Казимир II Пјаст

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Казимир II Пјаст
Kazimierz II Sprawiedliwy 2.jpg
Пуно имеКазимир Пјаст
Датум рођења1138.
Датум смрти5. мај 1194.(1194-05-05) (55/56 год.)
Место смртиКраков
Пољска
ГробВавелска катедрала
ДинастијаПјастови
ОтацБолеслав III Пјаст
МајкаСалома од Берга
СупружникЈелена од Знојма
ПотомствоАделаида Пољска, Лешко I Пјаст, Конрад Пјаст
Велики кнез Пољске
Период1177-1194
ПретходникМјешко III Пјаст
НаследникМјешко III Пјаст

Казимир II Пјаст, са надимком "Праведни" (пољски: Kazimierz II Sprawiedliwy; 1138—5. мај 1194.) је био малопољски војвода (1166-1173), и Сандомјежа (после 1173). Био је велики кнез Пољске од 1177. године до своје смрти.

Биографија[уреди]

Пољска од 1177. до 1194. године током Казимирове владавине.

Био је млађи син Болеслава III Кривоустог и Саломе од Берга. Његов отац поделио је земљу својим синовима. У време очеве смрти, Казимир је имао само две године, тако да није могао добити наследство. Заједно са сестром Агнесом боравио је на двору своје мајке Саломе. Након мајчине смрти и смрти сестре Агнесе, живео је под покровитељством старијег брата Болеслава IV. Године 1154. био је довољно стар да преузме наслеђе. Његов брат борио се против немачког цара Фридриха Барбаросе. У рату је поражен те је морао послати Казимира у Немачку као таоца. Датум Казимировог повратка није познат, али је 1161. године био у домовини. Поново је овладао територијама које је држао пре 1157. године, када је одведен у заробљеништво. Казимиров брат Хенрик Сандомјешки погинуо је у Пруском крсташком рату 1166. године. Као наследника је у тестаменту навео брата Казимира. Међутим, томе се успротивио Болеслав те је Хенрикова земља подељена на три дела. Највећи део добили су Болеслав и Мјешко, док је Казимиру припао мањи део. Мјешко се 1172. године побунио против Болеслава и позвао је Казимира да му помогне. Казимир је одбио. Болеслав је умро 1173. године, и Мјешко, као најстарији, преузима власт над Пољском. Одузео је Казимиру остатак области које је добио од Хенрика. Против Мјешкове владавине је 1177. године подигнут устанак у коме је учествовао и Казимир. У устанку, Казимир је проширио своју област на Шлезију, Мазовију, Кујавско и Велику Пољску. Мјешко је морао побећи из земље, али је деловао из емиграције, покушавајући да се врати на власт. Казимир је сазвао сабор у Ленчици како би озаконио свој долазак на власт. Сабор је изабрао Казимира за владара Пољске. Папа Александар III осудио је одлуке сабора 1180. године. Казимир је активно учествовао у борбама галицијских кнежева. Умро је на повратку из једног од тих похода 1194. године.

Потомство[уреди]

Казимир је био ожењен Јеленом од Знојма (око 1140/2. - око 1202/6.), ћерком Конрада II од Знојма и Марије Вукановић Пшемисл[a]. Имали су седморо деце:

  • Ћерка (Марија?, Анастасија?; 1162/7 - 1194), удата за Всеволода IV Кијевског.
  • Казимир (1162 - 2. фебруар или 1. март 1167.), добио име по оцу.
  • Болеслав (око 1168/71—16. април 1182/3.), погинуо приликом пада са дрвета.
  • Одон (1169/84.)
  • Аделаида Пољска (око 1177/84—8. децембар 1211.)
  • Лешек I Бели (око 1184/5—24. новембар 1227.)
  • Конрад (око 1187/8 - 31. август 1247.)

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Мјешко II Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
8. Казимир I Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ричеза од Лотарингије
 
 
 
 
 
 
 
4. Владислав I Херман
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Владимир I Велики
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Доброњега
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Болеслав III Кривоусти
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Братислав I Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
10. Вратислав II Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Јудита од Швејфурта
 
 
 
 
 
 
 
5. Јудита Чешка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Андраш I
 
 
 
 
 
 
 
11. Аделаида Угарска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Анастазија Јарославна
 
 
 
 
 
 
 
1. Казимир II Праведни
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Попо од Берга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Хајнрих, гроф од Берга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Софија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Саломеја од Берга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Диполд I
 
 
 
 
 
 
 
14. Диполд II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Аделаида од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Бертолд II од Корушке
 
 
 
 
 
 
 
15. Лиутгарда од Захрингена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Напомене[уреди]

  1. ^ Марија је била ћерка српског владара, рашког жупана Уроша I из династије Вукановић и Ане Диогенесе.

Извори[уреди]

  • Lewicki, «Wstąpenie na tron polski Kazimierza Jag.» (XX т. «Rozpraw hist.»; изд. Краковской акад.);
  • Papée, «Przełom w stosunkach miejskich za K.-Jag.»;
  • Papée, «Polityka polska w czasie upadku Jerzego z Podjebradu 1466—71» (VIII т. «Rozpraw hist.»).