Пацов
| Пацов Временски распон: рани плеистоцен - данас
| |
|---|---|
| |
| Сиви пацов (Rattus norvegicus) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Натпородица: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | Rattus Fischer de Waldheim, 1803.
|
| Врсте | |
| Синоними | |
|
Stenomys Thomas, 1910 | |
Пацов (лат. Rattus) је род мишоликих глодара средње величине (изнад 12 центиметара) и масе (до 500 грама). Овај род садржи шездесетак врста потеклих са територија Азије, а чији је ареал распрострањења Стари свет.
Садржај
Станиште[уреди]
Пацови често живе на стаништима близу људских насеља, или у насељима и домовима људи, услед обиља хране.
Штеточина[уреди]
Штета коју понекад чине људским залихама хране (што је највидљивије у земљама у развоју)[1], су примарни узрок називања пацова штеточинама и повод бројних дератизација. Податак да је изазивач (црне) куге бактерија (Yersinia pestis) и да пацови могу бити преносиоци још неколико људских паразита, чини пацове и хигијенским проблемом становништва, посебно у великим градовима. И поред опште присутног негативног става о пацовима, бројни су људи који их узгајају као кућне љубимце.
Размножавање[уреди]
Парење се одвија током целе године. Због тога се пацови често користе у лабораторијским истраживањима.
Женке пацова праве гнезда од папира или крпа, па и на тај начин наносе штету људима.
Најпознатије врсте пацова[уреди]
Црни пацов или путнички пацов (Rattus rattus)[уреди]
Црни пацов је, уствари, црносмеђе боје. Мањи је и виткији од сивог пацова. Дужина његовог тела са репом је око 46 центиметра. Реп му је покривен крљуштима. Често се налазе на бродовима, на пристаништима, у разним магацинима...
Највероватније потичу из југозападне Азије. У Европу су их донели бродови који су се враћали после Крсташких ратова. Буве које живе у крзну црног пацова су пренеле кугу, која се проширила Европом у 14. веку.
Сиви пацов, мрки или норвешки пацов (Rattus norvegicus).[уреди]
Сиви пацов је, такође, црносмеђе боје.
Изгледа да је сиви пацов стигао много касније у Европу од црног пацова, тек у 18. веку. Међутим, данас је он чешћи у Европи. Живи на свим местима где живе и људи, у скоро сваком граду и делу земље.
Врсте[уреди]
- Rattus adustus
- Rattus andamanensis
- Rattus annandalei
- Rattus arfakiensis
- Rattus argentiventer
- Rattus arrogans
- Rattus baluensis
- Rattus blangorum
- Rattus bontanus
- Rattus burrus
- Rattus colletti
- Rattus elaphinus
- Rattus enganus
- Rattus everetti
- Rattus exulans
- Rattus feliceus
- Rattus fuscipes
- Rattus giluwensis
- Rattus hainaldi
- Rattus hoffmanni
- Rattus hoogerwerfi
- Rattus jobiensis
- Rattus koopmani
- Rattus korinchi
- Rattus leucopus
- Rattus losea
- Rattus lugens
- Rattus lutreolus
- Rattus macleari
- Rattus marmosurus
- Rattus mindorensis
- Rattus mollicomulus
- Rattus montanus
- Rattus mordax
- Rattus morotaiensis
- Rattus norvegicus
- Rattus nativitatis
- Rattus niobe
- Rattus nitidus
- Rattus novaeguineae
- Rattus osgoodi
- Rattus palmarum
- Rattus pelurus
- Rattus pococki
- Rattus praetor
- Rattus pyctoris
- Rattus rattus
- Rattus ranjiniae
- Rattus richardsoni
- Rattus salocco
- Rattus sanila
- Rattus sordidus
- Rattus satarae
- Rattus simalurensis
- Rattus steini
- Rattus stoicus
- Rattus tanezumi
- Rattus tawitawiensis
- Rattus timorensis
- Rattus tiomanicus
- Rattus tunneyi
- Rattus vandeuseni
- Rattus verecundus
- Rattus villosissimus
- Rattus xanthurus
Галерија[уреди]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ Meerburg B.G.; Singleton G.R.; Leirs H. (2009). „The Year of the Rat ends: time to fight hunger!”
Литература[уреди]
- Велика енциклопедија животиња, Михаљ Микеш; ISBN: 86-489-0303-3
- Meerburg B.G.; Singleton G.R.; Leirs H. (2009). „The Year of the Rat ends: time to fight hunger!”. Pest Manag Sci. 65 (4): 351—2. PMID 19206089. doi:10.1002/ps.1718.
Спољашње везе[уреди]
 |
Пацов на Викимедијиној остави. |
 | Овај чланак везан за животиње је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
