Бела Грива

Bela Griva
Korice knjige
Nastanak i sadržaj
Autor	Rene Gijo
Zemlja	Afrika
Jezik	francuski (originalni)
Žanr / vrsta dela	dečji romani
Izdavanje
Izdavač	JRJ
Datum	1959.
Tip medija	tvrdi povez

Bela Griva (fr. Crin-Blanc) je poznati roman za decu pisca Rene Gija iz 1959. godine, koji govori o velikom prijateljstvu divljeg ždrebeta Bele Grive i dečaka Folka. Rene Gijo je napisao ovaj roman tokom jednog odmora u Africi.

Radnja

U romanu se govori o prijateljstvu između dečaka Folka i ždrebeta Bele Grive. Sloboda je motiv koji se provlači kroz celi roman. Pošto su majku Bele Grive odveli čergari, ždrebe nije smelo da prilazi ljudima, budući da su mu oni naneli mnogo bola. Međutim, prijateljstvo sa dečakom je sve promenilo.

Folko je dvanaestogodišnji dečak poreklom iz siromašne porodice koja se bavi ribolovom i to im je jedini izvor prihoda. On živi sa dedom Euzibijom i mlađim bratom. Iako deda misli da Folko treba da bude ribar, dečak veoma voli konje i želi da postane gardijan (čovek koji umiruje i brine o konjima). Njegov doživljaj sa Belom Grivom doneo mu je mnogo iskustva. U tome mu je sve vreme pomagao stari prijatelj Antonio, koji mu je mnogo pričao o konjima i učio ga.

Folko je imao stari dedin čamac kojim je plovio močvarom blizu koje je živeo. Jednog dana se njegova plovidba produžila i zadržao se duže nego obično. Doplovio je do kopna gde je često gledao krda divljih konja, jer je voleo da posmatra te prekrasne životinje, ali tog dana nije bilo ni jednog konja. Kada je počeo da pada mrak dečak je iza žbuna ugledao prekrasno ždrebe. Dečak je počeo vrlo toplim i umiljatim glasom da ga doziva, pričao mu je tiho, a ždrebe kao da ga je razumelo i znalo da dečak ne želi da mu naudi. Nije se uplašilo, a ni otrčalo sve dok nije čulo zov svoje majke. Ždrebe je imalo prekrasnu belu grivu pa ga je tako dečak i nazvao. U isto vreme, nedaleko od Folka, nalazile su se konjokradice. Primetili su konje i hteli da ih se dočepaju, ali su čekali da dečak ode kako ih ne bi otkrio. Kada je sve bilo čisto, dvojica čergara krenuli su na konje. Borili su se dugo s majkom kobilom, jer je pružala neverovatan otpor. Na kraju je su i ona i ždrebe bili savladani, ali kako je ona bila vrednija, odneli su nju, a ždrebe ostavili u žbunju. Ždrebe u žbunju pronašao je Folko i hteo je da mu pomogne, ali ždrebe više nije verovalo čoveku. Bilo je prestrašeno što mu pristupa ljudsko biće, jer je mislio da će mu nauditi baš kao i konjokradice. Nekako se samo oslobodilo iz žbunja i otrčalo prema mirisu koje je ostavila njegova majka.

Sve ovo je Folko ispričao svom malom bratu i starom krotitelju konja Antoniju, koji je bio dečakov veliki prijatelj, iako je bio starac. Kao mlad, Antonio je bio čuveni krotitelj konja, a sad je toliko onemoćao da bez dečakove pomoći nije mogao ni da se pone, niti da siđe sa konja. Kada je Antonio čuo dečakovu priču i brigu za malo ždrebe, odlučio je da mu pomogne da ga pronađe. Ujutro su pošli u močvaru da traže ždrebe. U šumarku su pronašli Belu grivu, koji se pojavio kada je čuo da Antonijev konj rže. Odazvao se na tako poznati zvuk. Antonio je odmah prepoznao kako je prekrasan taj konj i rekao kako će jednog dana da bude vođa svog krda. Obojica su se divili lepoti ždrebeta i odlučili da ga spasu.

Jednog dana posle ribolova sa dedom Folko je otišao na tu istu poljanu i video Belu grivu, ali su se tada pojavili gardijani i pokušali da zauzdaju konja. Ovog puta konj nije bio uplašen, već je krenuo na gazdinu kobilu i oborio je zajedno sa gazdom koji se tad mnogo razljutio i rekao da će prokletu životinju prepustiti kome god. Na to mu je prišao Folko i pitao ga da li bi i njemu prepustio konja ako ga želi. Gazda i ostali gardijani su se smejali bosonogom dečaku, ali je pristao da mu da konja ako ovaj uspe sam da ga uhvati. Folko je uzeo konopac i krenuo za konjem.

Kada ga je ubrzo pronašao, počeo je da ga poziva imenom, na šta je konj odmah odreagovao. Prepoznao je svoje ime – Bela griva. Folko se pripremio i oprezno bacio laso. Ulovio je konja, ali je on bio jači. Potrčao je i počeo za sobom da vuče dečaka. Dečak nije bio dovoljno jak da zaustavi konja, ali nije hteo ni da pusti laso. Konj je vukao dečaka kroz blatnjavu močvaru u posle nekog vremena se zaustavio. Pogledao je prema dečaku i nije video neprijatelja, već samo malo blatnjavo biće koje ga gleda pogledom prijatelja. Folko je lagano ustao i krenuo prema konju. Kada mu je došao skroz blizu, počeo je da ga najpre miluje, a onda ga zagrli i provuče ruku kroz grivu. Priljubio je dečak svoje lice uz lice konja, jedno blatnjavo, drugo belo i tako je Bela griva prvi put dopustila dečaku da ga miluje. Folko je pozvao konja i njih dvoje su hodali močvarom, jedno pored drugoga. Nije trebalo da veže konja, jer je Bela griva poslušno pratio Folka. Dečak je konja doveo kući, ali je njegov deda bio sumnjičav, nije bio siguran da će moći da se ukroti divlji konj, za šta je i bio u pravu, čim je Bela griva čuo zov divljeg krda odmah je potrčao u divljinu. Dečacima je odlazak Bele grive teško pao i dugo su tugovali za njim.

Došlo je proleće, a i vreme da se konji bore i izbore za vođu krda. Bela griva je pokušavao da izbori svoje mesto i lako je savladao sve starije konje. Problem mu je bio jedan mladi pastuv crne grive koga je isto na kraju pobedio i postao vođa krda, ali je nakon borbe bio povređen. Zatim je došao ispred Folkove kolibe gde mu se dečak silno obradovao, ali je primetio Grivine povrede na nogama. Sa mlađim bratom je brinuo o Grivi i lečio ga, prao mu rane, hranio i milovao, samo da se što pre oporavi. Posle nekog vremena konj se vratio svom krdu u divljinu što je dečaka opet rastužilo.

Nakon par dana, Folko i Antonio otišli su na svečanost u grad Arl. Kod prijatelja Đuzepea, gde su boravili, saznali su da je on oduzeo kobilu Ritu, majku Bele grive jednom čergaru. Jedne večeri svečanosti, svi su otišli u cirkus. Tamo se izvodila predstava gde su pred očima publike krotili konje. Izveli su jednog pastuva i Folko je primetio da mnogo liči na Belu grivu. Pomislio je da je to on, ali na kraju se ustanovilo da ipak nije. Belu grivu je gazda imanja planirao uhvatiti, jer je odlučio da ga proda cirkusu, pošto je bio neukrotiv pa će da bude velika senzacija. Antonio je to čuo, pa je podsjetio gazdu da konj ne pripada njemu jer ga je dao malom Folki. Gazda se na to samo nasmijao. Antonio je krenuo da potraži dečaka kako bi ga upozorio na gazdin plan. Ali dečak je veća bio otišao da potraži svog konja.

Folko je tražio Belu grivu, ali su za konjem krenuli i gazdini gardijani. Zapalili su šikaru u koju se konj sakrio, pa kad je zaduvao vetar požar se rasplamsao. Konj je bio zarobljen u sredini vatrene stihije, pa je dečak hrabro skočio kroz vatru kako bi ga spasio. Folko je uspeo da zajaše uplašenog konja, jer mu je životinja verovala. Zajedno su preskočili plamene vatre i odjahali. Krenuli su prema obali reke, jer je konj mislio da je ta ravna površina pašnjak. Gardijani su bili presrećni jer su znali da je to prilika da ih ulove.

Konj i dečak nisu imali gde da pobegnu pa su skočili u reku i počeli da plivaju, ali je struja bila jaka i počela da ih nosi. Gardijani, s gazdom na čelu, počeli su da ih dozivaju. Gazdi beše žao što je sve to učinio i hteo je da se konj i dečak nekako spase. Ali reka je bila previše moćna. Ljudi nikako nisu mogli da dođu do utopljenika. Samo su videli kako je dečakovo lice priljubljeno uz lice konja, sve dok ih nije uhvatio vrtlog. Obojica su nestali u vodi, jedan uz drugog. Folko je osetio kako ga voda preplavljuje, ali je osećao samo obamrlost i prijatni osećaj topline. Bio je uz svog dragog konja, s kojim će da ode u večnost i tako dvojicu prijatelja više nikad niko neće moći da rastavi.

Sadržaj knjige

• Čergari
• Otmica
• Stari gardijan Antonio
• Beli vitez
• Plen
• Kad se snovi ostvare
• Prolećni viteški turnir
• Bela Griva je nestao
• Svečanost u Arlu
• Gospodar konja
• Kao u lepom snu

Odlomak

„ Folko se približi. Više nije mislio na vreme, na veče koje se spuštalo. Bio je veoma daleko od majura dede Euzibija. Bosonog, nečujno se kretao po pesku. Ali kobila je osetila da joj se neko približava. Ona zarza dozivajući ždrebe, koje se istog časa vrati u galopu i pripi uz njene sapi.

„Kobila će pobeći...“, pomisli Folko. Znao je da su divlji konji veoma nepoverljivi i da ne dopuštaju da im se čovek približi. Na svoje veliko iznenađenje, Folko opazi da kobila nije bila uplašena. Ona se čak nekoliko koraka približila dečaku. Zatim zastade, posmatrajući kako joj prilazi. „Lepotice moja“, reče Folko. „Ti me se ne bojiš...“ Bio je sada već sasvim blizu. Kobila ispruži dugu belu glavu njušeći dečaka, kao da hoće da obrsti pramenove njegove nemirne kose. „Mir, lepotice...dopusti mi da te milujem...“ Folko je zavukao prste u svilastu grivu. Kobila je priklonila glavu do dečakovog ramena. Ali Folko je želeo da pripitomi lepo ždrebe. A ono je bilo isto toliko divlje koliko je njegova majka bila krotka. Ždrebe se neprestano ritalo.

”

Likovi

Glavni likovi

• Folko
• Bela Griva

Ostali likovi

• Antonio
• Euzibio
• gazda imanja
• čergari
• gardijani
• Folkov brat
• kobila Rita (majka Bele Grive)
• klovnovi
• ptice
• Đuzepe

Popularnost

Roman Bela Griva je deo obavezne literature u školama u mnogim zemljama. Prema istraživanju koje je sprovedeno u Srbiji, učenici četvrtog razreda osnovne škole vole da čitaju Belu Grivu.