Травњак

С Википедије, слободне енциклопедије
Травњак степе у Монголији.

Травњак је травнато подручје, животна заједница и биотоп обележен травама у ком има врло мало или уопште нема дрвећа. Делимично је настао човековим утицајем (крчењем шума), а припада животним заједницама. У биогеографији травњаци се зову травне формације.[1] Ту спадају ливаде и пашњаци (травњаци на којима се обавља испаша стоке) као и велики, природни травњаци:

На травњацима постоји велик број биљака (нпр. шафран, трпутац, тратинчица и маслачак) и животиња, које могу живети на земљи (нпр. зец, јеж и миш), испод ње (кртица, кишна глиста) или у ваздуху (инсекти). Од птица ту живе фазан, препелица и шева. Неке биљке које расту на ливадама користе се за прављење чајева, а друге за исхрану.

Травњаци кроз историју[уреди | уреди извор]

Свеобухватно коришћење травњака као интегрисаног дела пејзажа датира из времена персијских вртова, који су се формирали много векова пре нове ере. Код Персијанаца, и нешто касније код Арабљана, травњаци су били саставни део украсних башта. Персијски вртни "теписи" су имали правоугаоне облике, састављени од нискорастућих врста трава и цвећа - претече савремених травњака. Освајања Александра Македонског (356-323 п.н.е.) раширила су употребу персијских вртова кроз хеленски свет, док су вртови Грчке били ограничени на школе и друга јавна места. Вртови које су Римљани пренели у друге делове Европе били су у оквиру окућнице, првенствено за породично опуштање и забаву. Стари Грци и Римљани преузели су начине гајења трава од Персијанаца и прилагодили их својим потребама.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ В. Ранђеловић, et al. (2005): Станишта СрбијеПриручник са описима и основним подацима; Институт за Ботанику и Ботаничка Башта “Јевремовац”, Биолошки факултет Универзитета у Београду

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ерић, Перо; Ћупина, Бранко; Крстић, Ђорђе; Вујић, Светлана (2016). Травњаци. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. стр. 36.