Andrej Bazilevski
| Andrej Bazilevski | |
|---|---|
 U poseti Udruženju Adligat | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Andreй Borisovič Bazilevskiй |
| Datum rođenja | 24. jun 1957. |
| Mesto rođenja | Kaluga, SSSR |
| Datum smrti | 4. maj 2019. (61 god.) |
| Mesto smrti | Moskva, Rusija |
Dr Andrej Borisovič Bazilevski (rus. Андрей Борисович Базилевский; Kaluga, 24. jun 1957 — Moskva, 4. maj 2019) bio je ruski književnik, član Udruženja Adligat i jedan od najznačajnijih prevodilaca sa srpskog na ruski jezik.[1]
Bio je doktor filoloških nauka, saradnik Instituta za svetsku književnost „Maksim Gorki” Ruske akademije nauka, sastavljač i prevodilac tri kapitalna dela: najveće na svetu antologije sprke poezije sa više od tri hiljade strana, trotomne „Antologije srpskog pesništva XX veka”, od Laze Kostića do naših dana, dvojezične antologije „Srpski pesnici XX veka” i izuzetno obimnog antologijskog izbora srpskog pesništva deci i o deci „Knjiga radosti”. Bazilevski je bio jedan od najposvećenijih i namarljivijih prevodilaca srpske poezije, sam je preveo više od pet hiljada srpskih pesama na ruski jezik. Čak se i sa opakom bolešću, u metastazi, borio danonoćno prevodeći i pripremajući priloge za "Srpsko-ruski krug”.[2]
Bio je urednik „Slovenske biblioteke” i „Srpsko-ruske poetske biblioteke” moskovske izdavačke kuće „Vahazar”, te almanaha „Srpsko–ruski krug” koji izlazi od 2010. godine. Autor je knjiga stihova „Tačka” (1980), „Kako ono beše” (1985), „Gospodine Haos” (2000), „Na kraju zime” (2008), „Jednom i zauvek” (2009), „Nestvarno vreme” i drugih,[3] „Jednom i zauvek” i „Nestvarno vreme”.
Udruženju Adligat, gde je bio čest gost, Bazilevski je poklonio biblioteku svojih roditelja, koja još uvek nije preneta iz Moskve.
Krajem 2008. godine dodeljena mu je književna nagrado „Filip Višnjić”. Nagrada mu je u Udruženju književnika Srbije dodeljena za njegov ogromni trud na priređivanju trotomne antologije srpske poezije koja se pojavila u Rusiji.[4]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Preminuo prevodilac Andrej Bazilevski”. Tanjug. Pristupljeno 6. 5. 2019.
- ^ „Brzo piši prevod Disa, imam infarkt, hitna je pred vratima”. RTRS. Pristupljeno 6. 5. 2019.
- ^ „Knjige - Andrej Bazilevski”. Delfi knjižare. Pristupljeno 6. 5. 2019.
- ^ „Ravnopravni po stradanju”. Glas javnosti. Pristupljeno 6. 5. 2019.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- „Intervju Andrej Bazilevski:U šta Srbi da polažu nadu – ako ne u majku Rusiju”. Srpske novine. Pristupljeno 6. 5. 2019.
