Лех Валенса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лех Валенса
Lech Walesa - 2009.jpg
Лех Валенса
Биографија
Датум рођења (1943-09-29)29. септембар 1943.(74 год.)
Место рођења Попово
Пољска
Религија Католик
Супружник Данута Валенса
Деца Богдан, Славомир, Пржемислав, Јарослав, Магдалена, Ана, Марија Викторија, Бригида
Политичка
партија
Солидарност
Потпис Lech Walesa Signature.svg
22. септембар 1990. — 22. децембар 1995.
Претходник Војћех Јарузелски
Наследник Александар Квасњевски

Лех Валенса (пољ. Lech Wałęsa; Попово, 29. септембар 1943) је пољски политичар, државник и један од симбола мирног отпора комунизму у Варшавском пакту. Током `80 године налазио се на челу независног синдиката Солидарност који је својим деловањем започео сламање комунизма у Пољској. Био је први председник демократске Пољске у периоду од 1990. до 1995. године. Добио је Нобелову награду за мир 1983. године.

Биографија[уреди]

Рођен је 29. септембра 1943. године у Попову близу Влоцлавека. Био је син дрводеље Болеслава и мајке Феликсе. Валенса је 1967. године почео да ради као електричар у бродоградилишту "Лењин" у Гдањску, северна Пољска. Нереди из 1970. године, подстакнути несташицом хране, навели су га да се придружи синдикалном покрету. Покрет је, у ствари, представљао нелегалну опозицију комунистима у Пољској. Након учешћа у радничким демонстрацијама 1976. године, изгубио је посао те је следеће четири године провео као тајни активиста, у сталном сукобу са пољском полицијом. На лето 1980. године пољски радници дају ново поверење опозиционарима омраженим комунистима, којима су подршку пружали и Совјети, након избора Пољака Јована Павла II за папу[а]. Избијају штрајкови широм читаве земље. Валенса је преузео руковођење протестним седењем у бродоградилишту Лењин. Ускоро, Валенса је на челу Комитета међуфабричког штрајка, опозиције варшавској комунистичкој власти. Назвавши се "Солидарност", Комитет је захтевао право да образује раднички синдикат и право на штрајк. Та права била су нечувена у источном блоку. Валенса је преко ноћи постао свеопшти херој. Подржавали су га интелектуални кругови. Након тешких преговора, уз подршку националног штрајка, комунисти су поражени[б]. Раднички синдикат "Солидарност" настао је 31. августа 1980. године. У следећих шеснаест месеци, под Валенсовим руководством, број његових чланова нарастао је на 10 милиона. Солидарност је сада представљала опасност самим темељима совјетске власти над источном Европом. Комунисти су 13. децембра 1981. године наметнули војну власт и суспендовали "Солидарност". Валенса је, са својим најзначајнијим савезницима, ухапшен. Провео је 11 месеци у затвору. Солидарност прелази у илегалу. Протести су настављени, а на челу покрета и даље је Валенса. Њему је 1983. године додељена нобелова награда за мир. Међутим, у страху да му комунистичке власти неће дозволити да се врати у земљу, Валенса је у Осло послао своју жену Дануту да прими награду. Нови талас немира 1988. године и либерализација приморали су комунисте да преговарају са Валенсом. Солидарност је легализована и освојила је сва слободна места на делимичним парламентарним изборима 1989. године[в]. Следеће године Валенса је изабран за председника Пољске. Однео је победу великом већином гласова.

Као председник, Валенса је био мање успешан него као револуционар. Његова председничка улога била је махом церемонијална. Сметало му је што због тадашњег система нема довољно моћи. Поступао је хировито. Његово противљење закону о абортусу допринело је да на изборима 1995. године изгуби. Из протеста, накратко се вратио на бродоградилиште, да би се 2000. године поново кандидовао на изборима. Тада је освојио мање од 1% гласова. Објавио је да се повлачи из политике.

Напомене[уреди]

  1. Папа Јован Павле је играо велику улогу у борби Пољака за слободу, што је Валенса поштовао. Папска посета Пољацима 1979. године показала је да и даље постоје милиони верника који одбацују комунистичке атеисте. То је допринело избијању штрајкова следеће године.
  2. Тајни покрет пољских радника КОР такође је играо велику улогу у подстицању и организацији штрајкова 1980. године.
  3. Када је Валенса потписао споразум слободног синдиката са комунистима, користио је пенкало са великом сликом папе.

Извори[уреди]

  • Б. Муни, Сто великих вођа, Лагуна (2009)

Спољашње везе[уреди]