Pređi na sadržaj

Boleslav Bjerut

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Boleslav Bjerut
Lični podaci
Datum rođenja(1892-04-18)18. april 1892.
Mesto rođenjaLublin, Ruska Imperija
Datum smrti12. mart 1956.(1956-03-12) (63 god.)
Mesto smrtiMoskva, SSSR
NarodnostPoljak
ReligijaAteizam
Profesijapolitičar
Porodica
SupružnikVanda Gorska
Politička karijera
Politička
stranka
Komunistička partija Poljske
Poljska radnička partija
Poljska ujedinjena radnička partija
Predsednik Republike Poljske
5. februar 1947 — 21. novembar 1952.
Prethodnikon sam (kao predsednik Narodnog veća)
NaslednikAleksander Zavadski
Generalni sekretar PURP
22. decembar 1948 — 12. mart 1956.
PrethodnikVladislav Gomulka
NaslednikEdvard Ohab
Premijer NR Poljske
21. novembar 1952 — 12. mart 1956.
PrethodnikJozef Cirankijevič
NaslednikJozef Cirankijevič

Boleslav Bjerut (polj. Bolesław Bierut; 18. april 189212. mart 1956) bio je poljski komunistički vođa, predsednik i premijer u posleratnoj Poljskoj.

Biografija

[uredi | uredi izvor]
Spomenik Boleslava Bjeruta u krugu muzeja Kozlovka; nekada je stajao u Lublinu.
Bjerutov grob na vojnom groblju u Varšavi.

Rođen je 1892. godine u selu Ruri Jezuickije, koje je danas deo grada Lublina (tada deo Ruske Imperije).[1] Njegov otac, Henrik Rutkovski, bio je seoski učitelj. Svoje prezime Bjerut je skovao po majčinu devojačkom prezimenu Bjernacka, otuda Bje(r)rut.

Godine 1925. je otišao u Moskvu, gde je pohađao školu Komunističke internacionale.[1] Bio je uhapšen u Poljskoj zbog komunističke aktivnosti, zbog čega je bio u zatvoru od 1933. godine do 1938. godine[1]. Kada je Josif Staljin raspustio Komunističku partiju Poljske 1938, dobio je amnestiju, nastanio se u Varšavi i radio kao knjižničar. Zbog boravka u zatvoru izbegao je stradanje u staljinskim čistkama.

Kad je napadom Nemačke na Poljsku počeo Drugi svetski rat, Bjerut je pobegao u Istočnu Poljsku da bi izbegao vojnu obvezu. Ovaj deo Poljske su ubrzo anektirali Sovjeti. Prve godine rata proveo je u Sovjetskom Savezu, da bi se 1943. godine vratio u Poljsku kao vođa novoformirane Poljske radničke partije (ideološka naslednica KP Poljske). Nakon oslobođenja Poljske, bio je na čelu poljske privremene vlade, Narodnog veća, od 1944. godine do 1947. godine.

Od 1947. godine do 1952. godine bio je predsednik Poljske i kasnije premijer, jer je položaj predsednika bio ukinut, te generalni sekretar vladajuće Poljske ujedinjene radničke partije. Bio je poznat kao rigidni staljinist. Nadgledao je suđenja mnogih ratnih vođa iz pokreta otpora, crkvenih zvaničnika i ostalih koji su se protivili novoj vlasti. Jedan od najpoznatijih koji je stradao pod njegovim režimom je Vitold Pilecki, junak iz Aušvica.

Umro je pod nerazjašnjenim okolnostima u Moskvi 12. marta 1956. godine, nedugo nakon zasedanja Dvadesetog kongresa KPSS na kojem je Nikita Hruščov podvrgnuo kritici Staljinov kult ličnosti i diktaturu. Bjerutova smrt simbolično je označila kraj ere staljinizma u Poljskoj.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Bolesław Bierut. Dane osoby z katalogu kierowniczych stanowisk partyjnych i państwowych PRL. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. mart 2012) Biuletyn Informacji Publicznej. Instytut Pamięci Narodowej, 2007. (Personal Data from the Catalogue of Party and Government Appointments in the People's Republic of Poland webpage at the Institute of National Remembrance, 2007) (jezik: poljski)