Ana Filantropin
| Ana Filantropin | |
|---|---|
| Porodica | |
| Supružnik | Manojlo III Veliki Komnin |
| Roditelji | Manojlo Anđel Filantropen |
| Trapezuntska carica | |
| Prethodnik | Gulhan-Evdokija od Gruzije |
| Naslednik | Teodora Kantakuzin |
Ana Filantropin (grč. Αννα Φιλανθρωπινη; 1395–1404) je bila druga supruga cara Manojla III Velikog Komnina.
Porodica[uredi | uredi izvor]
Ana je bila ćerka Manojla Anđela Filantropina, cezara i guvernera Tesalije.[1] Manojlo je vladao Tesalijom od 1390. godine, do pada pod tursku vlast u vreme sultana Bajazita I 1394. godine.
Njen deda po ocu, ili verovatnije stric, bio je Aleksije Anđel Filantropin, takođe cezar, koji je bio guverner Tesalije od 1373. do 1390. godine. Njena baka po majci, ili verovatnije strina, bila je Marija Radoslava.
Carica[uredi | uredi izvor]
Gulhan-Evdokija od Gruzije, Manojlova prva žena i carica Trapezunta umrla je 2. maja 1395.[2] 4. septembra te godine, Evdokija, Manojlova sestra i udovica Tajedin-paše od Sinope i emira od Limnije, stigla je iz Carigrada u Kordile sa Anom Filantropin i Teodorom Kantakuzin; ove žene su došle da se venčaju, Ana sa carem Manojlom III a Teodora sa njegovim sinom, prestolonaslednikom Aleksijem. Kombinovano venčanje je održano sledećeg dana u Trapezuntu.[3]
Ruj Gonzales de Klavijo, diplomata kralja Enrikea III od Kastilje, upućen kanu Tamerlanu, upoznao je cara Manojla III i njegovu porodicu aprila 1404. godine, dok je prolazio kroz Trapezunt, i u svom izveštaju beleži caricu Anu Filantropin, što je jasan znak da je u vreme njegove misije carica bila živa.[4] Car Manojlo III je umro 5. marta 1417. godine; da li ga je carica Ana nadživela nije poznato. Tjeri Ganšu tvrdi da je identifikovao sina cara Manojla III i carice Ane, koji je bio živ još 1423. godine i dovoljno star da se oženi Evdokijom, ćerkom protostratora Manojla Paleologa Kantakuzina.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ William Miller (1969). Trebizond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204-1461, 1926. Chicago: Argonaut., p. 72
- ^ Michael Panaretos, Chronicle, 48. Greek text in Original-Fragmente, Chroniken, Inschiften und anderes Materiale zur Geschichte des Kaiserthums Trapezunt, part 2; in Abhandlungen der historischen Classe der königlich bayerischen Akademie 4 (1844), abth. 1, p. 54; German translation, p. 68
- ^ Panaretos, Chronicle, 55. Greek text in Original-Fragmente, p. 40; German translation, p. 68
- ^ William Miller (1969). Trebizond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204-1461, 1926. Chicago: Argonaut., p. 72
- ^ Thierry Ganchou, "A propos d'un cheval de race: un dynaste de Trebizonde en exil a Constantinople au debut du XVe siècle," Mare et Litora: Essays Presented to Sergei Karpov for his 60th Birthday, edited by Rustam Shukurov, (Moscow: Indrik, 2009), pp. 553-575
