Bradavičasta svinja
| Bradavičasta svinja | |
|---|---|
_(31551500273).jpg)
| |
| Phacochoerus africanus | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Mammalia |
| Red: | Artiodactyla |
| Porodica: | Suidae |
| Rod: | Phacochoerus |
| Vrsta: | P. africanus
|
| Binomno ime | |
| Phacochoerus africanus (Gmelin, 1788)
| |
| Podvrste | |
| |
| |
| Rasprostranjenost bradavičaste svinje: prisutna prisustvo povremeno zabeleženo
| |
Bradavičasta svinja (Phacochoerus africanus) je vrsta svinje koja živi u savanama, travnjacima i šumama podsaharske Afrike.[1] Naziv vrste dolazi od četiri velike izbočine poput bradavica koje se nalaze na licu svinje[2], a služe kao rezerva masti i koriste se za odbranu kada se mužjaci bore.
Opis[uredi | uredi izvor]
_juveniles_drinking.jpg)
Glava i dužina tela kreću se od 0,9 do 1,5 m, a visina od 63,5 do 85 cm. Ženka bradavičaste svinje teška je od 45 do 75 kg, obično su malo manje i lakše od mužjaka, koji su teški od 60 do 150 kg.[3][4] Bradavičasta svinja je prepoznatljiva po dva para kljova koje vire iz usta i vijugaju prema gore. Donji par je daleko manji od gornjeg para, kljove su vrlo oštre zbog trljanja gornjeg para svaki put kada otvara i zatvora usta. Gornji očnjaci mogu narasti do 25,5 cm, u preseku su gotovo pravougli, oko 4,5 cm su duboki i 2,5 cm široki. Kljova se uzdiže 90 stepeni ili više od korena, kako raste savija se prema nazad. Kljove se ne koriste za kopanje,[5] već za borbu s` drugim bradavičastim svinjama, i u odbrani od grabljivaca.[2] Na leđima ima veliku grivu, koja se od glave spušta duž kičme do sredine leđa.[3] Proređena dlaka pokriva celo telo. Boja je obično crna ili smeđa. Rep je dug, na njegovom kraju nalazi se pramen. Zajedničko bradavičastim svinjama je što nemaju potkožnog masnog tkiva i dlaka je proređena, što ih čini osetljivim na ekstremne temperature.[3] Valjanjem u blatu se štite kako od niskih tako i od visokih temperatura.
Bradavičasta svinja je prilagođena ispaši u savanama. Hrani se travama, korenima, bobicama i insektima. One uglavnom zauzimaju napuštene jazbine, mada jakim kljovama i nogama mogu i kopati nove. U tim jazbinama se smeštaju uvek glavom okrenutom prema otvoru kako bi lakše i brže pobegle od napada predatora. Pored ljudi glavni predatori su im lavovi, krokodili, leopardi i hijene.
Društveno ponašanje[uredi | uredi izvor]
Bradavičaste svinje žive u krdima i nisu teritorijalne životinje, žive na određenom području, ali ga ne brane od drugih jedinki svoje vrste.[6] Ženke žive sa mladima i drugim ženkama.[7] One uglavnom ostaju u krdu u kom su rođene, dok mužjaci odlaze iz krda, ali ostaju na istom području.[7] Mladi mužjaci se udružuju u krda, ali kad odrastu žive sami.[8] Odrasli mužjaci se pridružuju krdima ženki u vreme parenja. Na licu imaju dve žlezde jedna je kljovna žlezda, a druga žlezda lojnica. Svinje oba pola počinju da obeležavju svoje područje u uzrastu od oko šest do sedam meseci.[9] Mužjaci to čine češće od ženki. Mesta koja obeležavaju uključuju jazbinu za spavanje i područje hranjenja i pojilište. Kljovne žljezde koristite se za udvaranja, za borbu i utvrđivanje statusa.
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Bradavičaste svinje počinju da se pare krajem kišne ili početkom sušne sezone, dok rađanje počinje početkom sledeće kišne sezone.[8] Mužjaci se pare sa većim brojem ženki, zavisno od njihove spremnosti. Oni se često međusobom bore za ženke i čuvaju ih jedni od drugih. U vreme parenja mužjak čeka ženku da se pojavi van jazbine,[8] nakon čega počinje da je sledi, a u trenutku kad je spremna dolazi do parenja. Dominantni mužjak proteruje sve druge mužjake koji pokušavaju da se pare sa ženkama u njegovoj blizini.
Tipičan period skotnosti je pet ili šest mjeseci. Kada su spreme da se oprase ženke privremeno napuštaju svoja krda i prase se u posebnoj jazbini.[8] Leglo se sastoji od dva do osam prasića, obično od dva do četiri praseta. Ženka ostaje u rupi nekoliko nedelja dojeći prasad.[8] U slučaju da izgubi svoje leglo ženka nekad prihvata druge prasiće.[10] Prasići počinju da pasu sa oko dve do tri nedelje starosti, a prestaju da sisaju sa šest meseci starosti.[8]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b de Jong, Y.A.; Cumming, D.; d'Huart, J. & Butynski, T. (2017). „Phacochoerus africanus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 1. 1. 2020.
- ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 167. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ a b v Creel, Eileen (11. 3. 2005). „Phacochoerus africanus - common warthog”. Animaldiversity.ummz.umich.edu. Pristupljeno 30. 7. 2013.
- ^ „Common Warthog - Phacochoerus africanus” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 15. 5. 2013. g. Pristupljeno 30. 7. 2013.
- ^ Wilson, Don E.; Mittermeier, Russell A., ur. (2011). Handbook of the Mammals of the World, Vol. 2. Lynx Edicions. str. 277. ISBN 9788496553774.
- ^ Maher, C. R.; Lott, D.F. (1995). „Definitions of territoriality used in the study of variation in vertebrate spacing systems”. Animal Behaviour. 49 (6): 1581. doi:10.1016/0003-3472(95)90080-2.
- ^ a b Kleiman, D.G., Geist, V., McDade, M.C. (2004). Grzimek's Animal Life Encyclopedia. The Gale Group Inc.
- ^ a b v g d đ Estes, R.: The Behavior Guide to African Mammals, Including Hoofed Mammals, Carnivores, Primates. Los Angeles, University of California Press. 1991. ISBN 9780520080850. str. 218–221.
- ^ Estes, R.D.; Cumming, D.; Hearn, G.; Warthog (1982). „New Facial Gland in Domestic Pig”. Journal of Mammalogy. 63 (4): 618—624. JSTOR 2462591. doi:10.2307/1380267.
- ^ Jensen, S.P., Siefert, L., Okori, J.J.L., Clutlon-Brock, T.H. (1999). "Age Related Participation in Allosucking by Nursing Warthogs." Journal of Zoology London 248(4): 443–449
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
