Argentinski pas
| Argentinski pas
| |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Alternativna imena | |||||||||
| |||||||||
| Zemlja porekla | |||||||||
 Argentina
| |||||||||
| Klasifikacija i standardi | |||||||||
|
Argentinski pas (šp. dogo argentino)je veliki, beli, mišićavi pas iz Argentine. Uzgajan je prvenstveno za lov na veliku divljač poput divljih veprova.[1] Uprkos svojoj ogromnoj snazi i lovačkim sposobnostima, generalno je srećne naravi i veoma je odan svojoj ljudskoj porodici.[2]
Osnovno[uredi | uredi izvor]
- Mužjak
- Visina od 60 do 68 цм
- Težina od 40 do 45 кг
- Ženka
- Visina od 60 do 65 цм
- Težina od 35 do 40 кг
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prof. dr Antonio Nores Martinez, koji se bavio selekcijom pasmina, smatra se tvorcem argentinskog psa. Cilj mu je bio da stvori pasminu za lov na veliku divljač, ali i da je sposoban da bude odan ljubimac i pas čuvar. Kao osnovu izabrao je lokalnu rasu, sada već izumrlog, kordobskog psa.[3]
Zatim je tu rasu ukrštao sa nemačkom dogom, bokserom, španskim mastifom, engleskim buldogom, bul terijerom, pirinejskim mastifom, engleski pointerom, irskim vučjim hrtom i bordoškom dogom. Nores Martinez je nastavio da razvija rasu kroz selektivno ukrštanje kako bi dobio željene osobine.[3]
Godine 1970. dr Raul Zebalos dovodi prvih šest primeraka argentinske doge u SAD.
Karakteristike psa[uredi | uredi izvor]
Narav[uredi | uredi izvor]
Argentinski pas je odličan čuvar kuće. Pored toga, odan je porodici, nestašan i razdragan. Dobar je sa decom, veoma inteligentan.[4] Hoda tiho ali samouvereno, promišljeno, uvek je spreman da reaguje, a pokretima odaje svoju veselu narav.[5] Potrebna mu je rana socijalizacija sa drugim životinjama.[3]
Ova pasmina nije za svakoga. Sa pravim vlasnicima i dominantniji argentinski psi mogu biti submisivni prema ljudima i drugim životinjama. Ovoj pasmini je potrebna osoba koja zna kako iskazati vođstvo: stabilnost, samouverenost i doslednost. Potrebno je ovoj rasi predočiti pravila koja se moraju poštovati, kao i granice koje se ne smeju preći. Cilj dresure je da vlasnik dostigne status vođe čopora, jer je za psa prirodno da postoji poredak u njegovom čoporu. Kada ljudi žive sa psom, postaju njegov čopor, koji funkcioniše pod jednim vođom, a granice su jasno definisane. Vlasnik i svi ostali ljudi, u tom poretku, moraju biti iznad psa. Samo tako ovaj odnos može uspeti. Kada psa ove rase stavite pod vođstvo mekog ili pasivnog vlasnika, problemi se mogu javiti jer pas oseća da treba da "spasi svoj čopor" i da preuzme vođstvo.[3]
Opšti izgled[uredi | uredi izvor]
Izgleda kao tipičan molos, mezomorfan, skladnih proporcija koje ga ne definišu kao ogromnog psa. Njegov izgled je skladan i energičan zahvaljujući snažnoj muskulaturi koja se ističe zbog čvrste i elastične kože, pripijene uz telo sa ne tolikom labavim potkožnim tkivom.[5]
Dlaka mu je svuda jednaka, kratka, ravna, glatka na dodir, prosečne dužine od 1.5 do 2 cm. Gustina i debljina dlake varira u zavisnosti od klime. Tropska klima čini dlaku retkom i tankom, dok u hladnom klimatskom podneblju dlaka je gušća i može imati i sloj podlake. Ovaj pas je u potpunosti beo, mada se može javiti crna tufna na predelu glave.[2][5]
- Lobanja
Lobanja argentinskog psa je masivna, konveksna, u smeru napred ka nazad i bočno, kao i posmatrana odozgo, na osnovu mišića za žvakanje i mišića potiljka. Nosnik je iste dužine kao i lobanjski deo, što znači da je zamišljena linija koja spaja unutrašnje očne uglove jednako udaljena od potiljne kvrge i vrha nosne pečurke.
- Oči
Argentinski pas ima oči koje su tamne boje lešnika, sa ivicama kapaka koje su crne ili svetle, rastojanjem očiju koje mora da bude veliko, pogledom koji je živahan i inteligentan, ali u isto vreme tvrd i čvrst.
- Usta
Dobro prilagođena usta, bez prognacije, sa dobro i jako usađenim velikim zubima.
- Nos
Crno pigmentast nos, na kraju lako podignut, nozdrve su dobro otvorene.
- Uši
Dobro postavljene uši, polu podignute, trouglastog oblika.
- Potiljna kost
Kost potiljka ne sme da štrči napolje, već ga jaki mišići potiljka moraju potpuno prekriti.
- Vrat
Vrat je jak, zaobljen, dobro oblikovan, sa debelom kožom grla, fatalna kao kod mastifa, bordoške doge i buldoga, opuštena, ne zategnuta kao kod bulterijera.
- Grudi
Argentinski pas ima široke i duboke grudi, sa mnogo mesta za masivna pluća. Odnapred gledano, dubina grudi mora biti do laktova. Ramena su visoka, vrlo jaka, sa jasno mišićavim reljefom. Grudni koš je širok, bočno gledano — štrči kod donje ivice iznad laktova. Gornja linija je viša kod ramena i blago se spušta ka slabinama i šapama.
- Noge
Prednje noge su ravne, potpuno paralelne, sa kratkim prstima koji leže jedan pored drugog. Slabinski deo je prekriven muskulaturom. Zadnje noge su jake, natkolenica sa jakim mišićima, sa kratkom potkolenicom i dobro zatvorenim šapama, bez odstojećih prstiju. Rep je dugačak i jak, ali ne ide iznad skočnog zgloba. Normalno nošen, u afektu je i stalno se bočno pomera.
- Dlaka
Kratka i gusta, ne sme imati nikakvu mrlju.
- Diskvalifikacione mane
Svetloplave oči ili oči drugih boja, nemost, fleke na dlaci, beo ili jako flekav nos, predgriz ili podgriz, viseće usne (u velikoj meri), hrtovska glava, duge nekupirane uši, visina ispod 40 cm, te svaka fizička disproporcija.
Danas je u velikom broju zemalja kupiranje ušiju zabranjeno zakonom, pa se nekupirane uši više ne uzimaju kao diskvalifikaciona mana.
Nega i zdravlje[uredi | uredi izvor]
Potrebno im je nedeljno četkanje, kao i povremeno kupanje. Takođe, treba obratiti pažnju na nokte, jer brzo raste te se moraju često seći. Pas se može držati u stanu ako se dovoljno trenira i ima svoj prostor gde može istrošiti energiju. Takođe, može se držati i u dvorištu, ali ukoliko napolju temperatura padne ispod nule, treba ga uvesti unutra. Najviše mu prijaju duge šetnje ili džogiranje.[4] Pored niskih temperatura, treba obratiti pažnju i na izloženost suncu. Psu se mogu pojaviti opekotine ako je konstantno izložen suncu.[6]
Ova rasa je generalno zdrava, ali nemali broj pripadnika ove pasmine pati od displazije kukova. Pored toga, gluvoća je jedan od glavnih zdravstvenih problema ove rase, jer oko 10% argentinskih pasa je gluvo na jedno ili oba uva. U pitanju je zdravstveni problem koji se javlja kod pasa uglavnom bele boje (dalmatinci, bokseri, bul terijeri). Zbog toga je neophodno pronaći uzgajivača koji će svojim štencima obaviti BAER test kako bi procenio sluh. Problemi sa kožom se mogu javiti kod ove rase.[6][7]
Životni vek ove ras je od 12 do 14 godina.[8]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Argentinski pas - Informacije i fotografije”. Informacije o pasminama (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-20.
- ^ a b „Argentinski pas”. Moj ljubimac (na jeziku: srpski). 2019-11-14. Pristupljeno 2020-08-20.
- ^ a b v g „Argentinski pas - Morfologija i krvna linija”. Informacije o pasminama (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-20.
- ^ a b „Argentinski pas”. Veterina. info (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-08-20.
- ^ a b v „Argentinski pas”. Kinološki savez Republike Srbije (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-08-20.
- ^ a b „Argentinski pas - Informacije”. Pronađi psa. Pristupljeno 2020-08-20.
- ^ Velton, Mišel. „Argentinski pas - Problemi i ishrana”. Tvoj čistokrvni pas (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-20.
- ^ „Životni vek argentinskog psa”. Životni vek životinja (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-20.
