Bitka kod tvrđave Muraki
| Bitka kod tvrđave Muraki | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Sengoku perioda | |||||||||||
 Japan oko 1560. Teritorije klana Oda obojene su žuto, a klana Imagava sivo. Bitka je vođena na poluostrvu Čita, jugoistočnom delu provincije Ovari. U vreme bitke (1554) Nobunaga je vladao južnim delom provincije Ovari, a klan Imagava provincijama Mikava, Totomi i Suruga. | |||||||||||
| |||||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||||
| Klan Oda | Klan Imagava | ||||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||||
| Oda Nobunaga | |||||||||||
| Jačina | |||||||||||
| 1.300[1] | 1.000 | ||||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||||
| neznatni | teški | ||||||||||
Bitka kod tvrđave Muraki (24. januara 1554) bila je jedna od prvih pobeda mladog Ode Nobunage u borbi za ujedinjenje provincije Ovari nad moćnim klanom Imagava, čija je vojska upala u istočne delove Ovarija.[1][2][3]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
U vreme kada je sedamnaestogodišnji Oda Nobunaga 1552. nasledio porodične posede u jugozapadnom delu provincije Ovari (oko zamka Nagoja), južni delovi provincije bili su pod vlašću njegovih rođaka, Oda iz zamka Kijosu, a istočni delovi Ovarija bili su pod vlašću moćne porodice Imagava, koja je u to vreme vladala susednim provincijama Mikava, Totomi i Suruga, i njihovih vazala, porodice Matsudaira (kasnije Tokugava) iz Mikave.[1][2]
U proleće 1552. počeo je građanski rat u južnom Ovariju između Oda Nobunage i namesnika Oda Nobutomo-a iz Kijosua, koji je tinjao pune dve godine, što su iskoristili spoljašnji neprijatelji. Početkom 1554. snage klana Imagava iz Okazakija (u provinciji Mikava) krenule su na zapad i podigle tvrđavu Muraki u jugoistočnom Ovariju, čime su opsele jednog od Nobunaginih vazala (Mizuno Nobutomo-a, ujaka Tokugava Ijejasua) u zamku Ogava na vrhu poluostrva Čita u zalivu Ize, a drugog, iz klana Hanai, ubedile da im preda zamak Terumoto, čime je Ogava odsečena od ostatka Nobunagine teritorije.[1][2]
Bitka[uredi | uredi izvor]
Oda Nobunaga je zatražio pomoć od svog tasta Saito Dosana, gospodara provincije Mino. Dosan mu je odmah poslao 1.000 samuraja. koje je Nobunaga ostavio da čuvaju Nagoju od napada Oda iz Kijosua, a sa čitavom svojom vojskom (300 samuraja i 500 ašigarua naoružanih dugim kopljima i 500 ašigarua sa lukovima i arkebuzama, koje su u to vreme bile novo oružje u Japanu, uvezene iz Evrope tek posle 1543) se ukrcao na brodove u luci Acuta južno od Nagoje i spustio se 13 milja niz obalu zaliva Ize i neprimećeno se iskrcao jugozapadno od zamka Ogava.[1][2]
Pošto lično odjahao u zamak Ogava kako bi se od Mizuno Nobutoma obavestio o situaciji, Nobunaga je bez oklevanja poveo svoju vojsku na sever i napao snage klana Imagava u zamku Muraki. Bitka kod Murakija prvi put je pokazala Nobunagin vojnički talenat: ne samo da je pomorski desant na poluostrvo Čita bio odlično organizovan, već je i napad na zamak Muraki pokazao ratnički duh i originalnu novu taktiku koju će Nobunaga iskoristiti u svim kasnijim bitkama. Nobunaga je boreći se u prvim redovima (što među japanskim vojskovođama tog vremena nije bilo uobičajeno) inspirisao svoje ljude da se nadmeću u junaštvu, dok su njegovi arkebuziri primenili tehniku koordiniranog punjenja arkebuza i pucanja plotunima po grupama, čime su održavali branioce na bedemima pod neprekidnom vatrom. Žestina vatre toliko je zaplašila i desetkovala branioce da se se predali na prvi poziv. Sledećeg dana Nobunaga je na isti način zauzeo zamak Terumoto, spalivši ga do temelja i istrebivši porodicu Hanai, kako bi svim drugim vazalima pokazao posledice izdaje. Zatim se povukao u zamak Nagoja i otpustio Dosanove trupe, koje su se vratile u Mino.[1][2]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Odbivši napad moćnog klana Imagava, Nobunaga je stekao veliki ugled u Ovariju i dobio odrešene ruke za konačni obračun sa Odom Nobutomom iz Kijosua. Međutim, iako je zaustavio njihovo napredovanje, Nobunaga je još uvek bio preslab da sasvim potisne klan Imagava iz jugoistočnog Ovarija: oni su zadržali pod svojom vlašću čitav okrug Čita (najistočniji od 4 okruga južnog Ovarija) i snažna uporišta u zamkovima Odaka i Narumi.[1][2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. str. 55—63. ISBN 978-1983450204.
- ^ a b v g d đ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.
- ^ „Oda Nobunaga”. Military Wiki (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-06.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. str. 55—63. ISBN 978-1983450204.
- Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.