Баал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бронзана фигура Баал, Лувр

Баал, Бал и Бел (хебр. בעל) је паганско божанство асирско-вавилонске културе, поштован у Феникији, Ханану и Сирији као божанство плодности, воде, рата, неба, сунце и др.

Историја[уреди]

Баал се нешто касније поштује као божанство Сунца, а још касније, као створитељ света. Свештеници култа Баала у екстази су себе повређивали посекотинама и стварали ране на различитим деловима тела, најчешће на чланцима и рукама.

У хананској митологији, Баал је био осуђен, попут природе умирати у зиму и поновно се рађати у пролеће. Придавала му се моћ да чини поља и стада плоднима. Праковање Баалове религије праћено је светим проституирањем (Бр 25.13), што је било жестоко осуђивано од стране *пророка Илије користи каткада име у плуралу Баали (1 Кр 18.18; Јр 2.23). Баал значи власник. Веровало се да је власник извора, планине, града.

Првобитно је Баал поштован као божанство племена, или одређене територије, касније се он односи на божанство шума и планина. Назив "Баал" је често коришћен за принчеве и друга владарска звања код паганских народа Сумера и Вавилонаца.

У древном граду-држави Угариту, Баала су обожавали као сина божанства Дагона. Представљан је у облику моћног бика или ратник у оклопу са кацигом, слично римском Зевсу.

У Феникији "Баал" поштован као божанство воде и оснивач морских богова.

У Старом завету се помиње да је служење Баалу укључивало и приношене људских жртава, чак и сопствене деце (Јер. 19:4-6).

У периоду од XX-X века култ Баала се проширио далеко на западу; Египат, Шпанија... Цар Елагабал је преселио његов култ у Рим.

На плочама из Рас Шамре, Баал је бог кише, грмљавине и муња. "И кедрови вену на додир деснице његове". Даље стоји да је био син Ела, или Дагона, мало познатог божанства које су Јевреји повезивали с филистејским градом Ашдодом. Дагон је можда имао везе с морем - новчић пронађен у близини овог града приказује тог бога с рибљим репом.

Од Картагине до Палмире налазили су се храмови посвећени Баал-Хамону, "господару олтара с тамјаном", кога су Грци поистовећивали с Кроносом. На "гори Кармилској" пророк Илија критикује веру краља Ахава у моћ Баалову и тада, на Илијину молитву, "паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи". Потом Илија нареди народу да побије "пророке Валове", чиме је обезбедио да се Јахве и даље поштује у краљевству Израиљ. (1. Цар. 18:40).

Извори[уреди]