Pređi na sadržaj

Brajan Stivenson

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Brajan Stivenson
Brajan Stivenson 2012. godine
Datum rođenja(1959-11-14)14. novembar 1959. (64 god.)
Mesto rođenjaMilton, SAD
ObrazovanjeIstočni Univerzitet Univerzitet Harvard
ZanimanjeAdvokat

Direktor Inicijative za jednaka prava

Profesor na Njujorškom univerzitetu
Značajni radoviFondacija Inicijativa za jednaka prava
Veb-sajthttps://eji.org/bryan-stevenson/

Brajan Stivenson (rođen 14.11.1959) je američki advokat, aktivista za socijalnu pravdu, osnivač/izvršni direktor Inicijative jednake pravde, i klinički profesor na Pravnom fakultetu univerziteta u Njujorku. Stacioniran u Montgomeriju, Alabama, Stivenson je osporio predrasude o siromašnima i manjinama u sistemu kriminalne pravde, naročito dece. Pomogao je oko odluke Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država da se zabrani da se deca mlađa od 18 godina osude na smrtnu kaznu ili doživotnu robiju bez prava na pomilovanje.[1] Stivenson je pomogao u slučajevima koji su spasli bezbroj zatvorenika od smrtne kazne, zalagao se za siromašne, i razvio reformnu parnicu centriranu oko zajednice s ciljem da unapredi administraciju kriminalne pravde. Njegov lik se pojavljuje u drami „Just Mercy” koja je bazirana na njegovim memoarima samo milost: Priča o pravdi i spasenju, u kojoj se govori o Volteru Mekmilanu.

Pokrenuo je Nacionalni memorijal mira i pravde u Montgameriju, koji slavi 4000 Afro-Amerikanaca linčovanih u 12 država Juga od 1877 do 1950. Govori o tome kako je istorija ropstva i linčovanja imala uticaja na visok stepen smrtnih presuda na Jugu, gde je u većoj meri primenjivano nad manjinama. Muzej nasledstva: Od ropstva do masovnog zatvaranja, nudi interpretacije koje dokazuju vezu između linčovanja za vreme perioda nakon rekonstrukcije (Rekonstrukcioni period) i visokog stepena egzekucija i zatvaranja obojenih ljudi u SAD.

U novembru 2018. godine, Stivensonu je dodeljena nagrada Bendžamin Frenklin od strane Filosofskog Društva Amerike kao “zvezdi vodilji pravde i milosti“[2]. Ovo je najprestižnija nagrada koju društvo dodeljuje za istaknutu javnu službu.

Život i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Rođen 14. novembra 1959. godine,Stivenson je odrastao u Miltonu, Delaver, malom ruralnom gradu u Južnom Delaveru.[3] Njegov otac Hauard Karlton Stivenson stariji, je odrastao u Miltonu, a njegova majka Elis Gertruda Stivenson (devojačko Golden)[3], je rođena u Filadelfiji, Pensilvanija. Njena porodica se doselila iz Virdžinije u Velikoj migraciji 20. veka[4]. Stivenson ima starijeg, brata Hauarda mlađeg, i sestru Kristi[5]. Oba roditelja odlazili u severni deo države zbog posla, Hauard stariji je radio u fabrici za preradu hrane kao laboratotorijski tehničar. Njegova majka, Elis, kao knjigovođa u vazduhoplovnoj bazi u Delaveru i postala je oficir. Poseban značaj je pridodavala obrazovanju svoje dece.[4]

Stivensonova porodica je pohađala Afričku metodističku episkopsku crkvu, gde je, kao mlad, Stivenson svirao klavir i pevao u horu.[3] Njegovi kasniji stavovi su pod jakim uticajem vere u ovu crkvu, gde su ljudi ove crkve slavili „ustanak nakon pada“.[3] Ova iskustva osnažila su njegovo uverenje da je „svaka osoba ovog društva veća od svog najgoreg dela“.[3]

Kada je Stivenson imao 16 godina, njegov deda po majci, Klarens L. Golden, je na smrt izbodena u porodičnoj kući u Filadelfiji tokom pljačke. Ubice su dobile doživotnu kaznu, koju je Stivensom smatrao pravednom. O ubistvu je izjavio sledeće: „Pošto je moj deda bio stariji čovek, ubistvo je delovalo naročito okrutno. Ali ja dolazim iz sredine gde se pokajanje ceni više od osvete.“[5]

Kao dete, Stivenson, je doživeo segregaciju i njen amanet. Pvru godinu osnovne škole je proveo kao „obojeni“.[3] Kada je pošao u drugi razred, škola je zvanično bila formalno lišena segregacije, ali su se stara pravila i dalje poštovala. Crna deca su se odovojeno igrala od bele dece, kod doktora ili zubara beli roditelji su ulazili na prednja a crni na zadnja vrata.[3] Bazeni i ostale javni objekti su neformalno lišeni segregacije.[4] Odrastavši u takvoj sredini, Stivensonov otac, je upijao rasizam, ali njegova majka je govorila kako nije u pravu.[3] U intervjuu iz 2017. godine, Stivenson se priseća kako je njegova majka protestvovala kada su crna deca bila u redu na zadnjim vratima stanice za vakcinaciju protiv polija, čekajući satima, dok su bela deca prvo ulazila.[6]

Stivenson je pohađao srednju školu Kejp Henlopen i maturirao je 1977. godine.[3] Igrao je fudbal i bejzbol za školske timove. Bio je i predsednik studentskog tela i osvajao je takmičenja javnog govorenja Američka Legija.[3] Njegov brat, Hauard mlađi, je zaslužan jer je pomogao svom bratu i njegovim retoričkim veštinama: „Raspravljali smo se kao što kao i sva ostala braća, ali ovo su bile ozbiljne teme, inspirisane,  pretpostavljam, našom majkom i okolnostima u kojima je naša porodica odrasla“.[3] Stivenson je bio odličan učenik i primio je stipendiju od strane Istern univerziteta u Sent Dejvidsu, Pensilvanija.[5] Na fakultetu je vodio fakultetski gospelski hor. Diplomirao je 1981.[5]

Stivenson je pohađao pravnu školu na Harvardu. Tokom pravne škole, kao deo odeljenja za parnice rase i siromaštva sa Elizabet Bartolet, radio je za Stefen Brajtovu firmu Južni centar za ljudskim pravima. Ona je pretstavljala zatvorenike na smrtnoj kazni po čitavom Jugu.[5] Za vreme bavljenja ovim poslo, Stivenson je otkrio svoj životni poziv.[5] Dok je bio na Harvardu, dobio je diplomu sa zvanjem Juris Doctor od pravne škole na Harvardu, a  master diplomu za Javne polise na Vladinoj školi Džon F. Kenedi.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Južni centar za ljudska prava[uredi | uredi izvor]

Nakon diplomiranja na Harvardu 1985. godine, Stivenson se seli u Atlantu, Džordžija, i pridružuje se Južnom centru za ljudska prava za stalno.[5] Centar je delio poslove po regiji a Stivensonu je dodeljena Alabama. Godine 1989. naložen je da vodi operaciju Alabama, resursni centar i organizaciju koja se bavila odbranom zatvorenika na smrtnoj kazni koju je fundirao Kongres.[4] Imao je centar u Montgameriju, prestonici države.

Inicijativa Jednake pravde[uredi | uredi izvor]

Kada je Kongres SAD povukao fundiranje za odbranu zatvorenika na smrtnoj kazni, Stivenon je preobrazio centar i osnovao dobrotvornu organizaciju Inicijativu jednake pravde u Montgameriju. Godine 1995. nagrađen je Makartur kreditom i sav novac uložio u centar.[4] Garantovao je odbranu svakog u Alabami ko je osuđen na smrt, jer je to bila jedina država koja ovakvim osuđenicima nije pržala pomoć.[7] Koja i takođe ima najveću stopu presude na smrt po glavi stanovnika.

Stivenson je bio naročito zabrinut preterano velike kazne za osobe koje su počinile zločin kao deca ispod 18 godina.[1] Vrhovni sud SAD je presudio u slučaju Roper protiv Simonsa (2005) da je smrtna kazna neustavna za osobe koje su ispod 18 godina. Stivenson, sagledavajući stvari iz ugla suda, da dogovore odgovarajuću odluku oko presuda ovakvih slučajeva, došli su do toga da se primenjuje na one ispod 17 godina.

Inicijativa jednake pravde pokrenula je parničku kampanju da se ponovo obrade slučajevi u kojima su deca osuđena na smrtnu kaznu ili doživotnu bez mogućnosti na pomilovanje, uključujući i slučajeve bez smrtnog ishoda. U slučaju Miler protiv Alabame (2012) Vrhovni sud je došao do značajne odluke da doživotne kazne bez pomilovanja za decu ispod 17 godina neustavne, ova odluka je uticala na statute u 29 država. Godine 2016. sud je sudio u slučaju Mongameri protiv Luizijana da se ova odluka morala primenjivati retroaktivno, potencijaalno utičući na presude 2300 osoba širom države koji su bili osuđeni kao deca.[8]

Do avgusta 2016. godine spasli su 125 muškarava od smrtne kazne. Uz to su i predstavljali siromašne, branili ljude sa žalbama i poništili pogrešne presude, i borili se da unište predrasude u sistemu kriminalne pravde.[4]

Prepoznavanje ropstva[uredi | uredi izvor]

Kancelarije Inicijative jednake pravde su blizu reke Alabama gde su robovi dovoženi radi trgovine robljem, iste udaljenosti od Kort Skvera „jedne od najvećih robovskih aukcija u zemlji“[4]. Stivenson je stavio do znanja da u donjem delu Montgamerija, postoji pozamašan broj istorijskih obeležja i bezbroj spomenika vezanih za konfederativnu istorij, ali ništa što prepoznaje istoriju ropstva, na čijim je leđima zastonano bogatstvo Juga i zbog kog se vodio Američki građanski rat.[4] Predložio je državi i dao dokumentaciju o 3 robovske lokacije sa istorijskim značajem, iz odeljenja za arhivu i istoriju Alabame mu je rečeno da ne bi trebao da sponzoriše takva obeležja zbog potencijalnih kontroverza.[4] Stivenson je sarađivao sa Afro-Američkom grupom za istoriju da bi dobio sponzorstvo za ovaj projekat, dobili su državno odobrenje za ove 3 lokacije 2013. godine koja su implementirana u Montgameriju.

Nacionalni memorijal mira i pravde[uredi | uredi izvor]

Stivenson je došao u posed 6 jutara bivšeg javnog stambenog poseda u Montgameriju za razvijanje novog projekta, Nacionalni memorijal mira i pravde, koji obeležava blizu 4000 osoba koje su linčovane u periodu od 1877. do 1950. Mnoga linčovanja su sprovedena otvoreno ispred velikog broja ljudi na trgovima. Stivenson smatra da ova istorija linčovanja od strane belih grupa je usko povezana sa visokim stepenom smrtnih presuda u Alabami i ostalim južnjačkim državama, i na primenjivanje istih u značajno većem broju nad manjinama. Dalje govori da smatra da ova istorija podstiče predrasude o manjinama što se vidi i u disporoporcionalnom broju zatvorenika širom države koji su pripadnici manjina.[4] Memorijal je otvoren aprila 2018. godine.[9]

Sa Memorijalom se dovodi u vezu Muzej nasledstva: Od ropstva do masovnog zatvaranja, koji je takođe otvoren u aprilu 2018. godine.[10] Materijal izložen u nekadašnjem robovskom skladištu podrazumeva razne predmete za linčovanje, rasnu segregaciju i masovno zatvaranje iz kasnog 20. veka. Stiveson nagoveštava kako postupanje sa obojenim ljudima u sistemu kriminalne pravde je povezan sa istorijom ropstva a kasnije i tretmanom manjina na Jugu.[11]

Autor[uredi | uredi izvor]

Stivenson je napisao memoare Just Mercy: Priča o pravdi i iskupljenju, objavljene 2014. godine od strane Spiegel & Grau.[12] Odabrani su, od strane Tajm magazina, kao jedna od „10 najboljih knjiga pisanih po istinitim događajima“ za 2014. godinu i bila je jedna od Njujork Tajmsovih „100 značajnih knjiga“ ove godine. Godine 2015. je pobedila u izborima medalju za izvrsnost i stručnost Endrua Karnegija [13] i Dejtonsku literaturnu nagradu mira za stručnost[14] . Film,rađen po knjizi, nazvan Just Mercy, s Majkl B. Džordanom u ulozi Stivensona, premijera ovog filma je održana 9. septembra 2019. godine na Festivalu internacionalnog filma u Torontu, a u bioskope je pušten 25. decembra 2019. godine.[15]

Govornik[uredi | uredi izvor]

Stivenson se pridržava aktivnog plana za javno govorenje, velikim delom za prikupljanje sredstava za rad Inicijative jednake pravde. Njegov govor na TED2012 u Long Biču, Kalifornija mu je doneo veliki broj pristalica na internetu.[16] Nakon njegovog izlaganja gosti ove konferencije su doprineli sa jednim milionom dolara za fundiranje Stivensonove kampanje koja se zalaže da spreči praksa puštanja dece da služe kazne u zatvorima za odrasle.[17] Njegov govor je dostupan na TED-ovom sajtu, do aprila 2020. godine, sakupio je 6 500 000 pregleda.[18]

Stivenson je bio početni govornik i primio je bezbroj počasnih diploma, od sledećih institucija:

U junu 2017. godine, Stivenson je održao 93. Ver predavanje u generalnom odboru Junitarijanske Univerzalističke Asocijacije u Nju Orleansu, Luzijana, stupivši u redove prethodnih predavača, kao što su Martin Luter King,mlađi i Kurt Vonegat.[27]

Stivenson se pojavljuje u 45. epizodi podkasta Kriminalac, Radiotopija sa PRX-a. Voditeljka Fibi Džadž je razgovarala sa Stivensonom oko njegovih iskustava tokom 30 godina rada da ljude oslobodi smrtne presude, i njegovo viđenje zasluživanja milosti.[28]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b McGreal, Chris (2018-04-01). „'I went to death row for 28 years through no fault of my own'”. The Observer (na jeziku: engleski). ISSN 0029-7712. Pristupljeno 2020-05-18. 
  2. ^ „2018 Benjamin Franklin Medal”. American Philosophical Society (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j Barrett, Paul. „Bryan Stevenson’s Death-Defying Acts | NYU Law Magazine” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i Toobin, Jeffrey. „The Legacy of Lynching, on Death Row”. The New Yorker (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18. 
  5. ^ a b v g d đ e „Bryan Stevenson”. PEOPLE.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18. 
  6. ^ „‎The Ezra Klein Show: Bryan Stevenson on why the opposite of poverty isn’t wealth, but justice on Apple Podcasts”. Apple Podcasts (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18. 
  7. ^ „Equal Justice Initiative”. Encyclopedia of Alabama (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18. 
  8. ^ „Children in Adult Prison”. Equal Justice Initiative (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18. 
  9. ^ „The National Memorial for Peace and Justice”. Legacy Museum and National Memorial for Peace and Justice (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18. 
  10. ^ „New museum on America's history of lynchings invokes powerful emotions”. NBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18. 
  11. ^ Riley, Ricky (2016-06-20). „Social Justice Activist Smashes Myth that Slavery Ended in 1865 With Brilliant Examination”. Atlanta Black Star (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18. 
  12. ^ Warden, Rob (2014-10-23). „On behalf of wronged defendants”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2020-05-18. 
  13. ^ „Anthony Doerr wins Carnegie Medal for fiction - Midcontinent Communications”. web.archive.org. 2015-09-24. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 2020-05-18. 
  14. ^ „Dayton Literary Peace Prize - Bryan Stevenson, 2015 Nonfiction Winner”. www.daytonliterarypeaceprize.org. Arhivirano iz originala 06. 12. 2019. g. Pristupljeno 2020-05-18. 
  15. ^ N'Duka, Amanda; N'Duka, Amanda (2018-04-20). „Warner Bros Dates Melissa McCarthy Comedy ‘Superintelligence’ & Michael B. Jordan’s ‘Just Mercy’”. Deadline (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18. 
  16. ^ „All of our survival is tied to the survival of everyone: Bryan Stevenson at TED2012”. TED Blog (na jeziku: engleski). 2012-03-01. Pristupljeno 2020-05-18. 
  17. ^ „TED’s first response to Bryan Stevenson’s talk on injustice”. TED Blog (na jeziku: engleski). 2012-03-05. Pristupljeno 2020-05-18. 
  18. ^ Stevenson, Bryan, We need to talk about an injustice (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2020-05-18 
  19. ^ „167th Commencement | UDaily”. www.udel.edu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18. 
  20. ^ „Office of Communications and Marketing | University of Delaware”. www.udel.edu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18. 
  21. ^ „Williams College Announces Its 2016 Honorary Degree Recipients”. Office of Communications (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18. 
  22. ^ „Lojola Univerzitet u Čikagu”. 
  23. ^ „2015 Commencement Address - Bryan Stevenson | College of the Holy Cross”. www.holycross.edu. Pristupljeno 2020-05-18. 
  24. ^ „Stevenson, Smith, Appiah Receive Honorary Degrees”. News @ Wesleyan (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18. 
  25. ^ Smith, Edwin (2017-08-23). „Author Bryan Stevenson Challenges UM Freshmen, First-Year Students”. Ole Miss News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-18. 
  26. ^ „Event Information - First Pages at Northeastern University”. web.archive.org. 2017-09-04. Arhivirano iz originala 04. 09. 2017. g. Pristupljeno 2020-05-18. 
  27. ^ „Ware Lecture”. UUA.org (na jeziku: engleski). 2015-01-13. Pristupljeno 2020-05-18. 
  28. ^ „Episode 45: Just Mercy (6.17.2016)”. Pristupljeno 2020-05-18. 
  29. ^ „Bryan Stevenson honored with National Civil Rights Museum’s Freedom Award and ABA’s Thurgood Marshall Award | NYU School of Law”. www.law.nyu.edu. Pristupljeno 2020-05-18. 
  30. ^ „2012 American Ingenuity Award Winners”. Smithsonian Magazine (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 30. 10. 2019. g. Pristupljeno 2020-05-18. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брајан_Стивенсон&oldid=27547191”