Bitka za manastir Osaka

Bitka za manastir Osaka
	Deo Sengoku perioda
	; Japan oko 1570. Teritorija klana Oda obojena je žuto. Bitka je vođena u južnom delu provincije Secu, a Iko-iki sekta sa prestonicom u Osaki je sredinom 16. veka kontrolisala provinciju Kaga i velike delove provincija Ize, Kii, Omi i Ečizen.
Vreme	13. sepembar 1570 - avgust 1580. (po lunarnom kalendaru).
Mesto	Osaka, provincija Secu, Japan.
Uzrok	Pobuna Iko-ikija protiv Nobunagine prevlasti (1570).
Ishod	Nobunagina pobeda.
Teritorijalne; promene	Osaka i provincije Secu i Kii osvojene.
Sukobljene strane
Klan Oda;	Iko-iki; Klan Mori iz Ave
Komandanti i vođe
Oda Nobunaga; Akeči Micuhide; Tojotomi Hidejoši	Kennjo Kosa; Šimocuma Nakajuki
Jačina
30.000 ;	15.000
Žrtve i gubici
teški	teški

Bitka za manastir Osaka (jap. 石山合戦, engl. Ishiyama Hongan-ji War) bila je bitka između Oda Nobunage i Iko-iki sekte, koja se 1570. pobunila protiv Nobunagine prevlasti. Utvrđeni manastir Išijama Hongandži u Osaki, prestonica Iko-sekte, kapitulirao je nakon desetogodišnje opsade.^[1]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Nakon što je Oda Nobunaga potukao gospodare provincija Omi i Ečizen u bici kod Anegave (juna 1570), poraženi velikaši iz porodica Azai i Asakura sklopili su savez sa Kennjo Kosom, poglavarom Iko-sekte koja je kontrolisala provinciju Kaga i velike delove provincija Secu, Ize, Mikava i Kii, sa velikim brojem pristalica među seljacima u drugim provincijama. Prestonica Iko-ikija bila je utvrđeni manastir Išijama Hongandži u Osaki (u provinciji Secu), izgrađen oko 1540. na ušću reke Kiso u zaliv Osaka, na izvrsnom strategijskom položaju u neposrednoj blizini Kjota (u susednoj provinciji Jamaširo) i luke Sakaj, glavnog centra međunarodne trgovine u Japanu (u susednoj provinciji Izumi). Odbrambeni položaj manastira Išijama Hongandži bio je odličan: sa kopna bio je okružen rekom i močvarama, podignut na nekoliko ostrva u delti reke Kiso, a sa mora je izlazio na zaliv Osaka u Uskom moru, koje je bilo pod kontrolom flote klana Mori, Nobunaginih neprijatelja, gospodara zapadnog Honšua i najveće pomorske sile u Japanu.^[1]

Ratne operacije[uredi | uredi izvor]

Početak rata (1570)[uredi | uredi izvor]

Kada je u leto 1570. Nobunaga opseo pristalice proteranog klana Mijoši u provinciji Secu u blizini Osake (oko 8.000 ronina koje su predvodili Mijoši trijumviri i Saito Tacuoki), 13. septembra 1570. Iko-iki iz Osake su bez objave rata napali Nobunaginu vojsku (oko 30.000) sa oko 10-15.000 boraca i 3.000 pušaka i naterali je na povlačenje. U isto vreme, propovednici iz Osake podigli su na oružje vernike u provincijama Secu, Omi, Ize i Ečizen. Ojačani masama naoružanih vernika, gospodari Azai i Asakura su sa 30.000 ljudi krenuli na Kjoto, ali ih je Nobunagina vojska koja se na vreme povukla od Osake potisnula i opsela na planini Hiei, gde su im bogati budistički manastiri pružili utočište. Pošto su monasi sa planine Hiei odbili Nobunagin ultimatum da predaju pobunjenike, opsada planine Hiei je trajala sve do zime (septembar-decembar 1570), kada je uz posredovanje šoguna Ašikaga Jošiakija sklopljen mir (13. decembra). Za to vreme Iko-iki iz Nagašime u provinciji Ize upali su u Ovari i spalili pogranične zamkove (tom prilikom je ubijen Nobunagin mlađi brat, Oda Nobuoki, 21. novembra 1570).^[1]

Drugi pohod i opsada(1576-1580)[uredi | uredi izvor]

Nagoja

Ivamura

Takeda

Kozuki

Kijosu

Miki

Kanegasaki

Kuroi

Akeči

Sunpu

Obama

Jakami

Suva

Vake

Šigi

Negoro

Amagasaki

Nara

Koide

Futoge

Totori

Namazue

Kataoka

Sakamoto

Savajama

Ičijodani

Najvažnije bitke Sengoku perioda (1467-1615) na mapi centralnog Japana. Ukršteni mačevi označavaju bitke, zamkovi opsade, a imena napisana velikim slovima provincije.

Posle ovog prvog neuspešnog sukoba sa Iko-ikijem iz Osake, Nobunaga je ostavio jake posade u nekoliko utvrđenja oko manastira kako bi blokirao pristup sa kopna, ali je narednih godina bio suviše zauzet borbom na drugim stranama da bi ponovo napao Osaku. Ipak, Nobunagini neprijatelji postepeno su poraženi: 1573. potučeni su šogun Ašikaga Jošiaki, Azai iz Omija i Asakura iz Ečizena, 1574. pao je manastir Nagašima, drugo najveće uporište Iko-ikija, a 1575. klan Takeda, najmoćnija sila istočnog Japana, potučen je u bici kod Nagašina.^[1]

Do 1576. branioci su okružili manastir Išigama Hongandži prstenom od 51 utvrđenja, branjenih velikim brojem pušaka. Dobivši najzad odrešene ruke posle pobede kod Nagašina, Oda Nobunaga je u aprilu 1576. uputio novu vojsku na Osaku - oko 3.000 ljudi pod komandom Akeči Micuhide-a i Araki Munešige-a, ali ovaj napad odbijen je sa lakoćom, ispadom oko 15.000 branilaca. Nobunaga je ponovo napao u maju, ali je posle žestoke borbe prsa u prsa, tokom koje je potisnuo neprijatelja do same kapije, ranjen metkom u nogu i ponovo prisiljen na povlačenje.^[1]

Žestina odbrane prinudila je Nobunagu da promeni strategiju i usmeri napad na spoljašnja uporišta Iko-ikija, kako bi postepeno izolovao prestonicu. U nizu pohoda uništio je Iko-iki uporište Sajga u provinciji Kii na jugu, koja je snabdevala Osaku sa mora i pomagala Nagašimu. Uz to poslao je Tojotomi Hidejošija protiv monaha-ratnika iz Negoro-a u provinciji Kii, koji su bili oslabljeni padom Nagašime. Hram Negoro nije uništen u ovom napadu (Hidejoši ga je osvojio tek 1585), ali je bio dovoljno oslabljen da ne predstavlja prepreku Nobunaginoj opsadi Osake. Presekavši tako pomoć spolja, Nobunaga je započeo potpunu opsadu hrama: njegov admiral Kuki Jošitaka opseo je Osaku sa mora, ali je nadmoćna mornarica klana Mori probila blokadu u bici na ušću reke Kizu (avgusta 1576). Međutim, do 1578. Nobunagini gvozdeni brodovi naoružani topovima (portugalski misionari ih opisuju kao ogromne jedrenjake veličine karaka sa po 3 topa kineske proizvodnje, što je svejedno bila novost u Japanu, gde ratni brodovi nisu nosili oružje izuzev lukova i pušaka posade) uspeli su da preseku snabdevanje Osake sa mora, a Uesugi Kenšin, jedini saveznik Iko-sekte koji se mogao meriti sa Nobunagom, umro je iste godine. Poslednji izvor podrške za branioce Osake, tvrđava Miki, uporište klana Mori u susednoj provinciji Harima, pala je 1580. Pošto su zalihe hrane presušile, zapovednici tvrđave Kennjo Kosa i Šimocuma Nakajuki (1551-1616) pristali su na pregovore: u aprilu 1580. primili su glasnike iz Kjota sa carskim pismom (napisanim na Nobunagin zahtev) koje im je ponudilo časnu predaju. Tako se tvrđava Osaka predala u avgustu 1580: iako je tvrđava spaljena, svi preživeli branioci pušteni su na slobodu, uključujući i vođe, što je bio čin neobične velikodušnosti u ratovima onog vremena.^[1]

Posledice[uredi | uredi izvor]

Pad manastira Išijama Hongandži i pad provincije Kaga sledeće godine (1581) označio je kraj Iko-ikija kao nezavisne oružane i političke sile u Japanu, ali je njihova verska organizacija nastavila da postoji. Opat Kosa je poslao svoje vernike u pomoć Tojotomi Hidejošiju u bici kod Šizugatake (1583) i zauzvrat je dobio dozvolu da obnovi sedište sekte u Kjotu (1589-1591) kao hram Niši Hongandži. 1602. Tokugava Ijejasu podigao je u Kjotu još jedan hram Iko-sekte, pod nazivom Higaši Hongandži. Na mestu uništenog hrama Išijama Hongandži Tojotomi Hidejoši je 1590. podigao svoju prestonicu, zamak Osaka.^[1]

Napomene[uredi | uredi izvor]

^ Japanske hronike onog vremena navode gubitke samo znatnijih ratnika, dok se gubici prostih pešadinaca i ne pominju.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ ^j Turnbull, Stephen R. (1996). Samurai warfare. Michael Boxall. London: Arms and Armour Press. str. 138—152. ISBN 1-85409-280-4. OCLC 36025647.

[2] Japanske hronike onog vremena navode gubitke samo znatnijih ratnika, dok se gubici prostih pešadinaca i ne pominju.

[:1-1] v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ ^j Turnbull, Stephen R. (1996). Samurai warfare. Michael Boxall. London: Arms and Armour Press. str. 138—152. ISBN 1-85409-280-4. OCLC 36025647.

[1]

[a]