Aristion Atinski

Aristion Atinski
Lični podaci
Datum rođenja	2. vek p. n. e.
Mesto rođenja	u Atini,
Datum smrti	1. mart 86. p. n. e.
Mesto smrti	Akropolj,
Filozofski rad
Interesovanja	Filozof

Aristion ( grč. Αριστιων; um. 1. marta 86. p. n. e. u Atini) je bio filozof koji je postao tiranin Atine od 88. p. n. e. dok nije umro 86. p. n. e. Aristion je udružio snage sa pontskim kraljem Mitridatom VI protiv grčkih gospodara, Rimljana, boreći se zajedno sa pontskim snagama tokom Prvog Mitridatovog rata, ali bez uspeha. 1. marta 86. p. n. e., posle duge i razorne opsade, Atinu je zauzeo rimski general Lucije Kornelije Sula, koji je naredio pogubljenje Aristiona.

Život

Rani život Aristiona sačuvao je delimično u radovima Posedjonija. Posejdonije ga naziva Atenion i ubraja ga u peripatetičke filozofe, dok ga drugi, Pausanija, Apijan i Plutarh, nazivaju Aristion, a Apijan epikurejskim filozofom. Ne postoji univerzalno prihvaćeno rešenje za ovu zabunu, a moguće je da su dva odvojena tiranina držala vlast u Atini u nizu tokom Prvog Mitridatovog rata, čije su živote kasnije pomešali. Ovo je najčešće prihvaćeno objašnjenje za konfuziju između ove dve figure. Atenion je verovatno bio atinski građanin i peripatetički filozof izabran za generala hoplita 88. p. n. e. Aristion je kolega peripatetički filozof koji je preuzeo vladavinu atinske vlade u c. 88. p. n. e..

Aristion je bio vanbračni sin peripatetičkog filozofa u čiju je partiju nasledio, pa je postao atinski građanin. Rano se oženio i istovremeno počeo da predaje filozofiju, što je sa velikim uspehom radio u Mesini i Larisi. Po povratku u Atinu sa priličnim bogatstvom, imenovan je za ambasadora kod Mitridata, kralja Ponta. U ratu sa Rimom, postao je jedan od njegovih najintimnijih prijatelja i savetnika. Njegova pisma Atini su predstavljala moć Mitridata u takvim blistavim bojama da su njegovi sunarodnici počeli da se nadaju da će odbaciti rimsku vlast. Mitridat ga je zatim poslao u Atinu oko 88. p. n. e., gde je ubrzo, uz kraljevo pokroviteljstvo, uspeo da preuzme tiraniju. Čini se da je njegova vlada bila najokrutnijeg karaktera, pa o tome Plutarh govori sa užasom i svrstava ga sa Nabisom i Katilinom. Poslao je Apelikona iz Teosa da opljačka svetu riznicu Delosa, iako Apijan kaže da je to za njega već učinio Mitridat i dodaje da je upravo novcem koji je proistekao iz ove pljačke Aristionu omogućeno da dobije vrhovni snaga. U međuvremenu, Sula se iskrcao u Grčkoj i odmah opsedao Atinu i Pirej, koji je zauzeo Arhelaj, Mitridatov general. Stradanja u gradu od gladi bila su toliko strašna da je prijavljen kanibalizam. Na kraju, Atina je zauzeta na juriš, a Sula je naredio da se ne štede ni godina ni pol. Aristion je pobegao na Akropolj, pošto je prvo spalio Odeon, u slučaju da Sula koristi drvenariju za ovnove i druge instrumente za napad. Akropolj je, međutim, ubrzo zauzet, a Aristion je odvučen na pogubljenje sa Atininog oltara i otrovan. Pausanija pripisuje neprijatnu bolest koja je kasnije ubila Sulu kao božansku osvetu za ovo bezbožništvo.