Arijana 6
 Umetničko viđenje varijanti A62 i A64 | |
| Osnovne informacije | |
|---|---|
| Funkcija | Bespilotna raketa nosač |
| Proizvođač | Erbas i Safran |
| Zemlja porekla | Evropska unija[1] |
| Cena po lansiranju | |
| Stepeni | 2
|
| Dimenzije | |
| Visina | 63 m[2]
|
| Prečnik | 5,4 m[2]
|
| Masa | A62: 500 t
A64: 800 t |
| Nosivost | |
| Kapacitet u GTO | A62: 5.000 kg
A64: 10.500 kg |
| Slične rakete | |
| Porodica | Arijana |
| Rakete za poređenje | Falkon 9 FT / Hevi, Angara, Dugi marš 5, Vulkan |
| Istorija lansiranja | |
| Status | u razvoju |
| Lokacije | Kosmodrom Kuru, F. Gvajana |
| Prvi let | posle 2020. |
| Dodaci — P120 | |
| Broj dodataka | 2 ili 4
|
| Motori | P120 |
| Potisak | svaki po 3.500 kN
|
| Vreme sagorevanja | |
| Gorivo | čvrsto gorivo |
| Prvi stepen | |
| Motori | 1 Vulkan 2
|
| Potisak | 1.350 kN
|
| Vreme sagorevanja | |
| Gorivo | tečni vodonik / kiseonik |
| Drugi stepen | |
| Motori | 1 (Vinči)
|
| Potisak | 180 kN
|
| Vreme sagorevanja | 1.200 s
|
| Gorivo | tečni vodonik / kiseonik |
Arijana 6 je raketa-nosač čiji je razvoj odobren od strane agencije ESA. Ova raketa-nosač postaće najnoviji član Arijana familije raketa. Savet ministara zemalja članica agencije ESA, održan 2. decembra 2014. u Luksemburgu, odobrio je sredstva za početak razvojnog programa.[3] Predložene su dve varijante: prvi predlog dale su Francuska svemirska agencija i ESA i podrazumeva korišćenje raketnih motora sa čvrstim gorivom, dok su drugi predlog dale kompanije Erbas i Safran i podrazumeva kombinaciju jezgra rakete pogonjenog raketnim motorom na tečno gorivo uz dodatne rakete sa čvrstim gorivom (konfiguracija slična raketi Arijana 5).[4] U decembru 2014. godine ministri zemalja članica ESA odlučili su se za razvoj konfiguracije koju su predložili Erbas i Safran. Početni zahtevi agencije ESA bili su da raketa-nosač može lansirati teret mase najmanje 6.500 kg u GTO, uz cenu od 70 miliona €, i mogućnost lansiranja sedam raketa tokom kalendarske godine, počevši od 2021.[5]
Konstrukcija[uredi | uredi izvor]
Konačna verzija RN “Arijana 6” ima tri stepena. Prvi stepen je predviđen u paketnoj šemi, sa dva do četiri bočna bustera. Busteri su identični i kompatibilni su Vega-C raketi lake klase, na čvrsto gorivo. Najverovatnije će biti ponovo iskoristivi.
Centralni deo je kriogeni, i koristiće mešavinu tečnog vodonika i kiseonika za gorivo. Prečnika oko 4,6 metara, nosiće 149 tona goriva. U prvoj fazi, pogoniće ga najverovatnije jedan Vulkan-2 motor.
Na treći stepen će biti postavljen odsek sa korisnim teretom prečnika 5,4 m, što je ekvivalento dimenzijama ovog odseka kod RN „Arijana 5”. Na razvoju motora na tečno gorivo radi francuska kompanija Snecma motors. Očekuje se da će motor “Vinči” biti prvi put testiran u realnim uslovima na modifikovanoj verziji RN “Arijana 5 ME” 2017. Motor je moguće restartovati više puta, kako bi se svaki pojedinačni teret mogao plasirati u svoju predodređenu orbitu.
Visina RN “Arijana 6” biće oko 63 m, a masa na startu od 500—800 tona.
U junu 2015. godine Francuska svemirska agencija objavila je da je potpisan ugovor za početak izgradnje nove lansirne rampe ELA 4 na kosmodromu Kuru, koja će biti korišćena za lansiranje RN Arijana 6. Tom prilikom je objavljeno i da će se finalna montaža rakete vršiti horizontalno, za razliku od svih dosadašnjih evropskih raketa. Ovaj princip koristi se pri montaži svih ruskih raketa, a skorije je isti princip primenjen i za finalnu montažu RN Delta IV i Falkon 9. Međutim, još nije doneta konačna odluka da li će se teret (satelit) na raketu montirati u horizontalnom položaju, ili će se dodavati kada se raketa uspravi na lansirnu rampu, kao što je to slučaj bio do sada.[6]
Varijante[uredi | uredi izvor]
Raketa-nosač Arijana 6 biće dostupna u dve varijante:
- Teška (A64), koja za dodatni potisak koristi četiri raketna motora sa čvrstim gorivom P120, u prvom stepenu koristi raketni motor na tečno gorivo Vulkan 2, i u trećem stepenu koristi motor Vinči. Ova verzija rakete moći će da dostavi do 11 tona u GTO, uz mogućnost lansiranja jednog ili dva satelita, uz cenu od 85 miliona €.[7][8]
- Laka (A62), koja za dodatni potisak koristi dva raketna motora sa čvrstim gorivom P120, uz isti prvi i drugi stepen, koja će moći da dostavi do 7 tona u GTO, uz cenu od 65 miliona €.[7][8]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Izvor: Glas Rusije EU će potrošiti 4 milijarde evra za raketu-nosač nove generacije NA Vostok, 3. decembar 2014.
- ^ a b Ariane_6
- ^ „Europe to build new-generation Ariane 6 rocket”. Arhivirano iz originala 06. 03. 2016. g. Pristupljeno 02. 12. 2014.
- ^ Cabirol, Michel (07. 07. 2014). „Faut-il donner toutes les clés d'Ariane 6 à Airbus et Safran?” (na jeziku: French). La Tribune. Pristupljeno 05. 08. 2014.
- ^ „Ariane 6 Project Request For Consultation for Ariane 6 Key Launcher Elements - ATTACHMENT II : Technical Conditions” (PDF). European Space Agency. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 12. 2013. g. Pristupljeno 05. 8. 2014.
- ^ „Ariane 6 rockets to be assembled horizontally”. Spaceflight Now Inc. 25. 06. 2015. Pristupljeno 25. 06. 2015.
- ^ a b Vanlerberghe, Cyrille (05. 09. 2014). „Ariane 6 : la version de la dernière chance” (na jeziku: French). Le Figaro. Pristupljeno 18. 09. 2014.
- ^ a b „France raises heat on decision for next Ariane rocket”. EXPATICA. 18. 09. 2014. Pristupljeno 18. 09. 2014.
