Arno de Torož
Arno de Torož | |
|---|---|
 Grb Arnoa de Toroža | |
| Mesto rođenja | Solsona |
| Datum smrti | 30. septembar 1184 |
| Mesto smrti | Verona |
Arno de Torož (franc. Arnaud de Toroge) je bio katalonski vitez i deveti veliki majstor vitezova templara od 1180. pa do svoje smrti 1184.
Lični život[uredi | uredi izvor]
O njegovom životu nema puno dostupnih podataka, tačan datum i godina rođenja nisu poznati ali se zna da je bio veoma star kada je postao majstor reda, imao je više od sedamdeset godina i jako puno iskustva u funkcionisanju reda.
Vojnička karijera[uredi | uredi izvor]
Kao vitez on je bio uključen u borbe protiv Mavra zajedno sa Rekonkistima koje su za cilj imale da proteraju ove islamske Arape sa Pirinejskog poluostrva, uža oblast njegovog delovanja se uglavnom odnosila na teritoriju Aragona. Poput njegovog prethodnika Odoa de San Amana, Arno de Torož je na mesto velikog majstora došao kao čovek čiji centar moći nije bio u Svetoj zemlji već van nje ali to nije značilo da on ne poznaje političke prilike u krstaškim državama.
Konflikt sa Hospitalcima[uredi | uredi izvor]
Tokom vladavine Arnoa de Toroža sukob izmeću Templara i vitezova Hospitalaca dostigao je svoj vrhunac. U vremenu u kojem su se muslimani udruživali u zajedničkoj borbi protiv krstaša to je bilo neprihvatljivo i u pregovorima izmeću dva reda posredovali su Balduin IV od Jerusalima i Papa Lucije III što je uticalo na smanjenje tenzija. Torož je u ovim pregovorima pokazao veliku diplomatsku veštinu koju je koristio i tokom kasnijih pregovora sa Saladinom nakon napada od strane (franc. Renaud de Châtillon) vođenih istočno od reke Jordan.
Put u Evropu i smrt[uredi | uredi izvor]
Tokom 1184. Torož je u pratnji patrijarha Jerusalimskog (franc. Héraclius d'Auvergne) i velikog majstora vitezova Hospitalaca (franc. Roger de Moulins) krenuo u Evropu. Cilj putovanja bilo je prikupljanje pomoći za Jerusalimsku kraljevinu. Planirali su da posete Italiju, Francusku i Englesku ali se on na tom putu razboleo i umro u Veroni 30. septembra 1184. Na mestu velikog majstora nasledio ga je Žerar de Ridfor.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
