Владимир I Велики

Из Википедије, слободне енциклопедије
Владимир I Велики
St. Volodymyr.jpg
Свети Владимир, икона (Новгород, 16. век).
Датум рођења 958.
Место рођења Berestove
Датум смрти 15. јул 1015.(1015-07-15) (56/57 год.)
Место смрти Берестево, Кијев
Династија Рјуриковичи
Отац Свјатослав I Кијевски
Мајка Малуша
Супружник Рогнеда Рогволодовна
Потомство Јарослав Мудри, Борис и Глеб, Марија Доброњега
велики кнез Кијевске Русије
Период 978 - 1015.
Претходник Јарополк I Кијевски
Наследник Свјатополк I Кијевски

Владимир I Велики , Владимир Свјатославич или Свети Владимир (9581015) је био велики кнез Кијева, који је прешао на хришћанство 988. и после тога је покрстио целу Кијевску Русију.

Долазак на трон[уреди]

Владимир је био најмлађи син Свјатослава I (945—972)[1]. Свјатослав је одредио да Владимир буде владар Новгорода, а Јарополк да буде владар Кијева. Након Свјатослављеве смри 972. избија сукоб међу браћом 976. године. Сукобили су се Јарополк и Олег. Владимир је изгубио Велики Новгород, па је побегао 977. у Скандинавију, где је скупио доста Викинга. Са њима креће против Јарополка.

На путу за Кијев тражио је руку Рогнеде, ћерке од Рогволода, кнеза Полотска. Пошто је одбијен, Владимир је заузео Полотск и отео Рогнеду. Полоцк је био кључни град на путу за Кијев. После Полотска заузима Смоленск. Кијев заузима 980. године. При томе убија Јарополка и проглашава се великим кнезом Кијевске Русије.

Године паганске власти[уреди]

Крштење кнеза Владимира, Фреска

Владимир је настављао да шири своје поседе, тако да је 981. заузео червенске градове, а 983. потчинио је Јатвиаге, који су били између Литваније и Пољске. Предводио је флоту 985. против Бугара у Ками, заузимајући на походу бројне тврђаве и колоније.

Хришћана је било и током Олегове власти. Међутим, Владимир је остао паган. Имао је 800 конкубина. Постављао је паганске статуе. Неки наводе да је настојао да реформише словенски паганизам, постављајући Перуна (бога грома) као главног.

Покрштавање Русије[уреди]

Владимир на украјинском новцу за 1 гривну.

Током 987, Владимир се консултовао са својим бољарима, па је на све стране послао представнике да изуче различите религије. Несторова хроника описује та запажања. За муслиманске Бугаре са Волге изасланици су јавили да та религија није прихватљива, јер забрањује алкохол и свиње.

Руски извори описују Владимиров састанак са јеврејским изасланицима (могуће да су били Хазари). Владимир је сматрао да је јеврејски губитак Јерусалима доказ да их је Бог напустио. Владимир се окренуо хришћанима. У немачким црквама није видео никакве лепоте, али у Константинопољу је био одушевљен церемонијалом. Рекао је „Ми више нисмо знали да ли смо на небу или земљи“.

Након заузимања Херсона на Криму, затражио је руку сестре византијског цара Василија II. Никад пре тога грчка принцеза се није удавала за варварског принца. Владимир се крстио у Херсону 988. године. Вративши се у Кијев уништио је све паганске споменике и основао је много цркви. Основао је манастир на Светој гори.

Светац[уреди]

Владимир разговара са грчким филозофом о православној вери (руски летопис).

Створио је савет бољара, а својих 12 синова је поставио на чело провинција. Са суседима је живео у миру, изузев Печенега који су упадима нарушавали мир. Православна и Католичка црква га славе као светог.

Референце[уреди]

  1. Диба Ю. Батьківщина святого Володимира: Волинська земля у подіях X століття (Міждисциплінарні нариси ранньої історії Руси-України). - Львів: Видавництво “Колір ПРО”, 2014. - 484 с.: іл. - (Серія “Невідома давня Україна”. - 1)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Јарополк I Кијевски
Кијевска Русија
(980. — 1015.)

Наследник:
Свјатополк I Кијевски