Bodisena
Bodhisena (tamilski: போதிஸேன; kineski i japanski : 菩提 僊 那; 704–760) je bio indijski budistički učenjak i monah poznat po putovanjima u Japan i osnivanju škole Kegon, huajanske škole kineskog budizma
Njegov boravak je zabeležen u zvaničnim istorijskim zapisima pod nazivom Šoku Nihongi, gde je nazivan Bodaj-Sena.
Rane godine[uredi | uredi izvor]
Bodhisena je rođen u Maduraju oko 704 godine. Mističnu inspiraciju je dobio od Manđusrija Bodisatve. U početku je otišao u Kinu, čuvši da bi mogao da se susretne sa inkarnacijom Manđusrija na planini Vutaj. Međutim, kada je stigao do planine, rečeno mu je da se inkarnacija nalazi u Japanu. Takođe se upoznao sa desetim japanskim ambasadorom u Kini Tađihi no Mabito Hironarijem.[1] Upoznao je i japanskog monaha Rikjoa.
Putovanje u Japan[uredi | uredi izvor]
Na poziv cara Šomu, posetio je Japan kako bi proširio upotrebu tamilskog i uspostavio huajanski budizam u zemlji. Putovao je sa japanskom delegacijom Tađihi no Hironari,[2] preko Kambodže i Čampe u Vijetnamu.
Na istom brodu bile su i druge važne istorijske ličnosti.
Među saputnicima su bili i Genbo i Kibi no Makibi. Genbo je bio monah i vraćao se iz Kine sa preko 5000 fascikala koji su činili kineski budistički kanon. Kibi je sa sobom doneo znanja o vezenju vezova, sviranju lire i igru Go.
Život u Japanu[uredi | uredi izvor]
Družina je stigla u Nanivu (Osaka) avgusta 736. godine i dočekao ih je monah Gjoki.[3]
Prema brojnim izvorima, Gjoki i Bodisena su se prepoznali iz prošlog života. Prema Šui Vakašu, Gjoki je izjavio da su bili zajedno na Vrhu Lešinara kada je Buda propovedao Lotus Sutru. Bodisena, nazvan u Japanu „Baramon Sođo“ (bramanski sveštenik), takođe govori o tome da su zajedno bili u Kapilavastuu. Takođe je prepoznao Gjokija kao reinkarnaciju bodisatve Manjusrija kojeg je tražio. Njihov razgovor je zabeležen na sledeći način:[4]
Gjoki:
- Na Svetoj Gori,
- U prisustvu Sakje,
- Sebe dosledan
- Istina u koju smo se zakleli nije propala:
- Ponovo sam se sreo s tobom!
Baramon Sojo odgovara:
- Zavet koji smo položili
- Zajedno u Kapilavastu
- Urodio je plodom:
- Jer lice Manjusrija
- Danas sam ponovo video! [5]
Gjoki je vodio Bodisenu do Nare i predstavio ga caru. Prema njemu su postupali sa velikom čašću i smestio ga je u hramu zvanom Daianđi, gde je osnovao kegonski budizam i takođe učio tamilski.
Godine 752. car Šomu ga je zamolio da održi ceremoniju otvaranja oka za džinovsku bronzanu statuu Bude Vairokane sagrađenu u Todaiđiju. Došen je takođe igrao značajnu ulogu. Slikanje očiju uradio je Bodisena.
Bodisena je boravio u Daianđi (大安寺) u Heiđokjo do kraja svog života. Umro je 25. februara 760. u hramu Daianđi, a sahranjen je na planini Riouđusen (霊鷲山), poštujući njegovu želju.
Nasleđe[uredi | uredi izvor]
Japanski tradicionalni dvorski ples i muzika još uvek sadrže neke od oblika izražavanja koje je Bodisena uveo u japansku kulturu.[6]
Kaže se da je četrdeset sedam znakova japanskog pisma nastalo po uzoru na tamilsku abecedu, a izradio ih je japanski budista Kobo Daiši (774—835.). Raspored japanskog sloga zasnovan na tamilskom sistemu takođe se pripisuje uticaju Bodisene u Japanu, koji će se, prema Riri Nakajami, „nastaviti sve dok japanski jezik bude postojao“.[6]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Ambassadors from the islands of immortals: China-Japan relations in the Han-Tang period by Zhenping Wang, page 167
- ^ Music from the Tang Court By Laurence Picken, Laurence Ernest Rowland Picken, R. F. Wolpert, page 31
- ^ Japanese Buddhism By Charles Eliot, page 225
- ^ A Waka Anthology Volume Two: Grasses of Remembrance
- ^ Buddhist hagiography in early Japan: images of compassion in the Gyōki tradition By Jonathan Morris Augustine, page 108
- ^ a b Cultural Contacts between BIMSTEC Countries and Japan: An Historical Survey by Sanjukta Das Gupta, CSIRD Discussion Paper: 7/2005, November 2005, (pages 5-6)
