Лариса
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Лариса Λάρισα | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Грчка |
Периферија | Тесалија |
Округ | Лариса |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 162.591[1] |
— густина | 485,17 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 39° 38′ 30″ С; 22° 25′ 00″ И / 39.641667° С; 22.416667° И |
Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
Апс. висина | 80 m |
Површина | 335,12 km2 |
Поштански број | 41х хх |
Регистарска ознака | ΡΙ,ΡΡ |
Лариса (грч. Λάρισα, старогр: грч. Λάρισσα), је главни град грчке периферије Тесалије и сједиште округа Лариса. Лариса је, такође, један од најважнијих градова Грчке.
Према овом граду астероид (1162) је добио име, као и Нептунов сателит.
Име града
[уреди | уреди извор]Реч „Лариса“ у старом грчком језику значи „тврђава, упориште“, а у грчкој митологији нимфа Лариса је кћи праоца грчког племена Пелазга, које су били први познати становници ових простора. Ово племе имало је много насеља са овим именом.[2]
Географија
[уреди | уреди извор]Град Лариса се налази у средишњем делу Тесалијске равнице, на реци Пинејос. Положај града је изузетно повољан, јер се налази поред главне саобраћајнице у земљи, пута Атина - Солун.
Клима у Лариси је измењена варијанта средоземне климе, за коју су особене изузетно жарна лета и хладније зиме са не баш тако ретким снегом. Лариса је позната је као један од најтоплијих грчких градова лети.
Историја
[уреди | уреди извор]Најстарији археолошки налази у подручју Ларисе говоре да је ово подручје било насељено још у време праисторије.
Први познати становници подручја Ларисе било је грчко племе Пелазги. У 5. веку п. н. е. ово подручје је укључено у цивилизацијске токове, али било на маргини главних догађања. Ипак, било је толиког значаја да га посете познати људи, попут филозофа Хипократа и Горгије, који су овде и умрли. У току Пелопонеског рата Лариса је била на страни Атине. 344. године подручје Ларисе потпало је под власт античке Македоније, да би 196. године била под староримском влашћу. У 5. веку град је постао седиште архиепископа.
У средњем веку град је био највише у оквиру Византије, кратко под средњовековном Бугарском и Србијом, да би у 15. веку град пао под отоманску власт. Под Турцима Лариса остаје следећа 4 века, познат под именом „Нови Грчки град“ (тур. Yenişehr-i Fenar). 1881. године град припада савременој Грчкој, а месно муслиманско становништво се масовно исељава, да би се последњи иселили после Грчко-турског рата 1897-1898. године.
Као претплатник једне српске књиге, јавља се у Београду извесни Николај Котула трговац родом из Ларисе, у Тесалији.
Становништво
[уреди | уреди извор]Лариса има 126.076 становника и седми је по величини град Грчке. Становништво су углавном етнички Грци. Кретање становништва по годинама било је следеће:
1889. | 1907. | 1991. | 2001. |
---|---|---|---|
13.610 | 18.001 | 113.781 | 126.076 |
1907. | 1991. | 2001. | 2011. |
---|---|---|---|
95.066 | 277.973 | 279.305 | 162.591[1] |
Привреда
[уреди | уреди извор]Лариса је привредни центар, пољопривредно оријентисаног региона у коме се налази. У околини постоји велики број малих предузећа који се баве производњом дувана, воћа, поврћа и памука, а, у вези са тим, у граду доминира прехрамбена индустрија.
У близини Ларисе налази се Међународни аеродром „Средишња Грчка“.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Остаци средњовековне Ларисе
-
Градска галерија
-
Споменик Јеврејима