Boleslav V Pjast

Boleslav V Pjast
Boleslav V Pjast, rad Jana Matejka
Lični podaci
Datum rođenja	(1226-06-21)21. jun 1226.
Mesto rođenja	Stari Korčen, Malopoljska
Datum smrti	7. decembar 1279.(1279-12-07) (53 god.)
Mesto smrti	Krakov, Malopoljska
Porodica
Supružnik	Kunigvida Arpad od Poljske
Roditelji	Leško I Pjast Gremislava od Lucka
Dinastija	Pjastovi
Veliki vojvoda Malopoljske
Period	1243−1279
Prethodnik	Konrad Pjast
Naslednik	Leško II Pjast

Boleslav V Pjast (21. jun 1226, Stari Korčen - 7. decembar 1279, Krakov), veliki vojvoda Malopoljske (1243—1279). Otac mu je bio Leško I Pjast, a majka Gremislava od Lucka. Boleslav je bio umeren, milostiv i velikodušan. Bio je vatren katolik, dobrotvor i voleo je viteštvo.

Vladavina pod regentstvom

Dolazak na vlast

Otac mu je umro 24. novembra 1227. godine, na saboru u Gasavi, kojim je hteo da Velikopoljskoj otme neke teritorije, pa je umesto dvogodišnjeg Boleslava Malopoljskom zavladao Vladislav III Pjast, Lakonogi, veliki neprijatelj Boleslavovog oca Leška, ali Vladislav je zbačen u 5. maja 1228. godine, ugovorom iz Kališa, pa Boleslav osvaja Krakov, ali Konrad Pjast napada Krakov i biva poražen. Posle toga još istog dana održan je državni sabor u Vislici. Tada je za Boleslavljevog regenta imenovan Henrik I Pjast, Bradati, njegov stric i usvojitelj, koji je početkom 1229. godine čak zarobio Konrada. Pored Henrika, Boleslavljevi regenti su bili i drugi njegovi rođaci.

Vladislav Lakonogi, rad Aleksandra Lesera

Borba sa uzurpatorima

Henrik tada sklapa dogovor iz Vierzbice sa Konradom, kome, po dogovoru, predaje Plock, zemlju Sieradz i Sandomjež, dok Boleslav dobija sve taritorije iza Vislice. 13. maja 1229/1230. godine Henrik osvaja Opolu. Posle toga su se Boleslav i Henrik počeli oslanjati na crkvu.

Potom 1230. godine dolazi do snažnih reforma i uveden je u opticaj nov novac.

Posle toga u proleće 1231. godine dolazi do mira između Henrika i Vladislava i oni zajedno napadaju Velikopoljsku, ali su u aprilu, posle prodora do Raciborze, poraženi pod Gnjeznom. Potom Vladislav umire 18. avgusta i Henrik ga nasleđuje. Zbog toga nezadovoljni Konrad u septembru kreće ka Krakovu, ali je poražen pod Stenom u oktobru. Boleslav je 1232. godine dobio Sandomjež, a posle toga je, u jesen, Konrad pokoren. Posle toga 31. oktobra Konrad je priznao Boleslava za svog vrhovnog vladara i vratio mu Sandomjež bez Žernave i Skšina. Tada je Boleslav prešao u Sandomjež.

U zarobljeništvu

Boleslav sa majkom

Konrad Pjast je iskoristio priliku i početkom 1233. godine, na jednom sastanku, zarobio Boleslava, sa majkom, kojoj su tada opljačkane sve dragocenosti, pored toga je i šamarana fizički zlostavljana i bičevana. Potom su utamničeni u Čerski zamak i odatle ga, zahvaljujući Vladislavu Velikopoljskom, premestio Sucuhuv, na Visli. Henrik je zbog toga poslao Klimenta od Rušče i benediktanskog biskupa Nikolu od Galija, da oslobode Boleslava, ali to nije uspelo. Boleslav se ipak uspeo spasiti, tako što se pravio da je bolestan, pa ga je Konrad pustio.

Papa je zbog toga 23. decembra 1233. godine zbog toga izdao bulu protiv Konrada.

Dalje učvršćivanje centralne vlasti

U julu ili avgustu Henrik, je sa svojim sinom Henrikom Pobožnim pokušao da osvoji Kališ, ali je poražen. Posle toga sklopljen je mir sa Konradom Pjastom 2. oktobra u Hlemu, tim mirom Henrik je prestao da vlada u donjoj Lužici. Rat je ipak obnovljen u proleće sledeće godine, ali je u avgustu 1234. godine sklopljen mir iz Lucka na Varti, kojim je Boleslavu potvrđen Sandomjež i Henrik je dobio neke teritorije, a papa je taj mir potvrdio u julu 1235. godine. 22. septembra sklopljen je sporazum sa velikopoljskom, koja se odriče Pizdrske, Kališa, Poznanja, Srecke, Ruckia i Santoke, kao i zamka Biečova, dvoraca Srema i Bnina. Tada je od Henrika, Boleslav dobio nekoliko dvoraca u Sandomježu.

Dana 22. septembra je počela ekspedicija protiv Barnija od Pomeranije u kojoj je do zime osvojene oblasti cedainska i kiniecka.

Godine 1235. Konrad je u znak protesta zbog mira napao Sandomjež i Boleslavu oteo grad Radom.

Rat protiv Velikopoljske

Velikopoljski vitez Borživoj je uz podršku biskupa Pavla Poznanjskog pljačkao pogranična sela i došao do grada Srema, gde ga je Pavle želeći da pokaže da ne podržava Borživoja anatemisao. Borživoje je i pored te anateme, zbog podmićivanja stražara i panike među gradskom posadom, osvojio grad i ubio njegovog guvernera. Kada je Vladislav Velikopoljski saznao za to on ga je dao pogubiti.

Ipak Henrik je bacio svu krivicu na Vladislava, pa ga je Henrik napao i opseo Gnjezno, koju je branila veteranska posada, uz podršku Saksonsije. Henrik je u ovoj bici do nogu potučen i proteran sa Velikopoljskih teritorija i vratio se u Šleziju.

U proleće 1237. godine Henrik ponovo objavljuje rat Velikopoljskoj u kome gubi dvorac Pobzin, ali dobija oblasti Lacki i Giec.

Reforme

Za vreme Boleslavljeve vladavine, pod regentstvom, održana su ukupnno tri državna sabora, da bi se reformisala država. To su bili

• 5. maja 1228. godine u Vislici, kada je Vladislav Lakonogi abdicirao i Henrik Bradati preuzeo vlast,
• jeseni 1234. godine u Čarnovasiju,
• 2. jula 1236. godine u Dankovu, gde je grad Radomski predat Konradu Mazovijskom.

Pored toga održavani su i kongresi, kojima su se određivale granice između feudalaca. To su bili:

• 1229. godine u Vierzbici,
• oktobra 1230. godine u Skarizevu, održan protiv Konrada Mazovskog

U Malopoljskoj je pored toga pojavljuje novi zakoni, prava Libeka 1237. godine i prava Srecki 1235. godine.

Odnosi sa crkvom

U jesen 1234. godine su počeli sukobi između Henrika i biskupa Tomasa I na državnom saboru u Čarnovasiju, ali ipak održavani su dobri odnosi između Henrika i pape, koje Henrik i Boleslav nisu smeli da kvare. Vrhunac sukoba dostignut je 1238. godine kada je Tomas anatemisao Henrika.

Jačanje nemačkog uticaja

Za Boleslavljeve vlade, pod regentstvom uticaj Nemaca u Poljskoj postao je nasumljivo veći, jer im je pripao Novgorod na Kvisi početkom 1233. godine, Olavi u jesen 1233. godine, Raziborz početkom 1235. godine, a i sama Šlezija krajem 1235. godine.

Henrik Bradati, rad Jana Matejka

Henrikova smrt

Godine 19. marta 1238. godine Henrik je umro od kraktotrajne bolesti u gradu Krosnu. Na vlasti ga je nasledio sin Henrik II Pjast, Pobožni. Boleslav je tada zbačen s vlasti u Malopoljskoj i kralj je postao Henrik Pobožni, ali Boleslav je nastavio vladati u Sendomježu.

Boleslav kao samostalni vladar Sandomježa

Početak vladavine

1238/1239. godine, Boleslav je proglasio otcepljenje Sandomježa.

Brak

U 1239. Boleslavse oženio kćerkom kralja Ugarske, Bele IV Arpada, Kunigvidom.

Prva Mongolska najezda

U januaru 1241. godine, izvanrednom brzinom Batu-kan dolazi do Poljske i pustoši dva naselja u to vreme u Poljskoj, grad Lublin i Zavihost i susedne okruge i zemljišta, zarobljavavši i muškarce i žene, poljske i rusinske narodnosti. Pošto su poljske reke Bug i Visla bile zaleđene Mongoli (Tatari) pod vođstvom generala Bajdara i Kadan, sina velikog kana, stižu do Sandomježa, tesno opsedajući grad sa svih strana. Pošto su ga osvojili, 13. februara, Tatari su ubili gradskog biskupa, sve sveštenike kaluđere i đakone, kao i cistercitske monahe i sve ljude i žene koji su branili grad. Poklani su i starci i deca, dok se samo nekoliko ljudi spasilo.

Tatari su tada prodrli do grada Polanieca, na Čarnoj reci, i postavili su logor u selu Tursko-Velke, kada ih je napao Vladimir, vojvoda Krakova sa 1 500 vitezova, koji su došli u pomoć Sandomježu. U bici su za divnu čudo Vladimirovi ljudi pobili čak 1 000 Tatara! Ta šačica je ipak na kraju, ipak, poražena i pobijeno je 800 poljskih vitezova, dok se Vladimir spasao.

Za vreme tih borbi Boleslav je već, sa porodicom, bio pobegao u Krakov, što je potpuno skrhalo njegov autoritet.

Tatari su kad su dobili pojačanje nastavili prodor, i to im je cilj bio Krakov, prestolnica Malopoljske. 8. marta Bajdaova konjica je naišla na žestok otpor kod grada Hmjelnjika, koji je branio Vladimir i vojvoda Sandomježa, Pakoslava, uz koje je bilo samo nekoliko hiljada ljudi. U Poljskoj vojsci je bilo mnogo žrtava, a među njima su bili Vladimir i Pakoslav, ali mali deo vojske je preživeo.

Sutradan su Poljaci pretrpeli još jedan poraz kod Tarzkova.

Reforme

Boleslav je i za vreme vladavine Sandomježom održavo samo jedan kongres; kongres u Przedborzu, 9. jula 1239. godine, protiv Konrada Mazoskog.

Egzil

18/28. marta Boleslav je, sa svojom majkom i suprugom, pobegao u Ugarsku, svome tastu, ali kada je saznao da ni u Ugarskoj zbog Mongolskih nasrtaja nije bezbedno pobegao je u Moravsku.

Vladavina

Konrad Mazovski, obojeni rad Jana Matejka

Boleslav, rad Aleksandra Lesera

Dolazak na vlast

Godine 1243. godine vojvoda Opole, Mstislav, vojvode Poznanja, Pšemisl, Litvanci i Tatari su savetovali Konrada da napadne Sandomjež, koji je Boleslav u međuvremenu povratio.

Konrad je međutim kada je napao bio poražen 25. maja kod Suhodolja, od strane Klimenta od Rušče, i morao je da napusti zemlju, a Boleslav je osvojio Krakov.

Posle te pobede Boleslav je, 30. maja 1244. godine sazvao kongres u Čaborzu da bi smanjio moć plemstva.

Konrad je želeo osvetu, pa je skupio mnoštvo Litvanaca i naao

Odnosi sa Rastislavom Mihajlovičem

Boleslav je 1245. godine podržavao Rastislava Mihajloviča da se domogne kneževine Halicki, ali je poražen pod Jaroslavom 17. avgusta i bio prisiljen na mir u Lenčici.

Konradov puč

Posramljen porazom, Konrad je želeo osvetu, pa je skupio mnoštvo Litvanaca i početkom 1246. godine napao Malopoljsku i posle Boleslavljevog poraza kod Zarušova i njegovog bega, on je otpočeo pokolj populacije Malopoljske.

Konrad je sa sinom Kazimirom Kujavskim od Lenčice i Mstislavom Opolskim počeo harati Krakovsku okolinu. Tom prilikom je osvojio, za odbranu nespreman zamak, koji se nalazio na ušću Rudave u Vislu, a kasnije i drugi zamak, koji se nalazio na obali Visle, kod manastira Tinieca. Zamak Lelov, međutim, Mstislav uzima pod zakup. Konrada je u poslednji čas porazio Boleslav na opsadi njegovog zamka u Krakovu, ali to nije smanjilo Konradovu moć u Malopoljskoj.

Ipak je, kada je Konrad povukao u Mazoviju, sve propalo, jer je Boleslav osvojio onaj zamak kod Tinieca, dok se onaj na ušću predaje, jer su se njegovi vitezovi plašili da će ih Boleslav masakrirati, kao one u Tiniecu. Da bi se povećala moć velikog vojvode održan je kongres u Bobiniji 15. jula. Oko 20. oktobra 1246. godine umro je Mješko II Debeli, zapovednik Lelova i Boleslav je zavladao tim zamkom.

Ekspedicija protiv Tatara

Godine 1248. Zemovit I Mazoski je pokrenuo ekspediciju protiv Tatara, koji je podržavao sam Boleslav, ali ekspedicija se neslavno završila sledeće godine. Zemovit je tim pohodom izgubio mnoštvo vojnika, pa ga je, sa suprugom zarobio Kazimir Kujavski.

Tatari su se, međutim, osvetili 1256. godine, kada su napali Malopoljsku, ali su na kraju bili poraženi.

Posle toga je 2. marta 1257. godine održan kongres u Korčenu između Zemovita i Kazimira, kojim se najviše koristio sam Boleslav, koji je osvojio zemlju Sadecki, ali zbog toga ga je 1260. godine napao razjareni Kazimir i osvojio zamak Lelov, pa je 12. decembra na kongresu u Przdeborzu došlo do mira.

So kod Bohnje

Godine 1251. godine, u blizini Bohnje su otkrivene naslage kamene soli. Zbog tog otkrića grad Bohnja je 27. februara 1253. godine dobio neke privilegije.

Sukobi sa Bohemijom

Bitka kod Kresenbruna

Boleslav je juna ili jula 1253. godine, sa Vladislavom Opolskim i Lavom Danijelovičem Halickim, opljačkao okolinu Bohemijske Opave, u znak podrške Ugarskoj vojsci, koja je napadala Bohemijsku Austriju. Boleslav nije napado sam grad, ali ga je napadao Vladislav, koji je u dva okršaja, koliko ih je ukupno bilo, poražen. Posle toga, saveznici su opseli grad Glubčuce, ali su i tu poraženi.

U junu i julu 1260. godine Boleslav je u savezu sa Ugarskom napadao Bohemiju, ali je 12. jula poražen u bici kod Kresenbruna.

Izmirio se sa Bohemijom tek 1377. godine, kada je povukao vojsku iz Opave, i u znak zahvalnosti, kralj Bohemije se zauzeo za Poljake kod kralja Rimljana tj. nemačkog kralja.

Odnosi sa crkvom

Dana 28. avgusta 1252. godine, na kongresu u Ogledovu je Boleslavljeva majka unapredila Krakovsku biskupiju, čiji je biskup Stanislav, kanonizovan od strane pape 17. septembra 1253. godine. 8. maja 1254. godine je zbog toga održana jedna velika proslava u Krakovu, posle koje su na saboru u Čaborzu 18. juna, Svetom Stanislavu i Krakovskoj biskupiji priznate mnoge privilegije, koje su dopunjene na kongresu u Zavihostu (17—18. aprila 1255), i još više dopunjene na saboru u Bešovu 5. septembra, uz pomoć Boleslavljeve sestre Salomee. Na saboru u Lenčici je 1257. godine doneto odobrenje biskupima da svako ko ospori njihovu vlast mora biti ekskomuniciran. Nove privilegije, crkvi, su odobrene na saboru u Sandomježu (11—13. juna 1258).

Ekspedicija protiv Lenčice

Sa Boleslavom Velikopoljskim i Lavom Danijelovičem, Boleslav Stidljivi je, 29. septembra 1259. godine, krenuo u pomoć Zimovitu Mazovskom, protiv Kazimira Kujavskog. Ova vojska je u ovom pohodu opljačkala i spalila oblast Lenčicu i 6. oktobra se povukla natrag.

Posle te akcije došlo je do rata između Lava i Boleslava Stidljivog, koji se završio mirom krajem 1262. godine.

Druga Mongolska najezda

Pokolj 48 Dominikanaca u crkvi Svetog Jakova u Sandomježu 2. februara 1260. godine

Dana 30. novembra 1259. godine dva tatarska (mongolska) generala — Burundaj i Berke-kan su napali Poljsku i opljačkali Zavihost i Bitom. Vojska od 30.000 ljudi, u kojoj je bilo Tatara, Prusa, Rusina i Kimana, je 2. februara 1260. godine opljačkala i spalila grad Sandomjež i u katedrali Svetog Jakova je pobila 48 Dominikanaca.

Boleslava je tada zbog tog pada obuzelo veliko žaljenje, pored toga žalio je i što za sedamnaest godina nije mogao da se spremi za novu invaziju, pa je, sa suprugom, pobegao u Ugarsku (po nekim istoričarim, Boleslav je pobegao u zemlju Sieradz), poveravajući Klimentu od Rušče odbranu Krakova. Ovaj kraljev beg je potpuno skrhao njegov autoritet.

Nakon spajanja Buraundajeve i Berkejeve vojske 12. februara, Tatari su spalili Lublin, i spalili i opljačkali Krakov, ali sam Boleslavljev zamak nisu mogli osvojiti, jer ga je branilo 3 000 konjanika i 6 000 pešadinaca, od kojih je većina izginula, dok je tatarska vojska imala malo gubitaka. Već do februara 1260. godine, cela Tatarska vojska je napustila Malopoljsku, a Boleslav se vratio u napaćenu zemlju.

Osveta nad Tatarima

Juna 1264. godine, Boleslav je pokrenuo u rat protiv Tatara da obnovi svoje stare posede i 14. juna je u borbi kod Krakova poginuo sam tatarski knez Komat, čiji su posedi potom aneksirani.

Litvanske invazije

Godine 1265. Litvanci i Rusini, predvođeni knezovima Švarnom i Vasilkiem su zajedno napali Malopoljsku i opljačkali oblasti Skarizev, Tarčku, Vislicu, Helm, Bjalu, Lublin i Červjenju. Posle dugo vremena 1266. godine Poljaci su krenuli u kontraofanzivu i napali su Belz, a 19. juna razbili Švarnoa kod Vrata.

Posle toga Boleslav, je kada se vratio iz martovske posete ugarskom kralju i sklopio mir i sa Rusinima i sa Tatarima.

Potom je u julu 1273. godine, došlo do novog Litvanskog napada, i Leško je, iz osvete, napao Litvaniju u decembru.

Litvanci nisu naučili lekciju, pa su, 1278. godine ponovo napali Lublin i Leško ih je porazio u bici kod Lukuva.

Rat protiv Vladislava Opolskog

U aprilu 1271. godine, Boleslav je krenuo na Vojvodstvo Opolu i poharao selo Zarisce. 6. aprila 1272. godine umro je ugarski kralj Ištvan V Arpad i Boleslav je zbo toga prekinuo savezništvo sa Ugarskom.

Pobuna protiv Boleslava

Moćno plemstvo je želelo da se prekine rat između Boleslava i Opole, pa je 1273. godine diglo pobunu, ali cilj rulje se posle nekog vremena promenio, pa im je cilj postao da Vladislava dovedu na vlast u slabijenasaljenim, ali važnim mestima: Krakovu i Sandomježu, jer su verovali da je Boleslav na samrti, a nije im odgovaralo da njihov novi gospodar bude Leško Crni, koga je Boleslav usvojio.

Većina pobunjenika nije htela da ide u borbi iz straha od Boleslavljeve osvete. Oni su došli do seloskog manastira Bogucin gde su 2. juna, u petak, bili teško poraženi od strane Boleslava u izuzetno žestokoj i krvavoj bici. Posle toga Boleslav je prodro do Opole.

Pohod protiv Opole

Dana 28. oktobra 1273. godine Boleslav je, sa Konradom Mazovskim, Leškom i Boleslavom Pobožnim, knezom Velikopoljske, napao Opolu. Tokom tog pohoda saveznci su izvršavali prepade sejući haos i spalili svu njegovu oblast do Opole, Kozla i Odre, gde je poginulo mnogo ljudi. Vojska potom opseda Opolu, ali se zbog oluje povlači posle pljačkanja predgrađa. Posle oluje, vojska je Krenula ka Kozli i Raciborzi i ceo pohod se završio u novembru, ali je pored svih pljačkanja i iscrpeo Poljsku. Potom u decembru dolazi do savezničkog pljačkanja Sudavije.

Mir

Godine 1274. Boleslav je sklopio mir sa Opolom, kojim Vladislav odustaje od vladanja Krakovom i Boleslavu vraća Črzanovsku, da bi mu Boleslav potvrdio vladavinu oblastima između reke Skave i Sakvinke.

Reforme

Boleslav je tokom svoje vladavine saazivao državne sabore. To su bili:

• Sabor u Čaborzu (16. maja 1245),
• Sabor u Kanimuatahu (30. marta 1246),
• Sabor u Sandomježu (14. marta 1249),
• Sabor u Krakovu (25. maja 1250),
• Sabor u Čaborzu (21. juna 1250),
• Sabor u Zaguščinjecu (23. juna 1250),
• Sabor u Čaborzu (18. juna 1254),
• Sabor u Bešovu (5. septembar 1255),
• Sabor u Lenčici (1257),
• Sabor u Kurovu (kod Sandomježa) (7. novembra 1257), održan da bi se sredile granice između moćnog feudalca Boleslava Pobožnog i poseda velikog vojvode,
• Sabor u Sandomježu (11—13. juna 1258),
• Sabor u Ivanovicama (29. januar 1262), na kome se sklapa savez sa Boleslavom Pobožnim,
• Sabor u Dankov (7. jun 1262), na kome se sklapa savez sa Henrikom III Belim, sinom Henrika II Pobožnog, i Vladislav Opolski je tada, neuspešno, pokušao da ubedi Boleslava Stidljivog i Pobožnog da pređu na Bohemijsku stranu.
• Sabor u Krakovu (16. februara 1271), na kome je grad Jedrzejov dobio neke privilegije
• Sabor u Korčenu (13. februar 1275).

Sazivao je i kongrese. To su bili:

• Kongres u Čaborzu (30. maja 1244),
• Kongres u Bobiniji (15. jula 1246),
• Kongres u Zahavi (1248),
• Kongres u Ogledovu (28. avgusta 1252),
• Kongres u Zavihostu (17—18. aprila 1255),
• Kongres u Obrazovu (4. februara 1256),
• Kongres u Korčenu (2. marta 1257),
• Kongres u Kopernu (5. jun 1257),
• Kongres u Przedborzu (12. decembra 1260),
• Kongres kod Krakova (6. januara/2. februara 1270), održan je sa Boleslavom Pobožnim i Ugarskom.

Jačanje Nemačkog uticaja u Malopoljskoj

Za vreme Boleslavljeve vladavine nije jačao nemački uticaj u Poljskoj, ali je sam Boleslav na kongesu u Kopernu, 5. juna 1257. godine odlučio da Nemcima dozvoli da imaju uticaj nad Krakovom. Posle toga oni su dobili uticaj nad Novim Korčneom 1258. godine, nad Skarizevom 1264. godine i nad Sončom pre 1273. godine.

Smrt i posledice

Dana 7. decembra 1279. godine umro je u Krakovu ostareli vojvoda Boleslav, a Lešku nije bio osiguran tron, jer je Boleslav imao sina. Moćan plemić Lav Danijelovič, gospodar Halickog, je napao Krakov, jer je želeo postati novi kralj, ali su Krakovski boljari bili jaki i nisu mu hteli dati zemlju i izabrali su Leška za kralja, dok se Lav posle toga povukao.

Porodično stablo

16. Vladislav I Herman

8. Boleslav III Pjast

17. Judita od Češke

4. Kazimir II

18. Hajnrih, grof od Berga

9. Salomeja od Berga

19. Adelaide of Mochental

2. Leško I Pjast

20. Lutold od Znojma

10. Konrad II od Znojma

21. Ida od Babenberga

5. Jelena Pšemisl Pjast

22. Uroš I Vukanović

11. Marija Vukanović Pšemisl

23. Ana Diogenesa

1. Boleslav V Pjast

24. Izjaslav II Kijevski

12. Jaroslav II Kijevski

25. Liubava of Hohenstaufen

6. Ingvar of Kiev

26. Vladislav II Pšemisl

13. a Przemyslid princess, sometimes called Richeza

27. Gertruda od Babenberga

3. Gremislava od Lucka

Literatura

• SZUSTER, Michał. Bolesław V Wstydliwy [online]. Poczet władców Polski i Rzeczypospolitej, [cit. 2010-07-04]. Dostupné online. (polsky)