Banka Ambrozijano

Logotip u '80

Banka Ambrozijano je bila italijanska banka koja je spektakularno propala 1982. Glavni krivac za propast banke je bio njen predsednik Roberto Kalvi i njegova veza sa masonskom ložom P2. Glavni dioničar Banke Ambrozijano bila je Vatikanska banka. Postojale su i glasine da je smrt pape Jovana Pavla I 1978. povezana sa skandalom banke Ambrozijano. Vatikanska banka je bila optuživana da je usmerava prikrivena američka sredstva pokretu Solidarnost i kontrašima preko banke Ambrozijano. Samtra se da je i mafija koristila banku za pranje novca.

Pre 1981

Đuzepe Tovini osnovao je 1896. banku Ambrozijanu u Milanu. Cilj je bio da služi moralnim organizacijama, pobožnom radu i reliogioznim telima koja rade na dodeli milostinje. Banka je bila pozanat kao sveštenička banka. Banka je šezdesetih godina prošlog veka počela da širi svoju aktivnost, tako da 1963. u Luksemburgu osniva holding kompaniju Banko amrozijano holding. Bilo je to pod upravom Karla Kanezija, koji je od1965. predsednik. Kanezi je 1947. uveo Roberta Kalvija u banku Ambrozijano. Kalvi je 1971. posto generalni menadžer, a 1975. je predsednik banke. Roberto Kalvi je raširio aktivnost i osnovao je niz ofšor kompanija na Bahamima i Južnoj Americi. Kalvi je imao kontrolu nad izdavačkom kućom, koja je štampala Korijere dela Sera. Kalvi je bio u poslovima sa Vatikanskom bankom i bio je blizak sa njenim predsednikom Polom Marčinikusom. Banka Ambozijano je delila novac i političkim partijama u Italiji.

Kalvi je koristio svoju mrežu ofšor banaka i kompanija da iznosi novac iz Italije, da naduva cene akcija i da osigurava velike zajmove bez pravog pokrića. Nacionalna banka Italije je 1978. izdala izveštaj u kome predviđa buduću katastrofu. Taj izveštaj je doveo do istrage o poslovanju banke. Međutim levičarska teroristička grupa je ubila suca, koji je to istraživao, a bankovni službenik, koji je nadgledao istragu bio je pritvoren i optužen, ali kasnije se pokazalo da nije bilo osnova za njegovo pritvaranje.

Posle 1981

Roberto Kalvi

Policija je 1981. izvršila upad u prostorije masonske lože P2 i našla je dokaze protiv Roberta Kalvija. Kalvi je uhapšen i osuđen na četiri godine zatvora. Međutim kalvija su oslobodili dok se čekao odgovor na njegovu žalbu. Zadržao je i poziciju u banci. Karlo de Benedeti je kupio deo banke i postao je zamenik predsednika, ali napustio je banku nakon dva meseca, jer je dobio pretnje od mafije, a i Kalvi nije pokazao interes da sarađuje sa njim. Njegovog zamenika je isto tako ranila mafija.

Odjednom se otkrilo da je banka Ambrozijano u minusu za 1,287 milijardi dolara. Kalvi je napustio Italiju koristeći lažni pasoš. Kalvijev sekretar je pre samoubistva skokom kroz prozor ostavio poruku u kojoj je optužio Kalvija. Robero Kalvi je 18. juna 1982. nađen obešen kod Blekfrajars Bridža (Mosta crnih fratara) u Londonu. Članovi masonske lože P2 nazivali su se crni fratri. Zbog toga se smatra da je obešen ispod toga mosta crnih fratara kao masonsko upozorenje.

Banka je propala, a postavilo se pitanje ko će pokriti gubitke. Vatikan je pristao da plati jedan određeni iznos, ali nije prihvatio krivicu.

Spoljašnje veze

• Lucy Komisar about "Revelation$" by Denis Roberts & Ernest Backes
• Links to several newsarticles about the scandal
• „Gelli arrest is another chapter in sordid Vatican bank scandal”. American Atheists. 16. 9. 1998. Arhivirano iz originala 04. 09. 2005. g. Pristupljeno 19. 08. 2007.