Pređi na sadržaj

Afera Seralini

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Afera Seralini je afera koja se odnosi na objavljivanje, povlačenje i ponovno objavljivanje članka u časopisu francuskog molekularnog biologa Žila-Erika Seralinija. Prvi put je objavljena u septembru 2012. godine u časopisu „Prehrambena i hemijska toksikologija” (Food and Chemical Toxicology). Odnosio se na dvogodišnju studiju hranjenja pacova. Primećen je povećan broj tumora kod pacova koji su hranjeni genetski modifikovanim kukuruzom i herbicidom. Tek su naknadno naučnici utvrdili da studija nije dobro zamišljena, a da za njene rezultate nema dovoljno dokaza. Najveće kritike su se odnosile na to što se za statistiku koristio jako mali broj pacova, a dodatno što je to bila vrsta pacova koja je poznata po tome što je sklona jako brzom razvijanju tumora.[1]

Kritikovan je i publicitet oko objavljivanja članka. Seralini je zahtevao od novinara da potpišu neobičan sporazum o poverljivosti u zamenu za prethodni pristup članku, zabranjujući im da se savetuju sa drugim naučnicima pre konferencije za štampu na kojoj je bilo objavljivanje. Fotografije iz članka na kojima su lečeni pacovi sa velikim tumorima kružile su u medijima.[2] Francusko društvo za toksikološke patologije istaklo je da, pošto se takvi tumori obično nalaze kod starijih pacova, uvrštavanje tih slika tretiranih pacova u članak, bez prikazivanja kontrolnih pacova, dovodi u zabludu.[3] Seralini je takođe objavio knjigu i dokumentarni film o studiji.[4]

Nakon široko rasprostranjene kritike naučnika, časopis „Prehrambena i hemijska toksikologija” povukao je rad u novembru 2013. godine nakon što su autori odbili da ga povuku.[5] Glavni urednik rekao je da je članak povučen jer su njegovi podaci neuverljivi, a zaključci nepouzdani. U junu 2014. godine izmenjena verzija članka je ponovo objavljena.[6] Časopis koji ju je objavio nije vršio detaljnu recenziju, a recenzenti su proveravali samo da se naučni sadržaj rada nije promenio.[1]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Seralini je bio profesor molekularne biologije na Univerzitetu u Kanu, predsednik i suosnivač naučnog savetodavnog odbora Komiteta za istraživanje i nezavisne informacije o genetskom inženjeringu (Committee of Research and Independent Information on Genetic Engineering) koji se protivi genetski modifikovanoj hrani. Razlog njegovog osnivanja bila je sumnja u adekvatnost studija o genetski modifikovanoj hrani.[7] Pre 2012. godine objavio je druge radove u kojima je zaključeno da postoje zdravstveni rizici od genetski modifikovane hrane.  2007. godine učestvovao je u objavljivanju studije gde je zaključeno da je MON 863, kukuruz koji je razvio Monsanto, izazvao zdravstvene probleme kod pacova kao što su: promene u težini, povećanje nivoa triglicerida kod ženki, promene u sastavu urina kod mužjaka i smanjenu funkciju ili oštećenje u jetri, bubrezima, nadbubrežnoj žlezdi, srcu i hematopoetskom sistemu. Evropska agencija za bezbednost hrane (European Food Safety Authority) zaključila je da su sve vrednosti hemijske analize krvi i težine organa bile u granicama normale za kontrolne životinje i da su u radu korišćene netačne statističke metode.[8][9][10]

2009. godine laboratorija Seralini objavila je još jednu studiju koja je ponovo analizirala podatke o toksičnosti za sojeve NK 603, MON 810 i MON 863.[11] Podaci su uključivali tri studije o hranjenju pacova.[12][13][14] Zaključak je bio da su tri useva izazvala oštećenje jetre, bubrega i srca kod pacova. Evropska agencija za bezbednost hrane zaključila je da tvrdnje autora nisu potkrepljene njihovim podacima i da se mnoge statističke kritike na studiju iz 2007. godine odnose i na ovu iz 2009. godine, a da studija nije uključivala nove informacije koje bi promenile zaključke.[15] Dovedena je u pitanje i nezavisnost autora, s obzirom da je 2010. godine telo kome autori pripadaju prikazalo materijal iz studije čije su rezultate autori priznali kao pogrešne.[16] Za rezultate Seralinijeve studije iz 2009. godine zaključeno je da su slučajni.[17]

2010. godine Seralini je tužio Marka Felousa, predsednika Francuske asocijacije za biljnu biotehnologiju (French Association of Plant Biotechnology), za klevetu, nakon što je Felous kritikovao Seralinijevo istraživanje, delom zato što ga je finansirao Grinpis (Greenpeace). Sudija je presudio da je optužba za finansiranje lažna. Felous je kažnjen sa 1000 evra, a Seralini je dobio simboličnu odštetu u iznosu od 1 evra.[18]

U članku laboratorije Seralini iz 2011. godine zaključuje se da genetski modifikovana hrana ima efekte na jetru i bubrege koji su zavisni od pola i doze, i zalaže se za duže i detaljnije toksikološke testove. Istraživanje Seralini finansirale su tri organizacije.

Studija iz 2012. godine[uredi | uredi izvor]

Detalji studije[uredi | uredi izvor]

19. septembra 2012. godine u časopisu „Prehrambena i hemijska toksikologija” objavljena je studija pod nazivom „Dugoročna toksičnost Raundap herbicida i genetski modifikovanoh kukuruza otpornog na Raundap herbicid”. Ispitivao se uticaj na organizam pacova u periodu od dve godine.[19] Studija je koštala 3,2 miliona evra, a sproveli su je Seralini i njegovih sedam kolega na univerzitetu u Kanu. Finansirana je od strane Komiteta za istraživanje i nezavisne informacije o genetskom inženjeringu.[20]

U istraživanju je korišćeno 100 mužjaka i 100 ženki pacova, podeljenih u grupe na sledeći način:

  • 2 kontrolne grupe pacova podeljene po polu (ukupno 20) hranjene konvencionalnim kukuruzom i čistom vodom
  • 6 eksperimentalnih grupa pacova podeljenih po polu (ukupno 120), hranjene genetski modifikovanim kukuruzom (tretiran ili netretiran Raundap herbicidom) u razmeri 11%, 22% i 33% u ishrani
  • 3 eksperimentalne grupe pacova podeljene po polu (ukupno 60) hranjene konvencionalnim kukuruzom, ali su dobijale vodu u kojoj se nalazio herbicid Raundap

U rezultatima se navodi kako je prosečan životni vek muških pacova u kontrolnoj grupi iznosio 624 dana, dok je kod ženskih pacova prosečan životni vek iznosio 701 dan. Svaka smrt nakon tog perioda smatrala se spontanom smrću usled starosti. U kontrolnim grupama 2 ženska i 3 muška pacova su uginula ranije, dok je u nekim eksperimentalnim grupama 50% do 70% pacova uginulo ranije.

Strategija objavljivanja rada[uredi | uredi izvor]

Seralini, koji je od ranije poznat po svojim loše sprovedenim, ali medijski dobro plasiranim istraživanjima, organizovao je konferenciju za medije na dan objavljivanja svog rada u časopisu. Sam taj potez bio je čudan jer nije u skladu sa uobičajenom praksom u naučnim krugovima. Na konferenciju su bili pozvani samo određeni novinari, a uslov za prisustvo i objavljivanje onoga što će im on na konferenciji reći bio je potpisivanje ugovora kojim se novinari obavezuju da neće tražiti ekspertsku analizu njegovih rezultata od drugih naučnika. Ukoliko bi neko od novinara prekršio ugovor, morao bi da plati kaznu od nekoliko miliona evra. Medijsku pažnju koju je dobio na toj konferenciji iskoristio je kako bi najavio izlazak svoje knjige i dokumentarnog filma u kojima govori protiv genetski modifikovanih organizama.[21] Iako je on osnivač i predsednik nevladine organizacije koja za cilj ima borbu protiv genetski modifikovanih organizama, tvrdio je da tu nema ličnih interesa.

Seralinijev pristup bio je naširoko kritikovan. Rezultat sporazuma o poverljivosti bio je to što su kritički komentari izostali iz prvih utisaka. Etički komitet francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja napisao je da je Seralinijev pristup odnosima s javnošću „neprikladan za visokokvalitetnu i objektivnu naučnu debatu.“  Naučni novinar Karl Cimer kritikovao je naučne novinare koji su učestvovali.[22] Elizabet Finkel iz časopisa „Kosmos” rekla je da je ugovor o poverljivosti omogućio da se Seralinijeva priča ne sputava pre nego što su stigla druga mišljenja.[23]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Naučna evaluacija[uredi | uredi izvor]

Studiju su kritikovali različiti regulatorni organi i naučnici. Uz nekoliko izuzetaka, naučna zajednica je odbacila studiju i pozvala na rigorozniji sistem recenzije u naučnim časopisima.[24]

Ova vrsta pacova koja je korišćena u studiji ima životni vek od oko dve godine i visok rizik od raka tokom svog životnog veka (jedna studija je zaključila da je preko osamdeset procenata mužjaka i preko sedamdeset procenata ženki obolelo od raka u normalnim uslovima).[25][26][27] Eksperiment Seralini obuhvatio je normalan životni vek ovih pacova. Što se eksperiment duže nastavlja, više pacova dobija rak prirodnim putem. Da bi studija postigla razdvajanje između prirodne i izazvane smrti, svaka kontrolna i test grupa bi morala da obuhvati dovoljno ispitanika. Smernice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj preporučuju 20 pacova za studije hemijske toksičnosti i 50 pacova za studije kancerogenosti.[28] Studija Seralini imala je samo deset po grupi. Tom Sanders sa Kraljevskog koledža u Londonu primetio je nedostatak podataka o količini date hrane, uz napomenu da su pacovi podložni tumorima dojke kada unos hrane nije ograničen.[29] Dan Čarls primetio je da su u studiji pacovi koji su jeli 33% genetski modifikovane hrane razvili manje tumora nego oni koji su jeli 11% genetski modifikovane hrane, što ukazuje na odsustvo odgovora na dozu.[30] Profesor Univerziteta u Kalgariju Moris Moloni javno se zapitao zašto je u radu bilo toliko slika lečenih pacova sa užasnim tumorima, ali ne i slika pacova kontrolne grupe.[31]

Mnoge nacionalne agencije za bezbednost hrane osudile su ovaj dokument. Ne mogu se izvući zaključci o izazivanju tumora na osnovu rezultata koji su prijavljeni. Smatra se da je studija koju je objavio Seralini nedovoljnog naučnog kvaliteta za procene bezbednosti. Industrijsko udruženje evropske federacije biotehnologije pozvalo je na povlačenje dokumenta. Šest francuskih nacionalnih akademija (za poljoprivredu, medicinu, farmaciju, nauku, tehnologiju i veterinare) izdale su zajedničku izjavu: „izuzetno redak događaj u francuskoj nauci“,  osuđujući studiju i časopis koji ju je objavio.[32] U zajedničkoj izjavi studija je odbačena.[33]

Belgijski savezni ministar javnog zdravlja zatražio je od Belgijskog savetodavnog veća za biološku bezbednost (BBAC) da oceni ovaj dokument. Od BBAC-a je zatraženo da obavesti ministra da li ovaj rad sadrži nove naučne informacije u vezi sa rizicima po ljudsko zdravlje. BBAC komitet istakao je da je dugo trajanje ove studije pozitivan aspekt jer se većina studija toksičnosti genetski modifikovanih organizama obavljaju u kraćim periodima i zaključio: ,,S obzirom na nedostatke koje su stručnjaci identifikovali u pogledu dizajna eksperimenta, statističke analize, interpretacije rezultata i prezentacije rezultata, savetodavno veće za biološku bezbednost zaključuje da ova studija ne sadrži nove naučno relevantne elemente.”[34]

Istraživanje je takođe kritikovalo Evropsko društvo za toksikološke patologije (European Society of Toxicologic Pathology), koje je izrazilo šok zbog načina na koji su pacovi u studiji tretirani i postavilo pitanje da li je studija legalna za sprovođenje prema evropskim zakonima.[35]

Studija iz 2017. godine otkrila je da je, pošto je povučena, Seralinijeva studija iz 2012. godine citirana 60 puta, a da je više ovih citata bilo negativno (39%), nego pozitivno (26%).[36]

Odgovor na kritike[uredi | uredi izvor]

Seralini i njegovi istomišljenici branili su studiju, način i sadržaj publikacije i interpretaciju rezultata. Seralinijeva istraživačka grupa objavila je odgovor na kritike iznete u pismima objavljenim u časopisu „Prehrambena i hemijska toksikologija”.[3][37][38] Jula 2015. godine Seralini objavljuje rad u naučnom časopisu „Plos one” (Plos one), tvrdeći da je hrana svih laboratorijskih glodara sadržala „opasni” nivo GMO.[39]

Evropska mreža naučnika za društvenu i ekološku odgovornost (European Network of Scientists for Social and Environmental Responsibility) pružila je podršku Seralinijevom radu i sprovela je naknadnu studiju kojom je kritikovala primenjene kriterijume pri proceni studije o ishrani. Zaključeno je da je Evropska agencija za bezbednost hrane primenila dvostruke standarde u svojim procenama.[40]

Neki od Seralinijevih istomišljenika smatraju da je povlačenje studije primer mešanja industrije u naučna istraživanja.

Posledice[uredi | uredi izvor]

Francuski premijer Žan-Mark Ero saopštio je da će vlada insistirati na zabrani genetski modifikovanog kukuruza ukoliko se rezultati studije potvrde. Francuska vlada tražila je od evropskih vlasti da preduzmu sve neophodne mere za zaštitu zdravlja ljudi i životinja. Evropska komisija zahtevala je od Evropske agencije za bezbednost hrane da proceni Seralinijevu studiju. Dok u septembru 2012. godine Rusija samo privremeno suspenduje uvoz GM kukuruza, u novembru iste godine Kenija potpuno zabranjuje sve GM useve.[41][42]

Mediji[uredi | uredi izvor]

Na dan objavljivanja studije Seralini je održao konferenciju za štampu, na kojoj su bili pozvani samo određeni novinari. Ova konferencija dovela je do negativnog medijskog izveštavanja o GM hrani, posebno u Evropi.[4] Priču koja pokriva Seralinijevu konferenciju pod nazivom „Da, GMO su otrovi!” objavljuje francuski časopis „Le Nouvel Observateur” (Le Nouvel Observateur).[43]

U tekstu za „Forbs” (Forbes) Henri I. Miler zaključio je da Seralini ne samo da nije istinito izvestio o naučnim rezultatima, već je grubo narušio i etiku naučnika time što je sa predoumišljajem doveo javnost u zabludu.[44] Džon Entine iz Forbesa je izjavio: „Seralinijevo istraživanje je anomalno. Prethodne recenzirane studije hranjenja pacova koje su koristile iste proizvode nisu otkrile negativne uticaje na bezbednost hrane.” Tim naučnika sa Univerziteta u Notingemu je 2012. godine objavio pregled nekoliko studija GM hrane, pri čemu su zaključili da ne postoje dokazi o opasnosti po zdravlje.[45]

Saopštenje o kontroverzi, koje je potpisalo 140 francuskih naučnika, objavljeno je u časopisu „Le Mond” (Le Monde). U saopštenju piše: „..Duboko smo šokirani slikom naše zajednice koju ova polemika daje građanima. Mnoge pretnje našoj planeti otkrili su pojedinačni naučnici, a zatim ih potvrdila mnoga istraživanja naučne zajednice. U ovom slučaju, bilo bi efikasnije sprovesti istraživanje o zdravstvenim i ekološkim rizicima od GMO i pesticida, poboljšati toksikološke protokole koji se koriste pre ulaska na tržište i finansirati različite istraživače u ovoj oblasti nego stvarati sukobe između dva tabora bazirana na predrasudama i ideologijama. Mislimo da naša zajednica treba da pamti prošle greške...”[46]

Povlačenje studije[uredi | uredi izvor]

Nakon svih kritika, Seralini i saradnici ostali su pri svojim zaključcima. U novembru 2013. godine „Elsevier” (Elsevier) objavljuje da časopis „Prehrambena i hemijska toksikologija” povlači rad.[47][48] Zaključak autora je da su rezultati studije neubedljivi, iako nema „dokaza o prevari ili namernom lažnom predstavljanju podataka”. Glavni urednik časopisa „Prehrambena i hemijska toksikologija” dao je sledeće obrazloženje: „Izjava o povlačenju mogla je da bude jasnija. Podaci su neubedljivi, pa je tvrdnja (tj. zaključak) da GMO kukuruz ima vezu sa rakom nepouzdana. Dr Seralini zaslužuje da smatramo da je do ovog nepouzdanog zaključka došlo iskrenom greškom. Pregledom podataka je jasno da nije bilo nedoličnog ponašanja. Međutim, da budemo vrlo jasni, povlači se ceo rad, uz tvrdnju da postoji definitivna veza između GMO i raka. Dr Seralini je čvrsto verovao da su njegovi zaključci tačni. U našoj analizi, njegovi zaključci se ne mogu utvrditi iz podataka iznesenih u ovom članku.” [49]

Seralini i njegovi istomišljenici su se snažno usprotivili povlačenju studije. Seralini je zapretio tužbom časopisu „Prehrambena i hemijska toksikologija”.[48][50]

Republikacija[uredi | uredi izvor]

Časopis „Nauke o životnoj sredini Evrope” (Environmental Sciences Europe) objavljuje Seralinijev rad godinu dana nakon što je povučen.[1][6] U radu ništa suštinski nije izmenjeno, a razlike u odnosu na originalan rad nisu velike i odnose se na način na koji su podaci analizirani. Dodati su neki podaci koji su nedostajali, ali ni u ovom radu se ne nalaze slike pacova iz kontrolne grupe koji su razvili tumore. Seralini je na konferenciji za štampu povodom republikacije rada tvrdio da je rad prošao stručnu recenziju pre objavljivanja, iako to nije bio slučaj. Urednik časopisa izjavio je da je razlog ponovnog objavljivanja rada želja da dobijeni podaci budu dostupni naučnoj javnosti.[1]

Ponovnim objavljivanjem obnovljene su dileme vezane za Seralinijev rad, a mišljenja naučne javnosti ostala su podeljena.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Casassus, Barbara (2014-06-24). „Paper claiming GM link with tumours republished”. Nature (na jeziku: engleski). ISSN 1476-4687. S2CID 155666600. doi:10.1038/nature.2014.15463. 
  2. ^ AFP (2012-09-20). „France orders probe after rat study links genetically modified corn to cancer”. DAWN.COM (na jeziku: engleski). Pristupljeno 02. 05. 2022. 
  3. ^ a b Barale-Thomas, Erio (2013-03-01). „Letter to the editor”. Food and Chemical Toxicology (na jeziku: engleski). 53: 473—474. ISSN 0278-6915. PMID 23165156. doi:10.1016/j.fct.2012.10.041. 
  4. ^ a b Butler, Declan (2012-09-01). „Rat study sparks GM furore”. Nature (na jeziku: engleski). 489 (7417): 484. Bibcode:2012Natur.489..484B. ISSN 1476-4687. PMID 23018942. S2CID 32350990. doi:10.1038/489484a. 
  5. ^ „Elsevier Announces Article Retraction from Journal Food and Chemical Toxicology”. www.elsevier.com. Pristupljeno 2022-05-02. 
  6. ^ a b Séralini, Gilles-Eric; Clair, Emilie; Mesnage, Robin; Gress, Steeve; Defarge, Nicolas; Malatesta, Manuela; Hennequin, Didier; de Vendômois, Joël Spiroux (2014-06-24). „Republished study: long-term toxicity of a Roundup herbicide and a Roundup-tolerantgenetically modified maize”. Environmental Sciences Europe. 26 (1): 14. ISSN 2190-4715. PMC 5044955 Slobodan pristup. PMID 27752412. doi:10.1186/s12302-014-0014-5 Slobodan pristup. 
  7. ^ „French scientists question safety of GM corn”. The Washington Post. 02. 05. 2022. 
  8. ^ „Statement on the analysis of data from a 90-day rat feeding study with MON 863 maize by the Scientific Panel on genetically modified organisms (GMO) | EFSA”. www.efsa.europa.eu (na jeziku: francuski). 28. 6. 2007. Pristupljeno 02. 05. 2022. 
  9. ^ „EFSA review of statistical analyses conducted for the assessment of the MON 863 90-day rat feeding study | EFSA”. www.efsa.europa.eu (na jeziku: engleski). 28. 6. 2007. Pristupljeno 02. 05. 2022. 
  10. ^ „Les experts européens innocentent un OGM”. Arhivirano iz originala 17. 02. 2017. g. Pristupljeno 03. 05. 2022. 
  11. ^ de Vendômois, Joël Spiroux; Roullier, François; Cellier, Dominique; Séralini, Gilles-Eric (2009-12-10). „A Comparison of the Effects of Three GM Corn Varieties on Mammalian Health”. International Journal of Biological Sciences. 5 (7): 706—726. ISSN 1449-2288. PMC 2793308 Slobodan pristup. PMID 20011136. doi:10.7150/ijbs.5.706. 
  12. ^ Hammond, B; Dudek, R; Lemen, J; Nemeth, M (2004-06-01). „Results of a 13 week safety assurance study with rats fed grain from glyphosate tolerant corn”. Food and Chemical Toxicology (na jeziku: engleski). 42 (6): 1003—1014. ISSN 0278-6915. PMID 15110110. doi:10.1016/j.fct.2004.02.013. 
  13. ^ Hammond, B.; Lemen, J.; Dudek, R.; Ward, D.; Jiang, C.; Nemeth, M.; Burns, J. (2006-02-01). „Results of a 90-day safety assurance study with rats fed grain from corn rootworm-protected corn”. Food and Chemical Toxicology (na jeziku: engleski). 44 (2): 147—160. ISSN 0278-6915. PMID 16084637. doi:10.1016/j.fct.2005.06.008. 
  14. ^ Hammond, B. G.; Dudek, R.; Lemen, J. K.; Nemeth, M. A. (2006-07-01). „Results of a 90-day safety assurance study with rats fed grain from corn borer-protected corn”. Food and Chemical Toxicology (na jeziku: engleski). 44 (7): 1092—1099. ISSN 0278-6915. PMID 16487643. doi:10.1016/j.fct.2006.01.003. 
  15. ^ „MINUTES OF THE 55TH PLENARY MEETING OF THE SCIENTIFIC PANEL ON GENETICALLY MODIFIED ORGANISMS HELD ON 27-28 JANUARY 2010 IN PARMA,ITALY” (PDF). 
  16. ^ https://web.archive.org/web/20121030143734/http://www.food.gov.uk/multimedia/pdfs/acnfp9612a2. Arhivirano iz originala 30. 10. 2012. g. Pristupljeno 02. 05. 2022.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  17. ^ „Feeding studies and GM corn MON863 (July 2012) - Food Standards Australia New Zealand”. 2012-10-25. Arhivirano iz originala 25. 10. 2012. g. Pristupljeno 02. 05. 2022. 
  18. ^ „OGM: deux chercheurs au tribunal”. LExpress.fr (na jeziku: francuski). 2011-01-19. Pristupljeno 02. 05. 2022. 
  19. ^ Séralini, Gilles-Eric; Clair, Emilie; Mesnage, Robin; Gress, Steeve; Defarge, Nicolas; Malatesta, Manuela; Hennequin, Didier; de Vendômois, Joël Spiroux (2012-11-01). „RETRACTED: Long term toxicity of a Roundup herbicide and a Roundup-tolerant genetically modified maize”. Food and Chemical Toxicology (na jeziku: engleski). 50 (11): 4221—4231. ISSN 0278-6915. PMID 22999595. doi:10.1016/j.fct.2012.08.005. 
  20. ^ „Study linking GM maize to cancer must be taken seriously by regulators | John Vidal”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2012-09-28. Pristupljeno 02. 05. 2022. 
  21. ^ Jaud, Jean-Paul (2012-09-26), Tous cobayes?, J B Séquences, Pristupljeno 02. 05. 2022 
  22. ^ „Manipulating Science Reporting”. Arhivirano iz originala 07. 04. 2013. g. Pristupljeno 03. 05. 2022. 
  23. ^ „GM corn and cancer: the Séralini affair | COSMOS magazine”. 2013-06-10. Arhivirano iz originala 10. 06. 2013. g. Pristupljeno 02. 05. 2022. 
  24. ^ Martinelli, Lucia; Karbarz, Małgorzata; Siipi, Helena (2013). „Science, safety, and trust: the case of transgenic food”. Croatian Medical Journal. 54 (1): 91—96. ISSN 0353-9504. PMC 3584506 Slobodan pristup. PMID 23444254. doi:10.3325/cmj.2013.54.91. 
  25. ^ Suzuki, H.; Mohr, U.; Kimmerle, G. (1979-10-01). „Spontaneous endocrine tumors in Sprague-Dawley rats”. Journal of Cancer Research and Clinical Oncology (na jeziku: engleski). 95 (2): 187—196. ISSN 1432-1335. PMID 521452. S2CID 33262883. doi:10.1007/BF00401012. 
  26. ^ „"Mortality and In-Life Patterns in Sprague-Dawley” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 25. 10. 2014. g. Pristupljeno 03. 05. 2022. 
  27. ^ „Sprague Dawley” (PDF). Arhivirano iz originala 29. 09. 2013. g. Pristupljeno 03. 05. 2022. 
  28. ^ „Final review of the Séralini et al. (2012a) publication on a 2-year rodent feeding study with glyphosate formulations and GM maize NK603 as published online on 19 September 2012 in Food and Chemical Toxicology | EFSA”. www.efsa.europa.eu (na jeziku: engleski). 28. 11. 2012. Pristupljeno 02. 05. 2022. 
  29. ^ „Study on Monsanto GM corn concerns draws skepticism”. Reuters (na jeziku: engleski). 2012-09-19. Pristupljeno 02. 05. 2022. 
  30. ^ Charles, Dan (2012-09-20). „As Scientists Question New Rat Study, GMO Debate Rages On”. NPR (na jeziku: engleski). Pristupljeno 02. 05. 2022. 
  31. ^ „French GM-fed rat study triggers furore”. BBC News (na jeziku: engleski). 2012-09-19. Pristupljeno 2022-05-03. 
  32. ^ „Communiqué de presse 19 octobre 2012” (PDF). [mrtva veza]
  33. ^ „Six French academies dismiss study linking GM corn to cancer (Update 2)”. phys.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 02. 05. 2022. 
  34. ^ „Home | GRACE FP7”. Home | GRACE FP7 (na jeziku: engleski). Pristupljeno 02. 05. 2022. 
  35. ^ Bartholomaeus, Andrew; Parrott, Wayne; Bondy, Genevieve; Walker, Kate (2013). „The use of whole food animal studies in the safety assessment of genetically modified crops: Limitations and recommendations”. Critical Reviews in Toxicology. 43 (Suppl 2): 1—24. ISSN 1040-8444. PMC 3833814 Slobodan pristup. PMID 24164514. doi:10.3109/10408444.2013.842955. 
  36. ^ Bar-Ilan, Judit; Halevi, Gali (2017). „Post retraction citations in context: a case study”. Scientometrics. 113 (1): 547—565. ISSN 0138-9130. PMC 5629243 Slobodan pristup. PMID 29056790. doi:10.1007/s11192-017-2242-0. 
  37. ^ „GMO Seralini”. Pristupljeno 01. 05. 2022. 
  38. ^ Séralini, Gilles-Eric; Mesnage, Robin; Defarge, Nicolas; Gress, Steeve; Hennequin, Didier; Clair, Emilie; Malatesta, Manuela; de Vendômois, Joël Spiroux (2013-03-01). „Answers to critics: Why there is a long term toxicity due to a Roundup-tolerant genetically modified maize and to a Roundup herbicide”. Food and Chemical Toxicology (na jeziku: engleski). 53: 476—483. ISSN 0278-6915. PMID 23146697. S2CID 6954396. doi:10.1016/j.fct.2012.11.007. 
  39. ^ Mesnage, Robin; Defarge, Nicolas; Rocque, Louis-Marie; Spiroux de Vendômois, Joël; Séralini, Gilles-Eric (2015-07-02). „Laboratory Rodent Diets Contain Toxic Levels of Environmental Contaminants: Implications for Regulatory Tests”. PLOS ONE. 10 (7): e0128429. Bibcode:2015PLoSO..1028429M. ISSN 1932-6203. PMC 4489719 Slobodan pristup. PMID 26133768. doi:10.1371/journal.pone.0128429 Slobodan pristup. 
  40. ^ Meyer, Hartmut; Hilbeck, Angelika (2013). „Rat feeding studies with genetically modified maize - a comparative evaluation of applied methods and risk assessment standards”. Environmental Sciences Europe (na jeziku: engleski). 25 (1): 33. ISSN 2190-4707. S2CID 46621209. doi:10.1186/2190-4715-25-33 Slobodan pristup. 
  41. ^ „World's largest particle physics lab suspends political ties with Russia”. AAAS Articles DO Group. 2022-03-08. doi:10.1126/science.adb1934. Pristupljeno 02. 05. 2022. 
  42. ^ „Fertiliser consumption and imports in Kenya, 1990 onwards”. dx.doi.org. 2012-03-02. doi:10.1787/9789264112902-graph37-en. Pristupljeno 02. 05. 2022. 
  43. ^ „EXCLUSIF. Oui, les OGM sont des poisons !”. L'Obs (na jeziku: francuski). 2012-09-20. Pristupljeno 02. 05. 2022. 
  44. ^ „Scientists Smell A Rat In Fraudulent Genetic Engineering Study - Forbes”. Forbes. 2012-09-29. Arhivirano iz originala 10. 02. 2014. g. Pristupljeno 02. 05. 2022. 
  45. ^ Entine, Jon. „Does the Seralini Corn Study Fiasco Mark a Turning Point in the Debate Over GM Food?”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 02. 05. 2022. 
  46. ^ „Science et conscience”. Le Monde.fr (na jeziku: francuski). 2012-11-14. Pristupljeno 02. 05. 2022. 
  47. ^ „Elsevier Announces Article Retraction from Journal Food and Chemical Toxicology”. www.elsevier.com. Pristupljeno 02. 05. 2022. 
  48. ^ a b Casassus, Barbara (2013-11-28). „Study linking GM maize to rat tumours is retracted”. Nature. ISSN 0028-0836. S2CID 167989834. doi:10.1038/nature.2013.14268. 
  49. ^ Wallace Hayes, A. (2014-03-01). „Editor in Chief of Food and Chemical Toxicology answers questions on retraction”. Food and Chemical Toxicology (na jeziku: engleski). 65: 394—395. ISSN 0278-6915. PMID 24407018. doi:10.1016/j.fct.2014.01.006. 
  50. ^ Entine, Jon. „Séralini Threatens Lawsuit In Wake Of Retraction Of Infamous GMO Cancer Rat Study”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 02. 05. 2022. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Афера_Сералини&oldid=27773703”