Аргентински пас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аргентински пас
Dogo Argentino.jpg
Аргентински пас са некупираним ушима
Држава порекла Аргентина
Надимци дого
дого аргентино
аргентински мастиф
Особине
Тежина Мужјак 40 — 45 kg
Женка 40 — 43 kg
Висина Мужјак 60 — 68 cm
Женка 60 — 65 cm
Длака кратка
Боја бела
Животни век 9 — 12 година

Аргентински пас познат и као дого аргентино (шп. Dogo argentino) је раса паса пореклом из Аргентине, чији је творац доктор Антонио Норез Мартинез. Аргентински пас спада у молосе тј. мастифе.

Историјат[уреди]

Проф. др Антонио Норес Мартинез, који се бавио селекцијом пасмина, сматра се творцем аргентинског пса. Уз помоћ свог брата успео је да створи пасмину која је снажна и отпорна, а може да се користи и у лову. Није познато које су тачно расе употребљене за његов настанак, али се претпоставља да су коришћени поинтер (због начина лова), енглески булдог, бул-теријер, боксер, херлекин, бордошка дога, шпанска дога, ирски вучји хрт и пиринејски мастиф. Важан допринос у настанку ове пасмине дала је и једна локална раса која је изумрла — кордобски борац. Након сваког укрштања са одређеном расом, пас који је настао укрштањем, поново је парен са кордобским борцем. Тако је у генетском склопу аргентински пас наследио 60 % особина од кордобског борца.

Општи изглед[уреди]

Лобања

Лобања аргентинског пса је масивна, конвексна, у смеру напред ка назад и бочно, као и посматрана одозго, на основу мишића за жвакање и мишића потиљка. Носник је исте дужине као и лобањски део, што значи да је замишљена линија која спаја унутрашње очне углове једнако удаљена од потиљне кврге и врха носне печурке.

Очи

Аргентински пас има очи које су тамне боје лешника, са ивицама капака које су црне или светле, растојањем очију које мора да буде велико, погледом који је живахан и интелигентан, али у исто време тврд и чврст.

Уста

Добро прилагођена уста, без прогнације, са добро и јако усађеним великим зубима.

Нос

Црно пигментаст нос, на крају лако подигнут, ноздрве су добро отворене.

Уши

Добро постављене уши, полу подигнуте, троугластог облика.

Потиљна кост

Кост потиљка не сме да штрчи напоље, већ га јаки мишићи потиљка морају потпуно прекрити.

Врат

Врат је јак, заобљен, добро обликован, са дебелом кожом грла, фатална као код мастифа, бордошке доге и булдога, опуштена, не затегнута као код бултеријера.

Груди

Аргентински пас има широке и дубоке груди, са много места за масивна плућа. Однапред гледано, дубина груди мора бити до лактова. Рамена су висока, врло јака, са јасно мишићавим рељефом. Грудни кош је широк, бочно гледано — штрчи код доње ивице изнад лактова. Горња линија је виша код рамена и благо се спушта ка слабинама и шапама.

Ноге

Предње ноге су равне, потпуно паралелне, са кратким прстима који леже један поред другог. Слабински део је прекривен мускулатуром. Задње ноге су јаке, натколеница са јаким мишићима, са кратком потколеницом и добро затвореним шапама, без одстојећих прстију. Реп је дугачак и јак, али не иде изнад скочног зглоба. Нормално ношен, у афекту је и стално се бочно помера.

Длака

Кратка и густа, не сме имати никакву мрљу.

Дискфалификационе мане[уреди]

Светло плаве очи или очи других боја, немост, флеке на длаци, бео или јако флекав нос, предгриз или подгриз, висеће усне (у великој мери), хртовска глава, дуге некупиране уши, висина испод 40 cm те свака физичка диспропорција.

  • Данас је у великом броју земаља купирање ушију забрањено законом, па се некупиране уши више не узимају као дисквалификациона мана.

Спољашње везе[уреди]