Pređi na sadržaj

Areopag

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Areopag, posmatran sa Akropolja

Areopag je bilo veće u antičkoj Grčkoj[1], smešteno severozapadno od Akropolja u Atini, koje je naziv dobilo po brdu posvećenom bogu Aresu, na kome je zasedalo.[2] U areopag su ulazili nekadašnji arhonti. Ovo veće je nadgledalo sve državne poslove i čuvalo atinske zakone. U klasično doba, na mestu suda, sudili su ce slučajevi namernih ubistava, ranjavanja i verskih pitanja, kao i slučajevi podmetanja požara ili skrnavljenje maslina.[3][4] Aresu su navodno sudili bogovi na Areopagu zbog ubistva Posejdonovog sina Galirofija (tipičan primer etiološkog mita). Areopag je izgubio na značaju za vreme Perikla, kada su mu bila poverene samo sudske funkcije u verskim prestupima, kao što je skrnavljenje svetih maslina posvećenih boginji Atini.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Poreklo imena nije jasno. Na starogrčkom, παγος (pagos) znači „veliki komad stene“. Areios je mogao doći od Aresa ili od Erinija,[5] pošto je na njegovom podnožju podignut hram posvećen Erinijama, gde su ubice nekada nalazile utočište kako se ne bi suočile sa posledicama svojih postupaka. Kasnije su Rimljani stenovito brdo nazivali „Marsovim brdom“, prema Marsu, rimske verzije grčkog boga rata.[6] U blizini Areopaga izgrađena je i bazilika Dionisija Areopagita.

U pretklasična vremena (pre 5. veka p. n. e.) Areopag je bio savet starešina grada, sličan rimskom senatu. Poput senata, njegovo članstvo bilo je ograničeno na one koji su uživali visoke javne funkcije, u ovom slučaju arhonove.[7] 594. p. n. e. Areopag se složio da preda svoje funkcije Solonu na reformu. Uveo je demokratske reforme, obnovio joj članstvo i vratio kontrolu u organizaciju.[8]

Posle Klistenovih reformi donetih 508/507. p. n. e., Bule (βουλη) ili savet je proširen sa 400 na 500 ljudi i formiran je od 50 ljudi iz svakog od deset klanova ili fila (φυλαι).

462. p. n. e., Efijalt je sproveo reforme kojima je Areopag lišio gotovo svih njegovih funkcija, osim funkcije suda za ubistva u korist Helieja.

U Eumenidu iz Eshila (458. p. n. e.) Areopag je mesto suđenja Orestu zbog ubistva njegove majke (Klitemnestre) i njenog ljubavnika (Egista).

Frina, hetera iz 4. veka pre nove ere koja je bila poznata po svojoj lepoti, pojavila se pred Areopagom optužena za oskvrnjivanje eleusinskih misterija. Jedna priča je da je puštala da joj se ogrtač spusti i tako je impresionirala sudije svojim gotovo božanskim oblikom da je oslobođena po kratkom postupku.[9]

U neobičnom razvoju događaja, Areopag je stekao novu funkciju u 4. veku pre nove ere, istražujući korupciju, i ako je moć osude ostala u rukama Eklesije.

Areopag je, kao i većina gradskih institucija, i dalje funkcionisao u rimsko doba, i upravo je sa ovog mesta, crpeći od potencijalnog značaja atinskog oltara Nepoznatom bogu, rečeno da je apostol Pavle održao čuveni govor, "Sad ću vam proglasiti ono što obožavate kao nešto nepoznato. Bog koji je stvorio svet i sve u njemu je Gospodar neba i zemlje i ne živi u hramovima izgrađenim rukama." (Propoved Areopag, Dela 17:24)

Izraz „Areopag“ odnosi se i na pravosudno telo aristokratskog porekla koje je naknadno formiralo viši sud moderne Grčke.

Savremene reference[uredi | uredi izvor]

  • Engleski pesnik Džon Milton naslovio je svoju odbranu slobode štampe „Areopagitika“, tvrdeći da cenzori drevne Atine, sa sedištem u Areopagu, nisu praktikovali onu vrstu prethodnog suzdržavanja od objavljivanja koje se tražilo u engleskom parlamentu u Miltonovo vreme .
  • Društvo Areopagus, osnovano 1893. godine, jedan je od najstarijih klubova u pripremnoj školi Hočkins, u državi Konektikat, SAD i okuplja se radi rasprave o određenim temama.[10]
  • „Areopag“ je naslov druge pesme u zbirci irskog pesnika Luisa Maknisa iz 1952. godine, Deset spaljenih ponuda, .

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 66. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Stambolić, Miloš, ur. (1986). Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit. str. 44. ISBN 86-19-00635-5. 
  3. ^ MacDowell, Douglas M. The law in classical Athens. Ithaca, N.Y. ISBN 0-8014-9365-X. OCLC 20663324. 
  4. ^ Ernst, Langlotz (1960), Der triumphierende Perseus, VS Verlag für Sozialwissenschaften, str. 7—43, ISBN 978-3-322-98173-8, Pristupljeno 2020-12-09 
  5. ^ Eumenides and Newmenides: Academic Furies in Edwardian Cambridge, BRILL, 2017-01-01, str. 362—380, ISBN 978-90-04-34882-0, Pristupljeno 2020-12-09 
  6. ^ „Preface to the New American Bible: First Edition of the New Testament”. New American Bible. 2020. doi:10.5040/9780567701145.gen. 
  7. ^ CONSTITUTION OF THE ATHENIANS, Liverpool University Press, 2017-07-17, str. 39—173, ISBN 978-1-80034-579-9, Pristupljeno 2020-12-09 
  8. ^ Cartledge, Paul (2011-10-01), 8. Athens, Oxford University Press, str. 62—79, ISBN 978-0-19-960134-9, Pristupljeno 2020-12-09 
  9. ^ Ethnography and Authorial Voice in Athenaeus' Deipnosophistae, Bloomsbury Academic, ISBN 978-1-84966-890-3, Pristupljeno 2020-12-09 
  10. ^ Tuan, Tran Anh; Elbassuoni, Shady; Preda, Nicoleta; Weikum, Gerhard (2011). „CATE”. Proceedings of the 20th international conference companion on World wide web - WWW '11. New York, New York, USA: ACM Press. ISBN 978-1-4503-0637-9. doi:10.1145/1963192.1963306. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Areopag na Vikimedijinoj ostavi.
  • Acts 17:16-34 – A Biblical account of St. Paul discussing with the Areopagus the nature of the Christian God. Also referred to is the story concerning the altar to "The Unknown God."
  • Athens Photo Guide
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ареопаг&oldid=27555128”