Beneš-Mraz Be-250 Beta-Major

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Beneš-Mraz Be-250 Beta-Major

Avion Beneš-Mraz Be-250 Beta-Major
Avion Beneš-Mraz Be-250 Beta-Major

Opšti podaci
Namena sportski avion
Posada 2
Poreklo  Čehoslovačka
Proizvođač Beneš-Mraz
Probni let 20.07.1936.
Uveden u upotrebu 1936.
Povučen iz upotrebe 1946.
Status neaktivan
Prvi operater  Čehoslovačka CLS
Broj primeraka 1
Dimenzije
Dužina 7,55 m
Visina 3,50 m
Raspon krila 10,66 m
Površina krila 14,00 m²
Masa
Prazan 530 kg
Normalna poletna 840 kg
Pogon
Broj motora 1
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor 1 x Walter Major 4
Snaga KEM-a 1 x 88/96 kW
Snaga KEM-a u ks 1 x 120/130 ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 235 km/h
Ekonomska brzina 200 km/h
Dolet 700 km
Plafon leta 5000 m
 Portal Vazduhoplovstvo

Beneš-Mraz Be-250 Beta-Major je bio čehoslovački sportski i trenažni dvosedi niskokrilni avion iz 1930-ih koji je proizvodila kompanija Beneš-Mraz iz Hocenj [1] koja ga je proizvela 1936 .

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Projektant aviona Be-250 Beta-Major inž.Pavel Beneš
Motor Walter Major IV aviona Be-250 Beta-Major

Ovo je bio još jedan model u nizu uspešnih predratnih aviona ove kompanije, koji je namenjen za sportske i školske svrhe. Izgrađen je samo jedan prototip. Projektant ovog aviona je bio inženjer Pavel Beneš.

Za manje od pola godine nakon početka aktivnosti nove kompanije, Inž. Pavela Beneš i Inž. Jaroslava Mraz, fabrike aviona iz Hocenja, sa svojim drugim prototipom Be-50 Beta Minor, označila je početak razvoja nove linije savremenih trenažnih i sportskih aviona. Pojava motora sa obrnutim cilindrima u Valterovom proizvodnom programu motora je omogućila određenu promenu u ovom projektu. I tako je za manje od godinu dana nakon aviona Be-50 sa motorom Walter Major 4, poleteo je modifikovani dvosed Be-250 Beta Major, i kao što ime kaže, sa najmoćnijim motorom u ponudi Walter , Mikron, Minor, Major . [2]

Beneš-Mraz Be-250 Beta Major je trebalo da bude najmoćniji avion iz serije dvoseda „Be”. Motor Walter Major 4 snage 88/96 kW (120/130 KS) sa dvokrakim drvenim elisom bio je jak i avion je sa njim pokazao neosporno značajan kvalitet, ali u stvarnosti nije bio tako, jer je patio od neželjenih vibracija, posebno u opsegu niskih brojeva obrtaja. Motor Walter Major 4 nastao je u fabrici Walter 1934. godine relativno jednostavnom modifikacijom prvog, linijskog četvorocilindričnog motora sa obrnutim cilindrima - motora Walter Junior 4 (1932).

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup aviona je bio potpuno napravljen od drveta kako noseća konstrukcija tako i oplata od šperploče. Prednji deo aviona (kljun u koji je smešen motor) je bio obložen sa aluminijumskim limom. Između motora i prve kabine nalazio se rezervoar za gorivo zapremine 100 litara. Rezervoar je protivpožarnim zidovima bio odvojen od motora i pilotske kabine. U trupu su se nalazile dve kabine sa osnovnim instrumentima smeštenih na tabli ispred pilota. Kabine su u trupu aviona smeštene u tandem rasporedu (jedna iza druge).

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen vazduhom hlađeni četvorocilindrični linijski motor sa visećim cilindrima Walter Major 4 snage 88/96 kW (120/130 KS) sa dvokrakim drvenim vučnom elisom nepromenljivog koraka.

Krila aviona su bila drvene konstrukcije sa dve ramenjače, obložena drvenom lepenkom sem pokretnih delova koji su imali konstrukciju od duraluminijuma obloženu drvenom lepenkom. Oblik krila je bio trapezast sa zaobljenim krajem. krilo je bilo upravno na trup aviona.

Repne površine: Horizontalni i vertikalni stabilizatori su izvedeni kao drvene konstrukcije obložene drvenom lepenkom, dok su konstrukcije pokretnih delova repa, kormila pravca i visine bili napravljeni kao konstrukcije od duraluminijuma obložene platnom.

Stajni trap je bio klasičan, neuvlačeći u toku leta, sa dve nezavisne prednje noge sa uljanim amortizerima i točkovima sa niskopritisnim gumama. Noge stajnog trapa su bile pričvršćene ispod krila i bile su obložene aerodinamičkim oblogama ("pantalonama"). Treći točak se nalazio ispod repa aviona.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Niskokrilni avion registracije (OK-BEN) je prvi put poleteo 20. jula 1936. za upravljačem je bio fabrički pilot Josef Koukal. Beneš-Mraz je pokušao da proda avion, ali ga je nezadovoljan kupac posle kratkog vremena vratio.

Tokom okupacije, pilot nemačke komisije oštetio je avion. Iz Hocenja je vozom odvezen do Njitre u Slovačkoj u oktobru 1943. godine, i njime je od tada raspolagala slovačka država . Može se reći da je jedini iz porodice aviona kompanije Beneš-Mraz koji jr pre rata preživeo u Čehoslovačku, „ kvislinšku “ Slovačku i dočekao oslobođenje. Posle Drugog svetskog rata avion je korišćen u trenažne svrhe pod oznakom C-25 . Međutim, leteo je vrlo kratko.

Nažalost, i naslednici ovog aviona završili su kao prototipovi u jednom primerku: Be-252 Beta Scolar, Be-501 Bibi i Be-502 Bibi. [3]

Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Československá letadla 1918-1945 (III izd.). Naše vojsko. str. 193—211, 262—263. 
  2. ^ „Beneš-Mráz, Be 250 Beta Major”. 2017 (6). 15. 11. 2017. str. 44—51. 
  3. ^ „Unikát v povětří aneb slavná kapitola československého letectví”. 25. 6. 2015. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • NĚMEČEK, Václav. Československá letadla. 1. vyd. Praha: Naše vojsko, 1958.
  • časopis Letectví a kosmonautika (různé články)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Beneš-Mraz Be-250 Beta-Major na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бенеш-Мраз_Be-250_Бета-Мајор&oldid=26821943”