Arhimandrit Ilarion (Vesić)
Ilarion (rođen Ivan Vesić, Pepeljevac, 10. oktobar 1852 - Kruševac, 8. avgust 1906)[1] bio je arhimandrit i rektor prizrenske bogoslovije.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Arhimandrit Ilarion bio je parohijski sveštenik punih šesnaest godina, ali po smrti supruge i na inicijativu Mitropolita Mihaila 1887. godine odlazi u Rusiju. Tamo će završiti Kijevsku Duhovnu Akademiju sa učenim stepenom kandidata bogoslovlja.[2] Po povratku u Srbiju bio je postavljen za predavača bogoslovije, a nešto kasnije će se i zamonašiti i kao arhimandrit biće izabran za rektora prizrenske bogoslovije.
Rektor će biti od 1. novembra 1891. do 30. juna 1896. godine, a nakon ovog perioda biće izabran za direktora muške i ženske srpske Gimnazije u Skoplju i na ovom položaju će ostati sve do naredne 1897. godine[2].
Kada se vratio u Srbiju dobio je godinu dana odsustva za odmor i pripremu za profesorski ispit, za to vreme upravljao je manastirom Rakovica.[2] Kada je 1898. položio profesorski ispit, vratio se profesuri na bogosloviji.
Nosilac je Ordena Sv. Save III stepena i Srebrne medalje Velikog Miloša.[2]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Bujas, Kleut, Raičević (1998). Bibliografija srpskih nekrologa. Novi Sad: Matica srpska. str. 125.
- ^ a b v g Naš kaledar za 1900. godinu. Beograd: Štamparija kod "Prosvete" - S. Horovica. 1900. str. 96—97.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- A. Marković Novakov, Pravoslavna srpska Bogoslovija u Prizrenu (1871—1890), Jasen, Niš, 2011.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Arhimandrit Ilarion Vesić
- Grad Prizren Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. decembar 2018)