Пацов

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Пацов (вишезначна одредница).

Пацов
Временски распон: рани плеистоцен - данас
Сиви пацов
(Rattus norvegicus)
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Rodentia
Породица: Muridae
Потпородица: Murinae
Род: Rattus
Fischer de Waldheim, 1803.
Врсте

Види одељак Врсте

Синоними

Stenomys Thomas, 1910

Пацов (лат. Rattus) је род мишоликих глодара средње величине (изнад 12 центиметара) и масе (до 500 грама). Овај род садржи шездесетак врста потеклих са територија Азије, а чији је ареал распрострањења Стари свет. Пацови су варијабилне животиње средње величине, дугог репа, глодари из натпородице Muroidea. „Прави пацови” су чланови рода Rattus, од којих су (за човека) најважнији црни пацов (Rattus rattus) и смеђи пацов (Rattus norvegicus). Многи чланови других глодарских родова и породица се такође називају пацовима и деле многе карактеристике са правим пацовима.

Пацови се обично разликују од мишева по својој величини. Генерално, када се види велики мишолики глодар, као заједничко име укључује појам пацов, а ако је мањи користи се појам миш. Породица мишева (Muridae) је широка и комплексна, а заједнички термини су пацови и мишеви нису таксономски специфични. Научно, обично овај назив није ограничен само на припаднике родова Rattus и Mus, јер ту су на пример, и путнички пацов и памучни миш.

Опис[уреди | уреди извор]

Распрострањење врсте Rattus rattus
Распрострањење врсте Rattus norvegicus
Примерак урбаног и субурбаног Rattus norvegicus
Омниворна исхрана пацова у заробљеништву
Младунци се рађају без длаке, слепи и без слуха.

Најпознатије врсте пацова су црни пацов (Rattus rattus) и смеђи пацов (Rattus norvegicus). Група је углавном позната као пацови Старог света или прави пацови, а потиче из Азије. Пацови су већи у односу на већину мишева Старог света, који су њихови рођаци, и у дивљини ретко теже више од 500 g.[1]

Термин „пацов” се користи и у именовању других малих сисара, који нису прави пацови. Примери укључују северноамеричке пацове, а бројне врсте лабаво се називају кенгурски пацови и други. Пацови као што је Bandicota bengalensis су мишолики глодари (Murinae), сродни правим пацовима, али нису чланови рода Rattus.

Најзначајније врсте рода преживљавају захваљујући свом опортунизму и често живе близу људи. Због тога, су оне познате као коменсали. Они могу узроковати значајне губитке хране, посебно у земљама у развоју.[2] Међутим, широко распрострањене и проблематичне коменсалске врсте пацова су мањина у овом разноликом роду. Многе врсте пацова су острвски ендеми, а неки су постали угрожени због губитка станишта или конкуренције са смеђим, црним или полинезијским пацовом.[3]

Дивљи глодари, укључујући пацове могу бити преносници многих зооноза, односно патогена, као што су Leptospira, Toxoplasma gondii и Campylobacter.[4][5]

Традиционално се верује да је црну смрт коју узрокује микроорганизам Yersinia pestis, пренесена тропским бувама (Xenopsylla cheopis) које живе на црним пацовима. Пацови су обитавали у европским градовима током епидемије у средњем веку, и били су транспортни домаћини. Друга зооноза која је повезана са пацовом је слинавка или шап.

Просечни животни век пацова зависи од врсте, али многи, због предатора, живе само око годину дана.

Црни и смеђи пацов су се одвојили од других мурина Старог света почетком плеистоцена, у шумама Азије.[6]

Станиште[уреди | уреди извор]

Пацови често живе на стаништима близу људских насеља, или у насељима и домовима људи, услед обиља хране.

Штеточина[уреди | уреди извор]

Штета коју понекад чине људским залихама хране (што је највидљивије у земљама у развоју)[7], су примарни узрок називања пацова штеточинама и повод бројних дератизација. Податак да је изазивач (црне) куге бактерија (Yersinia pestis) и да пацови могу бити преносиоци још неколико људских паразита, чини пацове и хигијенским проблемом становништва, посебно у великим градовима. И поред опште присутног негативног става о пацовима, бројни су људи који их узгајају као кућне љубимце.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Парење се одвија током целе године. Због тога се пацови често користе у лабораторијским истраживањима.

Женке пацова праве гнезда од папира или крпа, па и на тај начин наносе штету људима.

Најпознатије врсте пацова[уреди | уреди извор]

Црни пацов или путнички пацов (Rattus rattus)[уреди | уреди извор]

Црни пацов је, у ствари, црносмеђе боје. Мањи је и виткији од сивог пацова. Дужина његовог тела са репом је око 46 центиметра. Реп му је покривен крљуштима. Често се налазе на бродовима, на пристаништима, у разним магацинима...

Највероватније потичу из југозападне Азије. У Европу су их донели бродови који су се враћали после Крсташких ратова. Буве које живе у крзну црног пацова су пренеле кугу, која се проширила Европом у 14. веку.

Сиви пацов, мрки или норвешки пацов (Rattus norvegicus)[уреди | уреди извор]

Сиви пацов је, такође, црносмеђе боје.

Изгледа да је сиви пацов стигао много касније у Европу од црног пацова, тек у 18. веку. Међутим, данас је он чешћи у Европи. Живи на свим местима где живе и људи, у скоро сваком граду и делу земље.

Таксономија рода Rattus[уреди | уреди извор]

Род Rattus је припадник гигантске подфамилије Murinae. Неколико других глодарских родова се понекад сматра делом рода Rattus: Lenothrix, Anonymomys, Sundamys, Kadarsanomys, Diplothrix, Margaretamys, Lenomys, Komodomys, Palawanomys, Bunomys, Nesoromys, Stenomys, Taeromys, Paruromys, Abditomys, Tryphomys, Limnomys, Tarsomys, Bullimus, Apomys, Millardia, Srilankamys, Niviventer, Maxomys, Leopoldamys, Berylmys, Mastomys, Myomys, Praomys, Hylomyscus, Heimyscus, Stochomys, Dephomys и Aethomys.

Сам род Rattus садржи 64 постојеће врсрте. Предложена је субгенеричка расподела врста, мада тиме све врсте нису обухваћене.

Врсте[уреди | уреди извор]

Род Rattus – Прави пацови

Филогенија[уреди | уреди извор]

Следећи филогенетски преглед врста рода Rattus је базиран на раду Pagès, et al. (2010).[9]

 
 
 

Berylmys bowersi

 
 

Berylmys berdmorei

 
 
 
 
 

Bandicota savilei

 
 

Bandicota indica

 
 
‑{Rattus}‑ 
 
 

Rattus nitidus

 
 

Rattus norvegicus

 
 
 
 

Rattus exulans

 
 
 

Rattus andamanensis

 
 
 

Rattus argentiventer

 
 
 
 

Rattus tiomanicus

 
 

Rattus losea

 
 
 
 

Rattus sp.

 
 
 

Rattus tanezumi

 
 

Rattus rattus

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Creature Feature Rats”. ABC.net.au. Архивирано из оригинала 24. 5. 2015. г. Приступљено 23. 5. 2015. 
  2. ^ Meerburg BG, Singleton GR, Leirs H (2009). „The Year of the Rat ends: time to fight hunger!”. Pest Manag Sci. 65 (4): 351—2. PMID 19206089. doi:10.1002/ps.1718. Архивирано из оригинала 17. 12. 2012. г. Приступљено 22. 06. 2018. 
  3. ^ „Competition in an invaded rodent community reveals black rats as a threat to native bush rats in littoral rainforest of south-eastern Australia” (PDF). OnlineLibrary.Wiley.com. Приступљено 23. 5. 2015. [мртва веза]
  4. ^ Meerburg BG, Singleton GR, Kijlstra A (2009). „Rodent-borne diseases and their risks for public health”. Crit Rev Microbiol. 35 (3): 221—70. PMID 19548807. doi:10.1080/10408410902989837. 
  5. ^ „How old is a rat in human years?”. RatBehavior.org. Приступљено 23. 5. 2015. 
  6. ^ Aplin, Ken P.; Suzuki, Hitoshi; Chinen, Alejandro A.; Chesser, R. Terry; ten Have, José; Donnellan, Stephen C.; et al. (новембар 2011). „Multiple Geographic Origins of Commensalism and Complex Dispersal History of Black Rats”. PLoS ONE. 6 (11): e26357. doi:10.1371/journal.pone.0026357. Приступљено 23. 5. 2015. 
  7. ^ Meerburg B.G.; Singleton G.R.; Leirs H. (2009). „The Year of the Rat ends: time to fight hunger!”
  8. ^ Aplin, K. (2016). „Rattus annandalei”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T19321A22443976. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T19321A22443976.en. Приступљено 9. 11. 2017. 
  9. ^ Pagès, Marie; Chaval, Yannick; Herbreteau, Vincent; Waengsothorn, Surachit; Cosson, Jean-François; Hugot, Jean-Pierre; Morand, Serge; Michaux, Johan (2010). „Revisiting the taxonomy of the Rattini tribe: a phylogeny-based delimitation of species boundaries”. BMC Evolutionary Biology. 10: 184. doi:10.1186/1471-2148-10-184. Архивирано из оригинала 10. 7. 2017. г. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Пацов на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пацов&oldid=25879036”