Bitka na Badonskom gorju

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Bitka na Badonskom gorju
Vreme:između 494. i 516. godine[1]
Mesto:nepoznata
Rezultat: strateški važna pobeda Brita; zaustavljanje saksonskih navala na nekoliko decenija
Sukobljene strane
Briti
Anglosaksonci
Komandanti i vođe
nepoznat, možda Artur
nepoznat,
Jačina
nepoznata nepoznata
Žrtve i gubici
nepoznati
nepoznati, verovatno teški

Bitka na Badonskom gorju (lat. bellum in monte Badonis; vel. Mynydd Baddon) ili bitka kod Badona (lat. bellum Badonis) je bitka koja je vođena između Brita i jedne od anglosaksonskih ratničkih družina krajem 5. ili početkom 6. veka.[2] U srednjovekovnim britskim i velškim izvorima bitka je smatrana za važan politički i vojni događaj, ali je u anglosaksonskoj istoriografiji prošla nezapaženo. Usled fragmentarnosti izvora ne može se sa sigurnošću utvrditi datum, lokacija i tok bitke.[3][4] Danas je bitka poznata prevashodno po učešću kralja Artura koji se javlja u kasnijoj tradiciji.

Istorijski izvori[uredi]

Opsada Badonskog brda[uredi]

Prvi pomen bitke je u delu Gilde Mudrog O propasti i osvajanju Britanije (lat. De Excidio et Conquestu Britanniae) koje je napisano sredinom 6. veka. Prema Gildi, "...krvoločni i divljački jezik Saksonaca raščuo se po zapadnom okeanu" pre nego što je Ambrozije Aurelijan organizovao otpor Brita od ljudi koji su preživeli prvi nalet Saksonaca. Gilda je opisao period nakon Ambrozijevog početnog uspeha:

... Posle ovoga, naši zemljaci su nekada pobeđivali, a nekada neprijatelj, po redosledu koji bi gospod prema svojoj volji mogao oprobati u današnjem Izrailju - u zavisnosti da li ga on voli ili ne. To se nastavilo sve do godine opsade Badonskog brda, kada se desio skoro poslednji veliki pokolj nad našim neprijateljem. a to se dogodilo, što pouzdano znam, četrdeset i četiri godine i mesec dana kasnije; to je takođe i godina mog rođenja.[5][6]

Gilsina istorija je nejasna po pitanju da li je u ovo vreme Ambrozije još uvek bio britski vođa[7], ali bitku opisuje kao "neočekivano preotimanje [ostrva]" (od Saksonaca) koja je uticala da kraljevi, starešine, sveštenstvo i prost svet "mirno žive u skladu sa svojim pozivom". Dugotrajni period mira se na kraju izrodio u građanski rat i strahovladu Mailguna ap Kadvalona, kralja Gvineda. Delovi Osvajanja i propasti Britanije koji su upućeni lično Mailgunu se ponekad koriste u datovanju dela koje govori o kraljevoj smrti od kuge tokom pete decenije 6. veka. Međutim, takva argumentacija previđa korišćenje apostrofa u pasusima i mogućnost da su pojedine propovedi napisane znatno kasnije.

Sledeći izvor koji spominje bitku je Crkvena istorija engleskog naroda (lat. Historia ecclesiastica gentis Anglorum) Prečasnog Bida koji je pisao u 8. stoleću.[8] Bid opisuje "...opsadu brega Badon gde se je nemali broj ovih osvajača pobijen". Prema Crkvenoj istoriji, bitka se odigrala četrdeset i četiri godine od dolaska Saksonaca.[9][10] Pošto Bid smešta dolazak Saksonaca u vreme ili neposredno posle zajedničke vladavine rimskih careva Markijana i Valentinijana III 449-456,[11][12] bitka kod Badona je bila između 493. i 500. godine. Bid zatim napušta pripovedanje o bici i naglašava da će je kasnije opširnije opisati, ali to ipak nije učinio. Ipak, u opširnojoj pripovesti o pobedi Svetog Germana iz Osera nad Anglosaksoncima i Piktima u jednoj planinskoj udolini [13] Bid tvrdi da je tako za jednu generaciju sprečen dalji prodor osvajača.[14] Međutim, pošto je Sveti German pobedu ostvario bez prolivanja krvi, verovatno se ne radi o istoj bici. Takođe, učešće Sv. Germana bi, hronološki gledano, bitku vezala za period oko 430. godine, ali Bid u svojoj hronologiji nije bio svestan te činjenice.

Bitka kod Badona[uredi]

Najstariji sačuvani istorijski izvor koji spominje Arturovo učešće u bici kod Badona je Istorija Britanaca (lat. Historia Brittonum) početka 9. veka koja je dugo vremena pogrešno pripisivana velškom monahu Neniju.[15] U ovom delu Artur je prosto vojni zapovednik (lat. dux bellorum) koji je predvodio pobedonosne britanske odrede kod Badona:

"Dvanaesti (rat) beše na Badonskom brdu, gde u jednom danu tokom jednog Arturovog naleta izginulo devetsto šezdeset ljudi; a njih niko nije ubijao osim njega samog..." [16][17][18]

Sledeći izvor koji pominje bitku kod Badona su Velški anali (lat. Annales Cambriae)[19] koji su verovatno pisani sredinom ili u drugoj polovini 10. veka. Anali vele:

"Bitka kod Badona, tokom koje je Artur nosio Časni krst tri dana i tri noći na svom ramenu [ili štitu [20]] i Briti behu pobednici."[21][22]

U 12. veku postalo je očigledno da je artur prošao neprimetno u istoriji monaha Gilde, koji bi mu vremenski bio najbliži. Karadog od Lankarfana je u Žitiju Sv. Gilde zapisao kako je Gilda bio veoma naklonjen Arturu, ali ga je zatim omrznuo kada je Artur ubio Gildinog brata Hjuela. Pojedini moderni istoričari su smatrali da su pojedinosti bitke bile veoma poznate, tako da je Gildina publika dobro poznavala događaje vezane za bitku.[23]

Galfred od Monmuta je oko 1136. sastavio Istoriju kraljeva Britanije, veoma popularno delo koje je sačuvano u brojnim prepisima. Pojedini prepisi nastali su ubrzo nakon pojave dela.[24] Galfred je dosta proširio i maštovito dopisao, a Badon je identifikovao sa Batom u Samersetu. Prema Galfredu, Merlin je navodno prorekao da će kupatila u badu usahnuti i da će voda postati otrovna.[25] Kod Galfreda se mešaju motivi poznati iz ranijih izvora: Saksonci opsedaju grad, zatim stiže Artur sa svojim ratnicima; Artur zatim nosi Bogorodičinu sliku na svom ramenu, kaoo i na štitu. Artur kreće u juriš i ubija 470 neprijatelja, deset puta više nego što je Hengist pobio Britanaca kod Solsberija. Prisutni su i elementi velških legendi: pored štita (Pridwen), Artur stiče mač Ekskalibur i koplje Rongomijant. Odbrana grada je kod Galfreda prožeta verskim motivima pošto Sv. Dubricije obećava oprost svih grehova onima koji padnu u bici.[26]

Moderna istoriografija[uredi]

Različiti izvori datuju darovanje Taneta Hengistu 447. godine, što bi značilo da se bitka, prema Gildi i Bidu, odigrala 491. godine. Anglosaksonske hronike ne spominju bitku uopšte, ali izgleda da beleže sedamdeset godina razmaka između dvojice anglosaksonskih vrhovnih vladara (bretvalda) u 5. i 6. veku.

U Žitiju Sv. Davida Velškog, koje je Rikemarh napisao u 11. veku, spominje se da je Sv. david bio rođen najkasnije 514. godine. Pošto isti izvor beleži da je Sv. Gilda propovedao Sv. Noni, dok je bila trudna sa Davidom, nije moguće da se bitka odigrala pre 498. godine.

Makarti i Okroinin predlažu da Gildino datovanje bitke u četrdeset i četvrtu godinu i jedan mesec nije prosto hronološka beleška, već osamdeset i četvrta godina u ciklusu računanja Vaskrsa u okviru tadašnje keltske crkve. Prema njihovom računanju bitka se odigrala u februaru 482. godine.[27]

Hirst i Eš su smatrali da se bitka odigrala kod Lidington Kasl na brdu iznad Bedberija u Viltširu (staroengleski jezik: Baddan byrig). Lokalitet se nalazi na tački gde Ridžvej povezuje dolinu Temze sa Ejvonom i Severnom.[28][29]

Posledice[uredi]

Prema najranijim izvorima Saksonci su bili odbačeni, što, izgleda, potvrđuju i arheološki nalazi. Istraživanje grobnih mesta (Saksonci su u ovo doba bili pagani, dok su Briti bili hristijanizovani) pokazuje da se granica pomerila oko 500. godine. Nakon toga, pagani su se održali u današnjem Kentu, Saseksu, Norfoku i Safoku, kao i u okolini Hambera. Briti su izgleda kontrolisali uporišta severno i zapadno od Londona u južno od Verolamija, zatim krajeve zapadno od linije Krajstčerča u Dorsetu do ušća reke Ejvon severno od Trenta, zatim od Trenta do Hambera, zatim na sever duž reke Dervent do Severnog mora. Uporišta su snabdevana preko drevnog puta koji se naziva Vatling ulica (engl. Watling Street), koja je delila osvajače u džepove južno od Vilda u istočnom Kentu i oko Vaša.[traži se izvor]

Druga bitka kod Badona[uredi]

Tekst A Velških anala[19] sadrži i belešku: "Saksonci su po prvi put proslavili Božić. Druga bitka kod Badona. Morgan umire.[22][30] Filimor je datovao ovu belešku u 665. godinu[19], ali se prva proslava Božića kod Saksonaca u tekstu B stavlja u 634. godinu. Druga bitka kod Badone se ne spominje.[31]

Lokalna tradicija[uredi]

Pored stručnjaka, pitanjem lokaliteta mesta bitke bave se i laici. Različita mesta u Velsu i Engleskoj čuvaju lokalnu tradiciju o njihovom mestu kao poprištu bitke npr. Bathempton daun[32], Bedberi hilfort u Dorsetu[33] i Bouden hil u Linlitgou.[traži se izvor]

Reference[uredi]

  1. ^ Antonović 2007, str. 119.
  2. ^ Ashe, Geoffrey, From Caesar to Arthur pp. 295–8
  3. ^ Dupuy, R. Ernest & al. The Harper Encyclopedia of Military History From 3500 B.C. to the Present, 4th ed. pp. 193. HarperCollins Pub. (New York), 1993.
  4. ^ Hollister, C. Warren. The Making of England to 1399, 8th ed. pp. 31. Houghton Mifflin Co. (New York), 2001.
  5. ^ Hugh Williams (ed.), Gildas, De Excidio Britanniae, Honourable Society of Cymmrodorion, 1899. pp. 61–63.
  6. ^ Antonović 2007, str. 217.
  7. ^ Geoffrey Ashe, for one, argues against his involvement. Cf. Ashe, Geoffrey. The British Recovery 473–517, pp. 295–298.
  8. ^ The "Tiberius Bede" or C text. Cotton Tiberius MS. C.II. (na jeziku: latinski)
  9. ^ Bede. The Ecclesiastical History of the English People, I.xvi.
  10. ^ L. ...usque ad annum obsessionis Badonici montis quando non minimas eisdem hostibus strages dabant quadragesimo circiter & quarto anno adventus eorum in Britaniam.
  11. ^ Prema Bidovom računanju. Markijan i Valentinijan III su bili savladari između Markijanovog stupanja na istočnorimski presto 450. i Valentinijanove smrti 16. marta 455. godine.
  12. ^ Bede, I.xv.
  13. ^ Prema tradiciji poprište bitke je kod Moda u severistočnom Velsu.
  14. ^ Bede, I.xx.
  15. ^ Cf. Todd, James. Irish version of the Historia Britonum of Nennius. Irish Archaeological Soc. (Dublin), 1848. Pristupljeno 6 Feb 2013.
  16. ^ L. Duodecimum fuit bellum in monte Badonis, in quo corruerunt in uno die nongenti sexaginta viri de uno impetu Arthur; et nemo prostravit eos nisi ipse solus. Mommsen, Theodore (ed.) Historia Brittonum. Pristupljeno 7 Feb 2013. (na jeziku: latinski)
  17. ^ Lupack, Alan (Trans.) The Camelot Project: "From The History of the Britons (Historia Brittonum) by Nennius". Pristupljeno 6 Feb 2013.
  18. ^ Antonović 2007, str. 219.
  19. 19,0 19,1 19,2 Harleian Mpp. 3859. Op. cit. Phillimore, Egerton. Y Cymmrodor 9 (1888), pp. 141–83. (na jeziku: latinski)
  20. ^ "Rame" i "štit" su reči sličnog oblika u starovelškom jeziku: scuit (štit) vs. scuid (rame)]. Cf. Jones, W. Lewis. The Cambridge History of English and American Literature in 18 Volumes, Vol. I, XII, §2. Putnam, 1921. Pristupljeno 30 Jan 2013.
  21. ^ L. Bellum badonis inquo arthur portauit crucem domini nostri ihu xp'i. tribus diebus & tribus noctibus inhumeros suos & brittones uictores fuerunt.
  22. 22,0 22,1 Ingram, James. The Anglo-Saxon Chronicle. Everyman Press (London), 1912.
  23. ^ Green, str. 31
  24. ^ Griscom, Acton. The Historia Regum Britanniae of Geoffrey of Monmouth. Longmans, Green, & Co., 1929. Pristupljeno 7 Feb 2013.
  25. ^ Thompson. VII.iii.
  26. ^ Thompson, Aaron & al. (trans.) History of the Kings of Britain, IX.iv. In Parentheses, 1999. Pristupljeno 6 Feb 2013.
  27. ^ McCarthy, D. &c. "The 'lost' Irish 84-year Easter table rediscovered". Peritia, vol. 6-7, 1987-1988. pp. 227–242.
  28. ^ Hirst, S. & al. "Liddington Castle and the battle of Badon : Excavations and research 1976". Archaeological Journal. 1996, vol. 153, pp. 1–59.
  29. ^ Ashe, Geoffrey. From Caesar to Arthur, pp. 162–4
  30. ^ L. Primum pasca apud saxones celebratur. Bellum badonis secundo. morcant moritur.
  31. ^ Public Record Office of the United Kingdom. MS. E.164/1, p. 8. (na jeziku: latinski)
  32. ^ Scott 1995, str. 16.
  33. ^ "Badbury Rings"

Literatura[uredi]

  • Green, Thomas (2007). Concepts of Arthur. Stroud, Gloucestershire: Tempus. ISBN 978-0-7524-4461-1. 
  • Scott, Shane (1995). The hidden places of Somerset. Aldermaston: Travel Publishing Ltd. str. 16. ISBN 978-1-902007-01-4. 
  • Miloš Antonović (2007), Narativni izvori za istoriju Evrope, Srednji vek, Beograd: Utopija