Pređi na sadržaj

Belgijska revolucija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Belgijska revolucija
Deo Revolucije iz 1830.
Episode of the Belgian Revolution of 1830, Gustaf Wappers
Epizoda belgijske revolucije iz 1830, Egid Šarl Gistav Vapers (1834)
Vreme25. avgust 1830 – 21. jul 1831 (10 meseci, 3 nedelje i 5 dana)
Mesto
Niske Zemlje
Ishod

Belgijska pobeda

  • Većina evropskih sila priznaje nezavisnost Belgije od Kraljevine Holandije
Sukobljene strane
  Ujedinjena Kraljevina Holandija
Komandanti i vođe
Jačina
  • Belgija: 60.000[1]
  • Francuska: 70.000 men[2]
 50.000[1]
Žrtve i gubici
  • Belgija: 2.996
  • Francuska: 2.977
 10.153
Civilne žrtve:
15.000

Belgijska revolucija je bio konflikt, koji je započeo u kao pobuna u Briselu u avgustu 1830. godine. Belgija je tada bila deo Ujedinjene Kraljevine Nizozemske.[3] Pobuna je dovela do uspostavljanja nezavisne, katoličke i neutralne Belgije.[4][5][6] Nezavisnost Belgije je proglašena 4. oktobra 1830. godine.[7] Kralj Nizozemske Vilem I od Nizozemske nije priznao Belgiju do 1839. godine.

Posle poraza Napoleona Bečki kongres je 1815. stvorio Ujedinjenu Kraljevinu Nizozemsku, koje je predstavljalo kombinaciju Nizozemske republike i Austrijske Nizozemske. Na Bečkom kongresu u početku se nameravalo Prusku nagraditi habzburškom teritorijom. Pošto je Velika Britanija insistirala na pravu da zadrži bivše holandske kolonije Cejlon i Koloniju Kejp u Južnoj Africi, kao kompenzaciju Nizozemskoj su dali južne provincije, tj. Belgiju.

Uzroci revolucije[uredi | uredi izvor]

Ujedinjeno Kraljevstvo Nizozemske (1815—1830).

Belgijska revolucija ima mnogo uzroka.

Ekonomija i trgovina tadašnje Ujedinjene Kraljevine Nizozemske je bila koncentrisana u današnjoj Holandiji, a posebno u Amsterdamu. Belgijanci su imali veoma malu kontrolu nad ekonomijom. Holanđani su bili za slobodnu trgovinu, a manje razvijene lokalne industrije Belgije zalagale su se za carinsku zaštitu. Slobodna trgovina je snižavala cenu hleba, koji se pravio od žita uvezenog sa Baltika. U isto vreme uvoz sa Baltika je gušio poljoprivredu u Belgiji.

Brojnije holandske provincije predstavljale su većinu u donjem domu skupštine, pa su se Belgijancu osećali premalo zastupljenim. Belgijanci su najviše primedbi imali na kralja Viljema I od Nizozemske, koji je bio Holanđanin i koji je živeo u današnjoj Holandiji i ignorisao je belgijske zahteve za većom autonomijom. Predstavnik kralja je bio prestolonaslednik princ Viljem II od Nizozemske, koji je živeo u Briselu i koji je uživao ugled u višim klasama, ali nije bio popularan među valonskim seljacima i radnicima.

Drugi razlog belgijske revolucije je vera. U Belgiji je glavna vera bila katolicizam, a kraljeva vera je bila kalvinizam. I danas u Holandiji postoji dosta katolika, ali Belgijanci se se smatrali čistim katolicima i zahtevali su veću ulogu crkve. Flamanci su kao i Valonci bili katolici, jer su ranije pripadali Habzburškoj Nizozemskoj. Valonci su sa druge strane govorili francuski, a Flamanci holandski.

Belgijska revolucija je bila Valonska revolucija. Holandska hegemonija je zamenjena valonskom hegemonijom. Kada je pobedila Belgijska revolucija francuski jezik je postao službeni jezik, a holandski jezik je zabranjen u školama. Belgijski građanski zakonik nije preveden na holandski sve do 1967. godine. Teška industrija je bila koncentrisana u valonskim područjima. Flamanci su se preko 100 godina posle toga borili za jednakost u Belgiji. Tek su federalnim ustavom iz 1980. dobili više lokalne autonomije po pitanjima školstva i socijale.

Operska pobuna[uredi | uredi izvor]

Katolici su sa uzbuđenjem posmatrali razvoj Julske revolucije u Francuskoj, o kojoj su se pojavili izveštaji u novinama. Početna faza je bila pobuna koja je izbila noću 25. avgusta 1830. nakon izvođenja sentimentalne i patriotske opere Daniela Obera, koja je odgovarala buđenju nacionalnog romantizma. Masa je posle opere izašla na ulice uzvikujući patriotske slogane i ubrzo je preuzela vladine zgrade. Umereni prestolonaslednik Viljem II od Nizozemske je predstavljao monarhiju u Belgiji. Generalna skupština ga je ubedila 1. septembra 1830. da je administrativno razdvajanje severa i juga jedino održivo rešenje krize. Njegov otac kralj Vilem I od Nizozemske odbio je to rešenje.

Kralj je pokušao da silom povrati red, ali kraljevska vojska nije uspela da nakon krvavih uličnih borbi da zauzme Brisel. Borbe su trajale od 23. septembra do 26. septembra. U Briselu je 26. septembra 1830. proglašena privremena vlada, a nezavisnost Belgije je proglašena 4. oktobra 1830. godine. U novembru se sastala nacionalna skupština, koja je 7. februara 1831. proglasila belgijski ustav. Vojvoda od Nemura Sirle de Šokije je odbio da bude kralj, pa je imenovan regentom 25. februara 1831. godine. Bio je regent do 21. jula 1831, kada je Leopold I postao kralj Belgije.

Desetodnevni pohod[uredi | uredi izvor]

Kralj Vilem I

Holandska vojska je izvršila invaziju Belgije u avgustu 1831. u desetodnevnom pohodu. Pobedili su belgijske snage kod Haselta i Luvena. Pojava francuske armije pod komandom maršala Žerara zaustavila je Holanđane. Pobednički početni pohod dao je Holanđanima prednost u pregovorima, koji su usledili posle toga.

Evropske sile[uredi | uredi izvor]

Evropske sile su bile podeljene po pitanju belgijske nezavisnosti. Napoleonovi ratovi su još bili sveži u evropskim sećanjima. Kada je Francuska sa novopostavljenom julskom monarhijom podržala belgijsku nezavisnost, ostale velike sile su odmah krenule da podržavaju očuvanje celovitosti Ujedinjene Kraljevine Nizozemske. Rusija, Pruska, Austrija i Velika Britanija su podržavali holandskog kralja, bojeći se da će Francuska anektirati Belgiju. Ipak nijedna sila nije poslala vojsku da pomogne nizozemskoj vladi, delom i zbog pobuna unutar vlastitih granica.

Nezavisna Belgija[uredi | uredi izvor]

Privremena vlada je izdala proglasila nezavisnost 4. oktobra 1830. godine. Evropske sile su 20. decembra 1830. priznale de fakto belgijsku nezavisnost. Međutim tek 19. aprila 1839. potpisan je Londonski sporazum, koji su potpisale evropske sile i Nizozemska. Belgija je priznata kao nezavisna i neutralna država sa granicama koje su obuhvatale: Zapadnu Flandriju, Istočnu Flandriju, Brabant, Antverpen, Heno, Namir, Lijež, kao i Luksemburg i Limburg. Holandska vojska je ipak zadržala Mastriht, tako da je zadržala istočni deo Limburga sa velikim rudnicima uglja.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b A Global Chronology of Conflict: From the Ancient World to the Modern Middle East, by Spencer C. Tucker, 2009, p. 1156
  2. ^ „1830–1831 The Belgian Revolution”. Timeline Dutch History. Rijksmuseum. Pristupljeno 3. 8. 2016. 
  3. ^ La parenthèse française et hollandaise (1795-1830), Encyclopædia Universalis. Retrieved on 4 July 2021.
  4. ^ A Global Chronology of Conflict: From the Ancient World to the Modern Middle East, by Spencer C. Tucker, 2009, p. 1156
  5. ^ E.H. Kossmann, The Low Countries 1780-1940 (1978), p. 151–54
  6. ^ The Belgian Constitution (PDF). Brussels, Belgium: Belgian House of Representatives. maj 2014. str. 63. Arhivirano (PDF) iz originala 10. 8. 2015. g. Pristupljeno 10. 9. 2015. 
  7. ^ Paul W. Schroeder, The Transformation of European Politics 1763-1848 (1994), p. 671–91

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Fishman, J. S. (1971). „The London Conference of 1830”. Tijdschrift voor Geschiedenis. 84 (3): 418—428. 
  • Fishman, J. S. Diplomacy and Revolution: The London Conference of 1830 and the Belgian Revolt (Amsterdam, 1988)
  • Kossmann, E. H. The Low Countries 1780–1940 (1978), pp. 151–60
  • Kossmann-Putto, J. A. and E. H. Kossmann. The Low Countries: History of the Northern and Southern Netherlands (1987)
  • Omond, G. W. T. (1919). „The Question of the Netherlands in 1829-1830”. Transactions of the Royal Historical Society. 2: 150—171. JSTOR 3678256. S2CID 178433603. doi:10.2307/3678256. 
  • Pirenne, Henri (1948). Histoire de Belgique (na jeziku: French). VII: De la Révolution de 1830 à la Guerre de 1914 (2nd izd.). Brussels: Maurice Lamertin. 
  • Schroeder, Paul W. The Transformation of European Politics 1763-1848 (1994) pp. 671–91
  • Stallaerts, Robert. The A to Z of Belgium (2010)
  • Witte, Els; et al. (2009). Political History of Belgium: From 1830 Onwards. Asp / Vubpress / Upa. str. 21ff. ISBN 9789054875178. 
  • Kossmann, E.H. (1988). The Low Countries, 1780-1940. Oxford: Clarendon. ISBN 9780198221081. 
  • „Structuur van de bevolking | Statbel”. statbel.fgov.be. Pristupljeno 3. 6. 2022. 
  • Pateman, Robert and Elliott, Mark (2006). Belgium. Benchmark Books. p. 27. ISBN 978-0-7614-2059-0
  • The Belgian Constitution (PDF). Brussels, Belgium: Belgian House of Representatives. maj 2014. str. 5. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 8. 2015. g. Pristupljeno 10. 9. 2015. „Article 3: Belgium comprises three Regions: the Flemish Region, the Walloon Region and the Brussels Region. Article 4: Belgium comprises four linguistic regions: the Dutch-speaking region, the French-speaking region, the bilingual region of Brussels-Capital and the German-speaking region.” 
  • Janssens, Rudi (2008). „Language use in Brussels and the position of Dutch”. Brussels Studies (na jeziku: engleski). Brussels Studies [Online]. doi:10.4000/brussels.520 Slobodan pristup. Pristupljeno 17. 7. 2018. 
  • Leclerc, Jacques (18. 1. 2007). „Belgique • België • Belgien—Région de Bruxelles-Capitale • Brussels Hoofdstedelijk Gewest”. L'aménagement linguistique dans le monde (na jeziku: francuski). Host: Trésor de la langue française au Québec (TLFQ), Université Laval, Quebec. Arhivirano iz originala 9. 6. 2007. g. Pristupljeno 18. 6. 2007. „C'est une région officiellement bilingue formant au centre du pays une enclave dans la province du Brabant flamand (Vlaams Brabant)” 
  • „About Belgium”. Belgian Federal Public Service (ministry) / Embassy of Belgium in the Republic of Korea. Arhivirano iz originala 2. 10. 2008. g. Pristupljeno 21. 6. 2007. „the Brussels-Capital Region is an enclave of 162 km2 within the Flemish region.” 
  • „Flanders (administrative region)”. Microsoft Encarta Online Encyclopedia. Microsoft. 2007. Arhivirano iz originala 31. 10. 2009. g. Pristupljeno 21. 6. 2007. „The capital of Belgium, Brussels, is an enclave within Flanders.” 
  • McMillan, Eric (oktobar 1999). „The FIT Invasions of Mons” (PDF). Capital translator, Newsletter of the NCATA, Vol. 21, No. 7, p. 1. National Capital Area Chapter of the American Translators Association (NCATA). Arhivirano iz originala (PDF) 26. 6. 2007. g. Pristupljeno 21. 6. 2007. „The country is divided into three autonomous regions: Dutch-speaking Flanders in the north, mostly French-speaking Brussels in the center as an enclave within Flanders and French-speaking Wallonia in the south, including the German-speaking Cantons de l'Est.” 
  • Van de Walle, Steven. „Language Facilities in the Brussels Periphery”. KULeuven—Leuvens Universitair Dienstencentrum voor Informatica en Telematica. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 10. 2009. g. Pristupljeno 21. 6. 2007. „Brussels is a kind of enclave within Flanders—it has no direct link with Wallonia.” 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Belgijska revolucija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Белгијска_револуција&oldid=27552483”