Казимир II Пјаст

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Казимир II Пјаст
Kazimierz II Sprawiedliwy 2.jpg
Пуно име Казимир Пјаст
Датум рођења 1138.
Датум смрти 5. мај 1194.(1194-05-05) (55/56 год.)
Место смрти Краков
Пољска
Гроб Вавелска катедрала
Династија Пјастови
Отац Болеслав III Пјаст
Мајка Салома од Берга
Супружник Јелена од Знојма
Потомство Аделаида Пољска, Лешко I Пјаст, Конрад Пјаст
Велики кнез Пољске
Период 1177-1194
Претходник Мјешко III Пјаст
Наследник Мјешко III Пјаст

Казимир II Пјаст, са надимком "Праведни" (пољски: Kazimierz II Sprawiedliwy; 1138—5. мај 1194.) је био малопољски војвода (1166-1173), и Сандомјежа (после 1173). Био је велики кнез Пољске од 1177. године до своје смрти.

Биографија[уреди]

Пољска од 1177. до 1194. године током Казимирове владавине.

Био је млађи син Болеслава III Кривоустог и Саломе од Берга. Његов отац поделио је земљу својим синовима. У време очеве смрти, Казимир је имао само две године, тако да није могао добити наследство. Заједно са сестром Агнесом боравио је на двору своје мајке Саломе. Након мајчине смрти и смрти сестре Агнесе, живео је под покровитељством старијег брата Болеслава IV. Године 1154. био је довољно стар да преузме наслеђе. Његов брат борио се против немачког цара Фридриха Барбаросе. У рату је поражен те је морао послати Казимира у Немачку као таоца. Датум Казимировог повратка није познат, али је 1161. године био у домовини. Поново је овладао територијама које је држао пре 1157. године, када је одведен у заробљеништво. Казимиров брат Хенрик Сандомјешки погинуо је у Пруском крсташком рату 1166. године. Као наследника је у тестаменту навео брата Казимира. Међутим, томе се успротивио Болеслав те је Хенрикова земља подељена на три дела. Највећи део добили су Болеслав и Мјешко, док је Казимиру припао мањи део. Мјешко се 1172. године побунио против Болеслава и позвао је Казимира да му помогне. Казимир је одбио. Болеслав је умро 1173. године, и Мјешко, као најстарији, преузима власт над Пољском. Одузео је Казимиру остатак области које је добио од Хенрика. Против Мјешкове владавине је 1177. године подигнут устанак у коме је учествовао и Казимир. У устанку, Казимир је проширио своју област на Шлезију, Мазовију, Кујавско и Велику Пољску. Мјешко је морао побећи из земље, али је деловао из емиграције, покушавајући да се врати на власт. Казимир је сазвао сабор у Ленчици како би озаконио свој долазак на власт. Сабор је изабрао Казимира за владара Пољске. Папа Александар III осудио је одлуке сабора 1180. године. Казимир је активно учествовао у борбама галицијских кнежева. Умро је на повратку из једног од тих похода 1194. године.

Потомство[уреди]

Казимир је био ожењен Јеленом од Знојма (око 1140/2. - око 1202/6.), ћерком Конрада II од Знојма и Марије Вукановић Пшемисл[a]. Имали су седморо деце:

  • Ћерка (Марија?, Анастасија?; 1162/7 - 1194), удата за Всеволода IV Кијевског.
  • Казимир (1162 - 2. фебруар или 1. март 1167.), добио име по оцу.
  • Болеслав (око 1168/71—16. април 1182/3.), погинуо приликом пада са дрвета.
  • Одон (1169/84.)
  • Аделаида Пољска (око 1177/84—8. децембар 1211.)
  • Лешек I Бели (око 1184/5—24. новембар 1227.)
  • Конрад (око 1187/8 - 31. август 1247.)

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Мјешко II Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
8. Казимир I Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ричеза од Лотарингије
 
 
 
 
 
 
 
4. Владислав I Херман
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Владимир I Велики
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Доброњега
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Болеслав III Кривоусти
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Братислав I Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
10. Вратислав II Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Јудита од Швејфурта
 
 
 
 
 
 
 
5. Јудита Чешка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Андраш I
 
 
 
 
 
 
 
11. Аделаида Угарска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Анастазија Јарославна
 
 
 
 
 
 
 
1. Казимир II Праведни
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Попо од Берга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Хајнрих, гроф од Берга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Софија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Саломеја од Берга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Диполд I
 
 
 
 
 
 
 
14. Диполд II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Аделаида од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Бертолд II од Корушке
 
 
 
 
 
 
 
15. Лиутгарда од Захрингена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Напомене[уреди]

  1. ^ Марија је била ћерка српског владара, рашког жупана Уроша I из династије Вукановић и Ане Диогенесе.

Извори[уреди]

  • Lewicki, «Wstąpenie na tron polski Kazimierza Jag.» (XX т. «Rozpraw hist.»; изд. Краковской акад.);
  • Papée, «Przełom w stosunkach miejskich za K.-Jag.»;
  • Papée, «Polityka polska w czasie upadku Jerzego z Podjebradu 1466—71» (VIII т. «Rozpraw hist.»).