nacionalna zabrana prodaje svih vrsta alkoholnih pića od 23 sata do 8 sati ujutru kao dopuna regionalnim zabranama.[23]

Ruska vlada je predložila smanjenje državne minimalne cene votke kao reakcija na rusku finansijsku krizu 2014-15.[24]

U decembru 2016. u Irkutsku je 78 ljudi umrlo u masovnom trovanju metanolom.[25] Medvedev je reagovao pozivajući na zabranu netradicionalnih alkoholnih tečnosti kao što je losion za kupanje u ovom slučaju, rekavši da je „to besmisleno i da tome treba stati u kraj”.[26]

Poslednjih godina, smrtni slučajevi uzrokovani alkoholom u Rusiji su dramatično opali iz godine u godinu i pali su na 6.789 u 2017. sa 28.386 u 2006. i nastavljaju da opadaju u 2018. Pod Vladimirom Putinom uvedena su nova ograničenja, a zvaničnici su razgovarali o podizanju starosne granice za konzumaciju alkohola sa 18 na 21 godinu.[27] [28]

Uticaj[uredi | uredi izvor]

Životni vek prilagođen invalidnosti za poremećaje upotrebe alkohola na 100.000 stanovnika 2004.
  nema podataka
  <50
  50-170
  170-290
  290-410
  410-530
  530-650
  650-770
  770-890
  890-1010
  1010-1130
  1130–1250
  >1250

Demografski[uredi | uredi izvor]

Studija ruskih, britanskih i francuskih istraživača objavljena u The Lancet- u analizirala je smrt između 1990. i 2001. stanovnika tri sibirska industrijska grada sa tipičnim stopama smrtnosti i utvrdila da je 52% smrti ljudi između 15 i 54 godine bilo posledica komplikacije poremećaja upotrebe alkohola.[29] Vodeći istraživač, profesor David Zaridze, procenio je da je povećanje konzumacije alkohola od 1987. izazvalo dodatnih tri miliona smrtnih slučajeva širom zemlje.[29]

2007. godine, Genadi Onišenko, glavni zvaničnik za javno zdravlje u zemlji, izrazio je zabrinutost zbog skoro trostrukog porasta konzumacije alkohola u poslednjih 16 godina; jedan od osam smrtnih slučajeva pripisan je bolestima povezanim sa alkoholom, što je igralo glavnu ulogu u padu stanovništva Rusije.[20] Muškarci su posebno teško pogođeni: prema Nacionalnom izveštaju UN o humanom razvoju, ruski muškarci rođeni 2006. godine imali su očekivani životni vek nešto više od 60 godina, ili 17 godina kraći od zapadnih Evropljana, dok bi Ruskinje mogle očekivati da će živeti 13 godina duže od svojih muške kolege.[30]

U junu 2009, Javna komora Rusije prijavila je preko 500.000 smrtnih slučajeva povezanih sa alkoholom godišnje, uz napomenu da Rusi konzumiraju oko 18 L (4,0 imp gal; 4,8 US gal) žestokih pića godišnje, više nego duplo od 8 L (1,8 imp gal; 2,1 US gal) koje stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije smatraju opasnim.

Ekonomski[uredi | uredi izvor]

Godine 1985, u vreme Gorbačovljeve kampanje za smanjenje pijenja, procenjeno je da je alkoholizam rezultirao sa 8 milijardi dolara izgubljene proizvodnje.[31]

Socijalno[uredi | uredi izvor]

Početkom 1980-ih, procenjuje se da su „dve trećine ubistava i nasilnih zločina počinile osobe u alkoholisanom stanju; a pijani vozači su bili odgovorni za 14.000 smrtnih slučajeva u saobraćaju i 60.000 teških povreda u saobraćaju“.[19] Godine 1995. oko tri četvrtine uhapšenih zbog ubistava bilo je pod dejstvom alkohola, a 29% ispitanika je izjavilo da su deca koja su pretučena u porodicama bila žrtve pijanaca i alkoholičara.[32]

Izveštaj iz 1997. godine objavljen u Journal of Famili Violence otkrio je da je među muškim počiniocima supružnih ubistava 60–75% prestupnika pilo pre incidenta.[32]

Samoubistvo[uredi | uredi izvor]

Samoubistvo je 2008. u Rusiji odnelo 38.406 života.[33] Sa stopom od 27,1 samoubistava na 100.000 ljudi, Rusija ima jednu od najviših stopa samoubistava na svetu, iako je u stalnom opadanju od kada je dostigla vrhunac na oko 40 na 100.000 sredinom kasnih 1990-ih, [34] uključujući 30% pad od 2001. do 2006.

Teška upotreba alkohola je značajan faktor u stopi samoubistava, pri čemu se procenjuje da je polovina svih samoubistava rezultat zloupotrebe alkohola. Ovo je očigledno iz činjenice da je stopa samoubistava u Rusiji od sredine 90-ih opala zajedno sa konzumacijom alkohola po glavi stanovnika, uprkos ekonomskoj krizi od tada; konzumiranje alkohola je više faktor nego ekonomski uslovi. [35]

Lečenje[uredi | uredi izvor]

Profilatorijumi, centri za lečenje, osnovani su 1925. godine za lečenje alkoholičara i prostitutki. Do 1929. bilo ih je pet u Moskvi.[36] Hronični alkoholičari koji izbegavaju lečenje dobili su pritvor do dve godine.[37]

Od 1930-ih i 1940-ih do sredine 1980-ih, glavni tretman za alkoholizam u Rusiji bila je terapija uslovljenog odgovora. Ovaj tretman je od tada pao u nemilost, a savremeni mejnstrim tretman je postao farmakoterapija, koja uključuje detaljne analize svakog pacijenta, medicinski tretman, psihoterapiju, socioterapiju i drugu podršku.[38] Anonimni alkoholičari postoje u Rusiji, ali ih rusko stanovništvo uglavnom odbacuje.[39] Disulfiram je takođe imao široku primenu.[40]

Jedna alternativna terapija alkoholizma koja se koristi u Rusiji je praksa „ kodiranja “, u kojoj se terapeuti pretvaraju da ubacuju „šifru“ u mozak pacijenata sa navodnim efektom da će ispijanje čak i malih količina alkohola biti izuzetno štetno ili čak smrtonosna. Uprkos tome što se ne preporučuje u ruskim kliničkim smernicama, uživa značajnu popularnost. Poslednjih godina njegova upotreba je smanjena, zbog širenja informacija o njegovoj neefikasnosti. [41] [42]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Global stat” (PDF). 2011. Pristupljeno 26. 2. 2016. 
  2. ^ „Rossiяne i alkogolь” [Russians and alcohol] (na jeziku: ruski). Journal.tinkoff.ru. 21. 10. 2019. Pristupljeno 2022-04-13. 
  3. ^ „Alcohol, total per capita (15+) consumption (in litres of pure alcohol) (SDG Indicator 3.5.2)”. WHO Global Health Observatory. 20. 9. 2021. Pristupljeno 30. 11. 2022. 
  4. ^ Korotayev, Andrey; Khalturina, Darya (2008). „Ruska demografska kriza u međunacionalnoj perspektivi”. Russia and Globalization: Identity, Security, and Society in an Era of Change. Baltimore: Johns Hopkins University Press. doi:10.13140/2.1.1452.9600. 
  5. ^ Khaltourina, D. A.; Korotayev, A. V. (2008). „Potential for alcohol policy to decrease the mortality crisis in Russia”. Evaluation & the Health Professions. 31 (3): 272—281. PMID 18662923. doi:10.1177/0163278708320160. 
  6. ^ „Rossiяne stali menьše pitь”. 17. 10. 2013. Pristupljeno 26. 2. 2016. 
  7. ^ „Analiz alkogolьnogo rыnka v 2013 godu - rost i padenie”. RosInvest. 19. 3. 2014. Pristupljeno 26. 2. 2016. 
  8. ^ „Each of 7 million Russian alcoholics drinks 27 liters of alcohol a year”. Pravda. 9. 11. 2006. 
  9. ^ Zagraev G. G. Alkogolizm i pьяnstvo v Rossii. Puti vыhoda iz krizisnoй situacii //Sociologičeskie issledovaniя, № 8, Avgust 2009, C. 74-84
  10. ^ Pьяnstvo stavit krest na buduщem Rossii // Utro, 05 oktяbrя 2009 po materialam OON: Rossiя pered licom demografičeskih vыzovov Arhivirano 2014-12-01 na sajtu Wayback Machine — M., PROON, 2009, 208 stranic
  11. ^ Halturina D. A., Korotaev A. V. Alkogolьnaя katastrofa i vozmožnosti gosudarstvennoй politiki v Preodolenie alkogolьnoй sverhsmertnosti v Rossii Arhivirano 2013-10-14 na sajtu Wayback Machine М., ЛЕНАНД, 2008, 376 страниц ISBN 978-5-9710-0195-9
  12. ^ Primary Chronicle, year 6494 (986)
  13. ^ McKee, Martin (1999). „Alcohol in Russia”. Alcohol and Alcoholism. Oxford Journals. 34 (6): 824—829. PMID 10659717. doi:10.1093/alcalc/34.6.824. 
  14. ^ Claire Suddath (5. 1. 2010). „A Brief History of Russians and Vodka”. Time magazine. Arhivirano iz originala 25. 5. 2010. g. Pristupljeno 10. 5. 2010. 
  15. ^ Christian, David (1987). „Vodka and Corruption in Russia on the Eve of Emancipation”. Slavic Review. 46 (3/4): 471—488. JSTOR 2498098. doi:10.2307/2498098. 
  16. ^ Fedun, Stan (25. 9. 2013). „How Alcohol Conquered Russia”. The Atlantic. 
  17. ^ Khwaja, Barbara (26. 5. 2017). „Health Reform in Revolutionary Russia”. Socialist Health Association. Pristupljeno 26. 5. 2017. 
  18. ^ Dorman, Nancy D.; Towle, Leland H. (1991). „Initiatives to curb alcohol abuse and alcoholism in the former Soviet Union”. Alcohol Health & Research World. 
  19. ^ a b Dorman, Nancy D.; Towle, Leland H. (1991). „Initiatives to curb alcohol abuse and alcoholism in the former Soviet Union”. Alcohol Health & Research World. 
  20. ^ a b Tony Halpin (13. 4. 2007). „Health alert as Russia's alcohol consumption triples”. The Times. 
  21. ^ „Russia may soon be booze free”. Fin24. 2006-07-27. Pristupljeno 4. 9. 2017. 
  22. ^ Kate Transchel (18. 1. 2010). „Opinion: Why a $3 bottle of vodka won't cut it”. Global Post. Pristupljeno 10. 5. 2010. 
  23. ^ Khaltourina, D.; Korotayev, A. (2015). „Effects of Specific Alcohol Control Policy Measures on Alcohol-Related Mortality in Russia from 1998 to 2013”. Alcohol and Alcoholism (Oxford, Oxfordshire). 50 (5): 588—601. PMID 25964243. doi:10.1093/alcalc/agv042 Slobodan pristup. 
  24. ^ Petroff, Alanna (31. 12. 2014). „Russia slashing vodka prices as economy reels”. CNN. Pristupljeno 1. 1. 2015. 
  25. ^ Nechepurenko, Ivan (19. 12. 2016). „In Russia, Dozens Dies After Drinking Alcohol Substitute”. The New York Times. Pristupljeno 19. 12. 2016. 
  26. ^ Isachenkov, Vladimir (2016-12-19). „Alcohol poisoning death toll in Russian city rises to 49”. Associated Press. Pristupljeno 2016-12-19. 
  27. ^ Hancock, Edith (14. 5. 2020). „Russia's health minister wants to raise legal drinking age to 21”. thedrinksbusiness.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-27. 
  28. ^ „EMISS”. www.fedstat.ru. Arhivirano iz originala 2018-03-26. g. Pristupljeno 2018-11-27. 
  29. ^ a b Zaridze, David; Brennan, Paul; Boreham, Jillian; Boroda, Alex; Karpov, Rostislav; Lazarev, Alexander; Konobeevskaya, Irina; Igitov, Vladimir; et al. (2009). „Alcohol and cause-specific mortality in Russia: a retrospective case—control study of 48 557 adult deaths”. The Lancet. 373 (9682): 2201—2214. PMC 2715218 Slobodan pristup. PMID 19560602. doi:10.1016/S0140-6736(09)61034-5. 
  30. ^ „Alcohol blamed for half of '90s Russian deaths”. Associated Press. 25. 6. 2009. Pristupljeno 10. 5. 2010. 
  31. ^ John Moody; James O. Jackson; Nancy Traver (21. 10. 1985). „Soviet Union Fighting the Battle of the Bottle”. Time magazine. Arhivirano iz originala 10. 5. 2008. g. Pristupljeno 12. 5. 2010. 
  32. ^ a b „Interpersonal Violence and Alcohol in the Russian Federation” (PDF). Violence and Injury Prevention Programme - WHO Regional Office for Europe. 2006. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 01. 2023. g. Pristupljeno 26. 2. 2016. 
  33. ^ „H1 2009 demographic figures”. Pristupljeno 28. 8. 2009.  Arhivirano 2012-02-18 na sajtu Wayback Machine Rosstat
  34. ^ WHO Russia suicide statistics WHO retrieved on March 21, 2008
  35. ^ „Demoscope - Demographic, social and economic consequences of alcohol abuse in Russia”. Pristupljeno 6. 7. 2010.  Demoscope
  36. ^ Khwaja, Barbara (26. 5. 2017). „Health Reform in Revolutionary Russia”. Socialist Health Association. Pristupljeno 26. 5. 2017. 
  37. ^ Jargin, Sergei (27. 7. 2006). „Learning from the Russians”. British Medical Journal. Pristupljeno 29. 5. 2017. 
  38. ^ Treatment systems overview. Strasbourg: Council of Europe Publishing. 2010. str. 127—128. ISBN 978-92-871-6930-3. Pristupljeno 14. 6. 2011. 
  39. ^ Neyfakh, Leon (3. 11. 2013). „Why Russia's drinkers resist AA”. The Boston Globe. Pristupljeno 21. 9. 2021. 
  40. ^ „The killer cure for alcoholism in Russia”. marketplace.org. 3. 3. 2011. Pristupljeno 31. 8. 2022. 
  41. ^ Mosher, Clayton (2007). Drugs and Drug Policy. Thousand Oaks: Sage. str. 269. ISBN 978-0-7619-3007-5. Pristupljeno 9. 6. 2011. 
  42. ^ Finn, Peter (2. 10. 2005). „Russia's 1-Step Program: Scaring Alcoholics Dry”. The Washington Post. Pristupljeno 9. 6. 2011. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алкохолизам_у_Русији&oldid=27717897”