Asavira
Asavira (arapski: اساورة) je bila vojna jedinica Rašudnskog i Omejadskog kalifata. Jedinicu su sačinjavali iranski plemići koji su prvobitno bili deo asvarske jedinice sasanidske vojske. Raspustio ih je 703. godine el Hadžadž ibn Jusuf.
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Reč je arapska slomljena množinska forma srednjepersijske reči asvar ("konjanik"), što zauzvrat potiče od staropersijske reči asabara. Partski oblik je asbar.[1]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Za vreme arapske invazije na Iran, sasanidski kralj Jezdigerd III (v. 632–651) poslao je 1.000 konjanika pod Sijahom el Usvarijem da brane Huzestan. Tih 1.000 muškaraca su bili etnički Iranci iz Isfahana i regiona između Isfahana i Huzestana, i služili su u jedinici asvaran. Tokom opsade Šuštara (641–642) prešli su na Arapsku stranu i nastanili se u Basri, gde su primili platu. Štaviše, oni su takođe prešli na islam i pridružili se Banu Tamimu na jugu Iraka.[1][2] Međutim, priča o njihovom prelasku u islam najvjerovatnije je netačna, jer se 15 godina kasnije neki članovi i dalje pojavljuju sa zoroastrijskim imenima, poput izvjesnog Mah Afridhana.[3]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Nakon toga učestvovali su u osvajanju Parsa, Kermana i Horasana. Nakon pada Rašidunskog kalifata 661. godine, nastavili su službu pod njegovim naslednikom, Omejadskim kalifatom. Godinu dana kasnije, omejadski kalif Muavija I (661–680) preselio je neke Asavire u Antiohiju. Prema Ibn el Fakihu, guverner Omejada Zijad ibn Abi Sufjan imao je džamiju sagrađenu u Basri krajem 660-ih.[1]
Tokom druge Fitne, Asavira je pomogla plemenu Tamim u ubistvu guvernera Basre, Masud ibn Amra (umro 684). Kasnije se Asavira priključila pobuni Abd el Rahmana ibn Muhameda ibn el-Ašata koja je trajala od 700 do 703. Međutim, to je nateralo arapskog državnika el Hadžadža ibn Jusufa da raspusti Asaviru, uništavajući njihove domove, smanjivši im platu i preselivši ih u druge gradove.[1] Neki od njihovih potomaka kasnije se spominju u nekim izvorima, kao što je Musa ibn Sadžar el Usvari,[4] koji je bio učenik Hasana iz Basre, uglednog muslimanskog naučnika, koji je takođe bio iranskog porekla.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Bosworth 1987, str. 706–707.
- ^ http://www.iranicaonline.org/articles/asawera-arabic-broken-plural-form-the-variant-asawirat-also-occurs-in-yaqubi-p
- ^ Pourshariati 2008, str. 240.
- ^ Zakeri 1995, str. 335.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3.
- Jalalipour, Saeid (2014). The Arab Conquest of Persia: The Khūzistān Province before and after the Muslims Triumph (PDF). Sasanika.[mrtva veza]
- Bosworth, C. E. (1987). „ASĀWERA”. Encyclopaedia Iranica, Vol. II, Fasc. 7. str. 706—707.
- Morony, Michael G. (2005) [1984]. Iraq After The Muslim Conquest. Gorgias Press LLC. ISBN 978-1-59333-315-7.[mrtva veza]
- Zakeri, Mohsen (1995). Sasanid Soldiers in Early Muslim Society: The Origins of 'Ayyārān and Futuwwa. Otto Harrassowitz Verlag. str. 1—391. ISBN 3447036524.