Atanasije Antonijević
Atanasije Antonijević | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 1734. |
| Mesto rođenja | Bukovik, Osmansko carstvo, danas Srbija |
| Datum smrti | 1804. |
Atanasije Antonijević protojerej bukovički (oko 1734-1804) poznat po tome što je blagoslovio Karađorđa i ustanike u Orašcu 1804. godine.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Atanasije Antonijević sin Antonija Popovića, rođen je u Bukoviku pod Bukuljom.[1] Prvo obrazovanje je stekao kod strica, sveštenika bukovičkog, Jeftimija, a zatim odlazi u Beograd gde je izučio abadžijski zanat. U Beogradu je naučio turski i grčki,[2] što će ustanicima biti od velike koristi. Posle iznenadne smrti strica Jeftimija, Atanasije je rukopoložen u čin jereja i postavljen na njegovo mesto, a ubzo i u čin protojereja. Atanasije je imao brata Arsenija koji je bio trgovac u Zemunu i još braće, kao i sestru čiji sin je bio Vasilije Stefanović Saramanda,[3] koji se istakao u Prvom srpskom ustanku.
Učešće u Ustanku[uredi | uredi izvor]
Zahvaljujući znanju grčkog jezika bio je u dobrim odnosima sa grčkim vladikama u Srbiji, a zahvaljujući znanju turskog saznao je da je u "seči knezova" planirano pogubljenje Karađorđa. O tome ga je obavestio na vreme i tako mu spasao život. Održavao je stalno kontakt sa njime i podsticao ga na podizanje Ustanka. Prvi ustanici će se okupiti na svadbi sina Stevana Tomića u Orašcu, krajem 1803. godine.[1] Tom prilikom je prota Atanasije u Marićevića jaruzi zakleo zaverenike da neće odati tajnu svog dogovora: "Braćo, evo već tolike stotine godina prođoše otkako se sva naša slava zakopa u grob na Kosovu. Od onda se naši noževi, sablje i puške zavlače u klade. Sveti božji oltari, koji su naših careva i kraljeva krasili Srbiju kao cveće, danas su štale za turske konje. Obraz naših žena, sestara i kćeri gazi se nogama kao da smo svi pravo roblje. Braćo, zemlja stenje a nebo nad nama plače gledajući naše muke. Nego, braćo, u ime Stvoritelja Boga i Spasitelja našega, da ustanemo na oružje! Bog će nam pomoći, a i car će to odobriti, jer ove krvopije i njemu o glavi rade!"[4] Kada je počeo Ustanak, prota Atanasije je zakleo narodne vođe na međusobnu slogu i vernost Karađorđu. Iako star, prota Atanasije učestvuje u prvoj bici sa Turcima u Drlupi. Jednom grupom ustanika komanduje Karađorđe, drugom prota. Pred samu bitku prota se ovako obratio ustanicima: "Braćo, evo dođe i to da se pobijemo s Turcima. Nemojte, braćo, nijedan uzmaknuti, niti se poplašiti. Bog je s nama, pa koga se drugoga imamo bojati? Nego treba opet da se zakunete da ćete složno udariti i da nećete izdati". "Da se zakunemo", graknu sav narod.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Nepravedno zaboravljeni prota koji je blagosiljao ustanike i spasao Karađorđu život”. RTS. Pristupljeno 25. 1. 2022.
- ^ „Atanasije Antonijević”. Srpska enciklopedija. Pristupljeno 25. 1. 2022.
- ^ „Jedna od najvećih relikvija u srpskoj istoriji”. Srpska istorija. Arhivirano iz originala 25. 01. 2022. g. Pristupljeno 25. 1. 2022.
- ^ a b D. Lj. Kašić, Uloga sveštenstva u Prvom i Drugom srpskom ustanku, Beograd 1983, 376.-
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Milićević, Milan (1888). Pomenik znamenitih ljudi srpskog naroda novijega doba. Beograd: Srpska kraljevska štamparija.
- M., P. (1956). Krst https://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/Saopstenja/Saopstenje-I-1956/Saopstenje_I_1956_Krst_nad_kojim_su_se_zakleli_ustanici_1804.pdf (PDF). Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture - Beograd. Arhivirano iz originala (PDF) 07. 06. 2019. g. Pristupljeno 29. 09. 2016. Spoljašnja veza u
|title=(pomoć) - Milovanović, Aleksandar (8. 10. 2014). Osvećenje. Beograd: Informativna služba Srpske pravoslavne crkve. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 29. 09. 2016.
- Janićijević, Jovan, ur. (1996). Kulturna riznica Srbije. Beograd: Idea.
- Istorijski izvori za takmičenje u sedmom razredu osnovne škole. Fond „Prvi srpski ustanak“