Boško Kostić
Budimir Kostić | |
|---|---|
| Nadimak | Boško |
| Datum rođenja | 5. februar 1935. |
| Mesto rođenja | Kosovska Mitrovica,  Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 26. oktobar 2007. (72 god.) |
| Mesto smrti | Beograd,  Srbija |
| Škola | Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu |
| Zanimanje | Bankarstvo, spoljna trgovina |
| Delovanje | generalni direktor „Progresa”, „Udružene beogradske banke”, „Investbanke”, „Anglo-Jugoslav banke” i predsednik UO „Rajfajzen banke” |
Budimir Boško Kostić (Kosovska Mitrovica, 5. februar 1935 — Beograd, 26. oktobar 2007) bio je društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Srbije, elektroinženjer, bankar, generalni direktor spoljno-trgovinskog preduzeća „Progres”, kao i niza banaka u Jugoslaviji i inostranstvu.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 5. februara 1935. godine u Kosovskoj Mitrovici. U rodnom gradu je završio osnovnu školu i gimnaziju. Po završetku gimnazije 1953. godine, želeo je da studira filozofiju, ali je na nagovor oca upisao i diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) primljen je 1952. godine.[1]
Po završetku studija i odsluženju vojnog roka, zaposlio se u „Elektrosrbiji”, fabrici Dinamo. Ubrzo je otišao na stručno usavršavanje u SAD, u „Vestinghaus”. Po povratku u Jugoslaviju, 1963. godine, prelazi u reeksportnog giganta „Progres”. U „Progresu” je prošao kompletan put, sve do pozicije generalnog direktora, koju je obavljao četiri godine (1975—1979). U međuvremenu je i kao službenik „Progresa” izvesno vreme proveo u Americi. U leto 1979. godine prelazi na rad u „Udruženu beogradsku banku”, i ubrzo postaje direktor agencije ove banke u Njujorku. U SFRJ se vraća četiri godine kasnije i 1983. postaje generalni direktor „Investbanke”. Na ovoj poziciji je proveo punih šest godina, da bi 1989. otišao u London za prvog čoveka „Anglo-Jugoslav banke”. Vreme nakon raspada SFRJ, Kostić je proveo u Londonu baveći se privatnim biznisom.[1][2]
Poslednji put se u zemlju vratio nakon Petooktobarskih promena, 2000. godine, kada je postao predsednik Upravnog odbora „Rajfajzen banke” u Beogradu. Na tom mestu je bio do 1. novembra 2005. godine, kada postaje zamenik predsednika UO. Takođe se nalazio i na mestima potpredsednika, a potom i predsednika Udruženja banaka Srbije (UBS). Sa tih pozicija je znatno doprineo saradnji Udruženja sa Narodnom bankom Srbije (NBS).[1] Nedugo pre smrti bio je izabran i za predsednika Saveta stranih investitora.[3]
Umro je 26. oktobra 2007. godine u Beogradu.[1][3] Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.[4]
