Ana Paleolog Kantakuzin
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Kod referenciranja knjiga, koristiti Harvard stil citiranja. |
Ana Paleolog Kantakuzin (grč. Αννα Καντακουζηνη) (umrla posle 1313) bila je sestričina vizantijskog cara Mihaila VIII Paleologa, druga žena despota Nićifora I Komnina Duke od Epira i namesnica Epira, nakon njegove smrti oko 1297. godine.
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Ana je bila treća od četiri ćerke Jovan Kantakuzina i njegova žena Irena Paleolog (Eulogia Palaiologina), sestra cara Mihaila VIII Paleologa. Anine sestre su bile: Teodora Raulina, žena Đorđa Muzalona, Marija Paleologina Kantakuzina, supruga carica Bugarske i Evgenija Paleologina Kantakuzin, žena Sirgijana i majka Sirgijana Paleologa.
Brak sa despotom Nićiforom I Anđelom[uredi | uredi izvor]
Ana je udata u jesen 1264. godine, za Nićifora I Komnina Duku kao deo mirovnog sporazuma između njenog ujaka cara Mihaila VIII i Nićiforovog oca despota Mihaila II Komnina Duke, vođe provizantijske partije u Epiru.[1] Ana je dominirala nad svojim mužem,[2] slično svojim sestrama Marijom i Teodorom. Postala je despotica Neopatra 1289. Nićifor je u prvom braku bio oženjen Marijom, ćerkom cara Teodora II Duke Laskarisa i imao je jednu ćerku Katarinu - Mariju.
Posle obnove pravoslavlja u vreme vladavine cara Andronika II Paleologa 1282. godine, Nićifor I je obnovio savez sa Vizantijskim carstvom preko despine Ane, koja je otputovala u Carigrad da postigne dogovor; Sama despina Ana je služila interesima vizantijskog dvora. Godine 1284. namamili su Mihaila, sina sevastokratora Jovana I Duke od Tesalije, u Epir uz obećanje dinastičkog braka i uhapsili su ga i poslali u Carigrad. Ovo je uvuklo despota Nićifora I u rat protiv njegovog polubrata, koji je opustošio okolinu Arte u znak odmazde 1285. godine. Ana je krenula u ambiciozan projekat orođavanja Epirske dinastije Anđela sa Vizantijskim Paleolozima, udavši svoju ćerku Tamaru za cara Mihaila IX Paleologa, sina cara Andronika II i savladara. Iako je ovaj projekat propao, njenom mladom sinu Tomi car je 1290. godine, dodelio dostojanstvo despota.
Antivizantijska aristokratija je sada ubedila despota Nićifora I da otvori pregovore sa napuljskim kraljem Karlom II 1291. godine, što je izazvalo vizantijsku invaziju. Time je zapečaćen savez sa Napuljem, a intervencija kralja Karla II preko njegovih vazala grofa Rikarda Orsinija od Kefalonije i kneza Florenta od Ahaje pomogla je da se zaustavi vizantijsko napredovanje. Par je sada udao svoju drugu ćerku Mariju za naslednika Kefalonije, a svoju ćerku Tamaru za sina kralja Karla II, Filipa I od Tarenta. Tamar je dobila pravo da nasledi Epir umesto svog brata, a kralj Karlo II je obećao da će joj biti dozvoljeno da ostane u pravoslavnoj veri. Venčanje je održano 1294. godine, i uključivalo je prenos nekoliko obalnih tvrđava Filipu I kao Tamarin miraz. Filip I je istovremeno u Grčkoj dobio prava i potraživanja svog oca.
Namesništvo[uredi | uredi izvor]
Despot Nićifor I je umro između septembra 1296. i jula 1298. godine, despina Ana je obezbedila da ga nasledi njihov maloletni sin Toma, iako je Filipu I bilo obećano da će naslediti Epir po pravu svoje žene Tamare. Kralj Karlo II Napuljski je zahtevao da se Epir preda Filipu I i Tamari, ali je despina Ana odbila, tvrdeći da je dogovor prekinut kada je Tamara bila primorana da napusti svoju pravoslavnu veru. Godine 1304. despina Ana je tražila podršku od cara Andronika II. Savez je sklopljen i zapečaćen brakom mladog despota Tome sa Anom Paleolog, ćerkom savladara - cara Mihaila IX Paleologa, Andronikovom unukom.[3]
Pravi brak se realizovao 1307. ili 1313. U međuvremenu je kralj Karlo II poslao trupe u Epir, ali su one bile odbijene i Epirci su napredovali u anžujske zemlje na zapadnom Balkanu, povrativši Butrint i Naupakt 1304–1305. Nova anžujska invazija 1307. godine, koja je imala za cilj svrgavanje despine Ane [4], završila se kompromisom kojim su Filipu I od Tarenta ustupljene mnoge tvrđave koje su ponovo zauzeli Epirci u prethodnom ratu.
Ana se poslednji put pominje kao deo liste barona "de Romania" sa kojima je Republika Venecija održavala odnose 1313. godine, njena sudbina je nakon ove godine nepoznata.[5]
Deca[uredi | uredi izvor]
Despina Ana Kantakuzin Paleolog i despot Nićifor I Anđel Komnin Duka, imali su troje dece:[6]
- Tamara, koja se udala za Filipa I od Tarenta, sina napuljskog kralja Karla II.
- Mihailo, koji je bio talac u Napulju 1279, ali se vratio roditeljima 1281. Pretpostavlja se da je umro pre svog oca.
- Toma, koji je nasledio oca kao vladar Epira.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Fine 1994, str. 169
- ^ Fine 1994, str. 235
- ^ Fine 1994, str. 237
- ^ Women In Power 1250 - 1300
- ^ Hopf, C. (1873) Chroniques gréco-romanes inédites ou peu connues (Berlin), Introduction, p. xxiv, Dynastæ Græciæ, p. 178.
- ^ Donald M. Nicol, The Byzantine family of Kantakouzenos (Cantacuzenus) ca. 1100-1460: a genealogical and prosopographical study (Washington, D.C.: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies, 1969), pp. 23f
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.987.
- Kazhdan, Alexander, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.