Antonina Žabinska

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Antonina Žabinska
Antonina Žabinska 1967. godine
Puno imeAntonina Marija Žabinska (rođena Erdman)
Datum rođenja(1908-07-18)18. jul 1908.
Mesto rođenjaSankt Peterburg, Ruska Imperija
Datum smrti19. mart 1971.(1971-03-19) (62 god.)
Mesto smrtiVaršava, NR Poljska

Antonina Marija Žabinska (Sankt Peterburg, 18. jul 1908 – Varšava, 19. mart 1971), bila je poljska književnica ruskog porekla. Upamćena je, zajedno sa svojim suprugom Janom Žabinskim, direktorom Varšavskog zoološkog vrta, po organizovanom spašavanju Jevreja iz Varšavskog geta tokom Drugog svetskog rata. Antonina i Jan Žabinski su 1965. dobili nagradu Pravednik među narodima.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Varšavski zoološki vrt 1938. godine
Grobnica porodice Žabinski na istorijskom groblju Povazki, Varšava

Antonina Žabinski rođena je 1908. godine u Sankt Peterburgu kao Antonina Marija Erdman. Bila je ćerka Antonija Erdmana, inženjera na železnici. Njena majka Marija (rođena Bijedunkovič)[1] umrla je kada je Antonina još bila dete, a oca su joj ubili boljševici. O Antonini se brinula njena tetka sa kojom je živela u Taškentu. Godine 1923. Antonina je otišla u Varšavu, gde je studirala strane jezike, crtanje i slikanje. Po završetku studija zaposlila se kao arhivista na Varšavskom univerzitetu prirodnih nauka. U Varšavi je upoznala i svog supruga Jana Žabinskog, direktora Varšavskog zoološkog vrta. Porodica je živela u kući koja se nalazila u samom vrtu, što im je i omogućilo da tokom nemačke okupacije iz Varšavskog geta spasu više stotina Jevreja.[2]

Porodica Žabinski preživela je rat. Antonina je umrla je 1971. godine. Sahranjena je na istorijskom groblju Povazki u Varšavi. Njen suprug Jan nadživeo ju je tri godine. Umro je 1974.

Spašavanje Jevreja iz Varšavskog geta[uredi | uredi izvor]

Vila Žabinskih u okviru Varšavskog zoološkog vrta

U septembru 1939. nemačke trupe su izvršile invaziju na Poljsku, čime je počeo Drugi svetski rat. Grad Varšava je pretrpeo teške vazdušne napade i artiljerijsko granatiranje, što je izazvalo ogromna razaranja.[3]

U vreme nemačkog preuzimanja Varšave Jan Žabinski bio je direktor zoološkog vrta, a nova nacistička administracija ga je imenovala i za upravnika javnih parkova. Kao zaposlenom u varšavskoj opštinibio mu je zvanično dozvoljen ulazak u Varšavski geto.

Varšavski geto je osnovan 1940. godine.[4] Antonina i Jan su odmah počeli da pomažu svojim prijateljima Jevrejima, a zatim su odlučili da iz geta spasu koliko god mogu ljudi. Tokom nemačkog vazdušnog napada na Varšavu oštećen je i zoološki vrt. Mnogi kavezi su ostali prazni, a preživele životinje odvedene su na drugo mesto. Žabinski su odlučili da iskoriste ove prazne i čiste torove i kaveze kao skrovišta za Jevreje koji beže. Pod izgovorom da proverava stanje flore unutar geta Jan Žabinski je stupao u kontakt sa stanovnicima geta i pomagao im da izađu, a zatim ih privremeno skrivao u zoološkom vrtu. Tokom tri godine više od 300 Jevreja boravilo je u napuštenim kavezima na istočnoj obali reke Visle, gde su ostajali sve dok nisu našli utočište na drugom mestu. Pored toga, desetak Jevreja bilo je skriveno u privatnoj kući Žabinskih koja se nalazila u okviru samog zoološkog vrta.[5][4] U ovom opasnom poduhvatu pomogao im je njihov maloletni sin.[4][6] U početku je porodica Žabinski poduhvat finansirala iz sopstvenih sredstava, a kasnije je novac dobijan preko Žegote (Savet za pomoć Jevrejima).[5] Većina Jevreja koje su Žabinski spasili preživela je rat.[a]

Godine 1947. Žabinski su započeli mukotrpan proces obnove svog zoološkog vrta. Danas je vrt ponovo otvoren, a njihov porodični dom pretvoren je muzej.[9]

Literarni rad[uredi | uredi izvor]

Antonina Žabinska uglavnom je pisala književnost za decu. Pisala je priče o životinjama, uvek iz ugla samih životinja.[9]

  • Njen književni prvenac bila je pripovetka "Pamiętnik żyrafy“ ("Žirafini memoari"), objavljena 1934.
  • Sledeća je pripovetka „Jak białowieskie rysice zostały Warszawiankami“ („Kako su risovi iz Bjaloveške šume postali stanovnici Varšave“), objavljena 1936. godine kao prvi deo serijala „Opowieści przyrodnicze“ („Priče o prirodi“).
  • Godine 1939. objavila je svoj prvi roman "Dżolly i S-ka" ("Veseli i društvo"), koji je posle rata reizdan pod naslovom „Z dziejów Warszawskiego Ogrodu Zoologicznego“ („Iz istorije varšavskog zoološkog vrta“).
  • Prvu knjigu posle rata, „Rysice“ ("Risovi") objavila je 1948.
  • Posle duže pauze, 1964. izašla je i njena knjiga „Borsunio“ ("Jazavac").
  • Godine 1968. objavila je svoj dnevnik "Ludzie i zwierzęta" ("Ljudi i životinje"), sa sećanjima na aktivnosti tokom okupacije u Drugom svetskom ratu.
  • Godine 1970. objavila je svoju poslednju knjigu, "Nasz dom w zoo" ("Naš dom u zoološkom vrtu") o Varšavskom zoološkom vrtu.

Dela Antonine Žabinske nisu prevedena na srpski jezik.

Odlikovanja i počasti[uredi | uredi izvor]

Spomen ploča Janu i Antoniji Žabinski u Vrtu pravednika u Varšavi (Ogród Sprawiedliwych w Warszawie)

Za podršku Jevrejima tokom Drugog svetskog rata Antonina i Jan Žabinski su 1965. dobili nagradu Pravednik među narodima[10] U njihovu čast je 30. oktobra 1968. održana je ceremonija sadnje drveća u Jad Vašemu. [11][12][4]

Godine 2007. Dajan Akerman je o ovom njihovom podvigu napisala roman "The Zookeeper's Wife" ("Žena čuvara zoološkog vrta"; nije preveden na srpski jezik), baziran na Antonininom dnevniku "Ludzie i zwierzęta" ("Ljudi i životinje").[13] Prema ovom romanu 2015. godine snimljena je istoimena ratna drama o bračnom paru Žabinski u kojoj ulogu Antonine tumači američka glumica Džesika Čestejn, a Jana belgijski glumac Johan Heldenberg.[14][15]

Antonina Žabinska je 2008. godine posthumno odlikovana Ordenom obnovljene Poljske.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Tokom holokausta u Poljskoj ubijeno je tri miliona poljskih Jevreja,[7] što je najmanje polovina svih Jevreja ubijenih tokom Holokausta. Tačan broj ubijenih Jevreja nemoguće je proceniti, ali se predpostavlja da se kreće između 4 i 6 miliona.[8]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Akt małżeństwa Jana Żabińskiego i Antoniny Erdman, akt nr 73 z 1931 roku”. metryki.genealodzy.pl. 8. 4. 1931. Pristupljeno 27. 11. 2023. 
  2. ^ Nowak, Szymon (2022). Jan Żabiński „Franciszek” (PDF). Instytut Pamięci Narodowej. str. 16—17. ISBN 978-83-8229-426-2. Pristupljeno 28. 11. 2023. 
  3. ^ „Bombing of Warsaw”. encyclopedia.ushmm.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-28. 
  4. ^ a b v g „The House Under the Wacky Star. The Story of the Żabiński Family | Polscy Sprawiedliwi”. sprawiedliwi.org.pl. Pristupljeno 2023-08-20. 
  5. ^ a b „Jan Żabiński Born 125 Years Ago | Polscy Sprawiedliwi”. sprawiedliwi.org.pl. Pristupljeno 2023-08-20. 
  6. ^ „Jan and Antonina Zabinski”. Pristupljeno 2023-08-20. 
  7. ^ „"Poland: Historical Background"”. str. Jad Vašem. 
  8. ^ „27. januar - Međunarodni dan sjećanja na žrtve holokausta”. Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine. Pristupljeno 28. 11. 2023. 
  9. ^ a b Hoffman, Barbara (25. 3. 2017). „How a zookeeper’s hero wife saved hundreds of Jews from the Nazis”. New York Post. Pristupljeno 28. 11. 2023. 
  10. ^ Brown, Kellie D. (2020). The sound of hope: Music as solace, resistance and salvation during the holocaust and world war II. McFarland. str. 154. ISBN 978-1476670560. 
  11. ^ „Hiding in Zoo Cages: Jan & Antonina Zabinski, Poland”. Yad Vashem Remembrance Authority. Pristupljeno 2017-05-12. 
  12. ^ „Żabiński Jan & Żabińska Antonina (Erdman)”. The Righteous Among The Nations Database. Yad Vashem. Arhivirano iz originala 28. 10. 2020. g. Pristupljeno 2020-10-26. 
  13. ^ Ackerman, Diane (2007-09-04). The Zookeeper's Wife: A War Story. W. W. Norton. 
  14. ^ „The Zookeeper's Wife Movie vs the True Story of Antonina Zabinski”. HistoryvsHollywood.com. Pristupljeno 2023-08-20. 
  15. ^ „The Zookeeper's Wife”. IMDb. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антонина_Жабинска&oldid=26812044”