Beros

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Beros (akad. Bēl-rē'ušu: „Bel je njegov pastir“[1], grč. Βήρωσσος: Berossos) (o. 340.70. p. n. e.)[2] je Vavilonski sveštenik[3], pisac i astronom iz helenističkog doba koji je pisao na grčkom jeziku. Živeo je u 3. veku p. n. e., a rođen je u doba Aleksandrove vladavine nad Vavilonom (330.-323. p. n. e.), možda i ranije (oko 340. p. n. e.). Bio je Baalov sveštenik u gradu Babelu[2], a prema Vitruvijevom delu „Arhitektura“, preselio se na grčko ostrvo Kos gde je podučavao astrologiju pod patronatom egipatskog kralja. Međutim, istoričari se često dvoume da li je Beros mogao da radi pod Seleukidima, a zatim da se preseli u Ptolomejev Egipat.

U svom delu Vavilonika u tri toma, uz priče o vavilonskim bogovima i kosmogoniji, piše i o astrologiji i veštini tumačenja zvezda. U skladu sa shvatanjima Thema mundi, smatrao je da dolazi do svetskog požara kada se sastanu sve planete u znaku Raka, a do opšteg potopa kada se sve planete susretnu u znaku Jarca.[2]

Radovi[uredi]

  • „Vavilonika“
  • „Prokreacijo“

Zanimljivosti[uredi]

U delima grčkog pisca Aleksandra Polihistora, nalazimo navode iz Berosovih zapisa, u kojima opisuje opisuje drevnu mesopotamijsku mitologiju i bića u njima (kao npr. Oanes), koja su poslužila kao inspiracije autorima naučne fantastike.

Izvori[uredi]

  1. ^ Beros (Livius.org, Jona Lendering)
  2. 2,0 2,1 2,2 Becker, Udo, Leksikon astrologije. str. 33.
  3. ^ Beros (enciklopedija Britannica)

Literatura[uredi]

  • Becker, Udo: Leksikon astrologije, AGM, Zagreb. 1996. ISBN 978-953-174-064-7.
  • J. Blenkinsopp: The Pentateuch: An Introduction to the First Five Books of the Bible, izdavač: Anchor Doubleday, New York, 1992.
  • G. P. Verbrugghe; J. M. Wickersham (2000). Berossos and Manetho Introduced and Translated: Native Traditions in Ancient Mesopotamia and Egypt. University of Michigan Press. 
  • K. Müller: Fragmenta historicorum Graecorum, Pariz, 1841-1870, 1—25.

Spoljašnje veze[uredi]