Pređi na sadržaj

Broj žrtava Klintonovih

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bill i Hilari Klinton 1997.

Broj žrtava Klintonovih je diskreditovana teorija zavere koja tvrdi da su bivši američki predsednik Bil Klinton i njegova supruga Hilari Klinton ubijali svoje političke protivnike, ukupno čak 50 ili više navodnih žrtava.[1][2][3] Mnoge delove teorije razvili su izdavač Njuzmaksa Kristofer Rudi, kongresmenka Mardžori Tejlor Grin i drugi. Takve optužbe postoje barem od 1990-ih, kada je snimljen film pod nazivom The Clinton Chronicles, koji je producirao Leri Nikols, a promovisao Džeri Falvel. Film optužuje Bila Klintona za više zločina, uključujući ubistvo.[4][5]

Ovu teoriju zavere su diskreditovali Lakeland Ledger, Chicago Tribune, Snopes i drugi mediji, koji ukazuju na detaljne zapise o smrti, neobično veliki krug saradnika koje predsednik verovatno ima i činjenicu da su mnogi od navedenih ljudi pogrešno identifikovani ili su još uvek živi, dok drugi pojedinci nisu imali poznatu vezu sa Klintonovima.[6][7]

Navodne žrtve[uredi | uredi izvor]

C. Viktor Rejzer II[uredi | uredi izvor]

C. Viktor Rejzer I je bio kopredsjedavajući za nacionalne finansije tokom vlati Klintona. Poginuo je u avionskoj nesreći zajedno sa sinom i još trojicom 30. jula 1992. tokom pecanja. Teoretičari zavere veruju da je nesreća namerno izazvana, međutim Nacionalni odbor za bezbednost saobraćaja je to ocenio kao nesreću, navodeći:[6][8][9]

Pilotova zakasnela odluka pri promeni kursa i njegov neuspeh da održi vazdušnu brzinu tokom manevra. faktori u vezi sa udesom su: planinski teren i nizak plafon.

Mari Mohejn[uredi | uredi izvor]

Meri Mohejn je bila pripravnica u Beloj kući koja je početkom leta 1997. godine ubijena u Starbaksu u predgrađu Džordžtauna u Vašingtonu. Pljačkaš je ušao u prodavnicu i upucao je, nakon što je pokušala da mu uzme pištolj. Zatim je upucao dvojicu zaposlenih u Starbaksu i pobegao. Međutim, teoretičari zavere veruju da je ona ubijena po naređenju Klintonovih.[6][10]

Vince Foster[uredi | uredi izvor]

Teoretičari zavere veruju da je samoubistvo Vinsenta V. Fostera ubistvo koje su počinili Klintonovi

Zvaničnik Bele kuće Vins Foster pronađen je mrtav u parku Fort Marsi u Virdžiniji, u blizini Vašingtona, 20. jula 1993. godine. Obdukcijom je utvrđeno da je pogođen u usta, a na njegovom telu nisu pronađene druge rane.[11] Pet zvaničnih istraga je proglasilo njegovu smrt samoubistvom, ali on je i dalje predmet teorija zavere i tvrdi se da su ga zapravo ubili Klintonovi jer je znao previše.[12]

Set Rič[uredi | uredi izvor]

Prostor za parkiranje bickli posvećen Setu Riču, za koga teoretičari zavere veruju da su ga ubili Klintonovi

Nerazjašnjeno ubistvo člana osoblja Demokratskog nacionalnog komiteta Seta Riča 2016. godine podstaklo je teoretičare zavere da spekulišu da je Hilari Klinton organizovala njegovu smrt; opovrgnuta teorija bila je zasnovana na izveštaju Foks njuza, koji je kasnije povučen, da je Rič bio odgovoran za Vikiliksovo objavljivanje DNC imejlova tokom predsedničke kampanje u Sjedinjenim Državama 2016.[13][14] Različite elemente ove teorije promovisale su istaknute ličnosti koje zastupaju stavove desnog političkog spektra uključujući Aleksa Džonsa, Njuta Gingriča i Šona Henitija.[15][16]

Džefri Epstin[uredi | uredi izvor]

Osuđeni seksualni prestupnik Džefri Epstin, koji je bio u pritvoru pod federalnom optužbom za dečju prostituciju, pronađen je mrtav u svojoj ćeliji u zatvoru na Menhetnu 10. avgusta 2019.[17] Zvanična obdukcija je kasnije proglasila uzrok smrti samoubistvo vešanjem.[18] Njegova smrt dovela je do toga da se teorije zavere prenose na društvenim mrežama, posebno u vezi sa Bilo, Klintono i Donaldom Trampom.Nekoliko sati nakon njegove smrti, Tramp je retvitovao tvrdnje da je Epstinova smrt povezana sa Klintonovom, uključujući hešteg #ClintonBodyCount.[19][20] Politički komentator Dineš D'Suza pokušao je da iskoristi vreme koje je proveo u zaveru da potvrdi zaveru da su Klintonovi odgovorni za Epstinovu smrt.[21]

Kristofer Sajn[uredi | uredi izvor]

Novinar Kristofer Sajn objavio je vest o sastanku 27. juna 2016. na pisti Feniks Skaj Harbor između bivšeg predsednika Bila Klintona i tadašnje državnog tužioca Lorete Linč. Tajming sastanka desio se tokom predsedničkih izbora 2016. kada je tadašnja kandidatkinja Hilari Klinton bila pod istraživanjem o tome kako je postupala sa određenim imejlovima tokom svog mandata kao državna sekretarka SAD.[22] Sajn je pronađen mrtav u svojoj kući u Alabami 12. juna 2021. Njegova smrt se istražuje kao samoubistvo.[23] Nekoliko ličnosti, uključujući Lorin Boebert, Den Bongino i Čarlija Kirak, kao i pro-Trampov kablovski informativni TV kanal One America News Network, sugerisali su da su ga ubili Klintonovi.[24]

Žovenel Moiz[uredi | uredi izvor]

Predsednik Haitija Žovenel Moiz ubijen je 7. jula 2021, kada su naoružani ljudi napali njegovu rezidenciju u Pelerin 5, okrugu Petion-Vil.[25][26][27][28] Martin Moiz, prva dama Haitija, hospitalizovana je zbog rana zadobijenih tokom napada.[29][30][31] Neki teoretičari zavere su tvrdili da su Klintonovi bili umešani u njegovu smrt, ukazujući na političke kontroverze u vezi sa pomoći koju je Klintonova fondacija dala Haitiju, kao što su prikolice za učionice „otporne na uragane“ za koje je utvrđeno da su strukturno nesigurne i koje sadrže formaldehid. Sledbenici teorije zavere Kjuanon, koji tvrde da Donald Tramp tajno vodi rat protiv udruženja trgovaca decom koja uključuje i Klintonove, žestoko su raspravljali o ideji da su oni umešani u atentat. Rasprava o neosnovanoj tvrdnji dovela je do toga da termin „Klintonovi“ postane top trend na Tviteru.[32]

Drugi[uredi | uredi izvor]

Druge osobe povezane sa teorijom zavere su:

  • Džim Makdugal, finansijski partner Klintonovih u poslu sa nekretninama koji je doveo do Vajtvoter skandala. Makdugal je umro od srčanog udara u Federalnom popravnom zavodu u Fort Vortu, Teksas, 8. marta 1998.[3]
  • Džon F. Kenedi mlađi, koji je, prema anketama, bio najpopularniji demokrata u Njujorku. Prema rečima prijatelja, Kenedi je razmišljao o tome da traži mesto senatora Danijela Mojnihana, koji se penzionisao, na izborima za Senat Sjedinjenih Država 2000. u Njujorku[33] ali je poginuo u avionskoj nesreći 16. jula 1999. godine. Hilari Klinton je izabrana na Mojnihanovo upražnjeno mesto 7. novembra 2000.[34][35]
  • Edvard Judžin Vili, mlađi, saradnik Klintonovih za prikupljanje sredstava, čija je supruga Ketlin Vili navela u CBS magazinu 60 minuta da ju je Bil Klinton seksualno napao 29. novembra 1993. godine. Ketlin je takođe svedočila u tužbi Pole Džouns za seksualno uznemiravanje protiv Klintonove. Edvard je pronađen mrtav u šumi Virdžinije, a njegova smrt je proglašena samoubistvom.[36][37][38]
  • Ron Braun, koji je bio sekretar za trgovinu tokom prvog mandata predsednika Bila Klintona. Pre toga je bio predsednik Demokratskog nacionalnog komiteta . Braun je bio pod istragom nezavisnog advokata za kontroverzu trgovinske misije Ministarstva trgovine i bio je svedok, koji je dobio obaveštenje da treba da svedoči, u tužbi Judicial Watch-a protiv državnog odeljenja za trgovinu.[39][40] [41] On i još 34 poginuli su u padu CT-43 USAF-a u Hrvatskoj 1996. godine.[42][38]
  • Džeri Parks, šef obezbeđenja Klintonovog štaba tokom njegove predsedničke kampanje 1992.[43] je ubijen 26. septembra 1993. godine kada je napustio meksički restoran na ivici Litl Roka u Arkanzasu od strane čoveka u drugom automobilu koji je pucao u njega deset puta iz pištolja kalibra 9 milimetara. Parksov sin, Geri, tvrdio je da je njegov otac prikupio tajni dosije Klintonovih „sitnih grehova“ i da je njegov otac koristio dosije kako bi pokušao da uceni Klintona.[44][45]
  • Mark Midlton, poslovni lider iz Arkanzasa, zajednički prijatelj Bila Klintona i Džefrija Epstina i bivši finansijski direktor Klintonove predsedničke kampanje, a kasnije i specijalni Klintonov pomoćnik, pronađen je mrtav, obešen o drvo trideset milja od njegove kuće sa ranom od puške na grudima, 07.05.2022. Midltonova porodica podnela je sudsku zabranu kako bi sprečila da policijske fotografije scene budu puštene u javnost, navodeći zabrinutost da bi te slike mogle da podstaknu teorije zavere. Sudija Alis Grej će odlučiti da li fotografije mogu da budu objavljene.[46][47][48]
  • Izmišljeni tvitovi u kojima se navodi „Imam informacije koje će dovesti do hapšenja Hilari Klinton“ su se pojavljivali na Tviteru. Navodno su ih poslale ličnosti kao što su poznati kuvar Entoni Burden,[49][50] košarkaš Kobi Brajant,[51] sudija Vrhovnog suda Rut Bejder Ginsberg,[52][53] bivši japanski premijer Šinzo Abe[54][55] i kraljice Elizabete II[56] pre njihove smrti.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nelson, Lars-Erik (4. 1. 1999). „Conspiracy Nuts Hit New Low With The Body Count”. Daily News. New York. Arhivirano iz originala 14. 9. 2020. g. Pristupljeno 20. 1. 2015. 
  2. ^ Marcotte, Amanda (29. 8. 2016). „The Clinton BS Files: "Lock her up" isn't really about emails – the right's been accusing the Clintons of murder for decades”. Salon. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 7. 8. 2017. 
  3. ^ a b Matthews, Dylan (2019-08-10). „The conspiracy theories about the Clintons and Jeffrey Epstein's death, explained”. Vox (na jeziku: engleski). 
  4. ^ Weiss, Philip (23. 2. 1997). „Clinton Crazy”. The New York Times Magazine. str. 35. Arhivirano iz originala 15. 5. 2014. g. 
  5. ^ „The People President Clinton Didn't Have to Pardon…Because They're All Dead”. TruthOrFiction.com. 17. 3. 2015. Pristupljeno 17. 5. 2018. 
  6. ^ a b v „Clinton Body Bags”. Snopes. 24. 1. 1998. Arhivirano iz originala 30. 1. 2020. g. Pristupljeno 12. 12. 2013. 
  7. ^ Page, Clarence (11. 1. 1998). „Ron Brown Murder Plot Has Too Many Holes”. Chicago Tribune. Arhivirano iz originala 24. 2. 2015. g. Pristupljeno 7. 8. 2017. 
  8. ^ „Victor Raiser, 52, Financial Aide In Clinton Presidential Campaign”. The New York Times. 2. 8. 1992. str. 46. Arhivirano iz originala 17. 8. 2019. g. Pristupljeno 2. 11. 2020. 
  9. ^ „ANC92FA116”. National Transportation Safety Board. 6. 9. 2003. Arhivirano iz originala 6. 9. 2003. g. Pristupljeno 2. 11. 2020. 
  10. ^ Franklin, Roger (29. 6. 2000). „Murder to mistresses: Clinton cops the lot”. The New Zealand Herald. Arhivirano iz originala 9. 11. 2020. g. Pristupljeno 2. 11. 2020. 
  11. ^ Beyer, Dr. James C. „Report of Investigation by Medical Examiner, Vince Foster Autopsy Findings” (PDF). AutopsyFiles.org. Pristupljeno 5. 9. 2016. 
  12. ^ Kessler, Glenn (25. 5. 2016). „No, Donald Trump, there's nothing 'fishy' about Vince Foster's suicide”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 19. 2. 2020. g. Pristupljeno 5. 8. 2017. 
  13. ^ Folkenflik, David (1. 8. 2017). „Behind Fox News' Baseless Seth Rich Story: The Untold Tale”. Morning Edition. NPR. Arhivirano iz originala 27. 5. 2020. g. Pristupljeno 3. 8. 2017. 
  14. ^ Palma, Bethania (16. 5. 2017). „Fact Check: Did DNC Staffer Seth Rich Send 'Thousands of E-Mails' to WikiLeaks Before He Was Murdered?”. Snopes. Arhivirano iz originala 2. 8. 2017. g. Pristupljeno 3. 8. 2017. 
  15. ^ Sullivan, Margaret (1. 8. 2017). „You don't have to believe everything in that Seth Rich lawsuit. What's been confirmed is bad enough.”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 1. 8. 2017. g. Pristupljeno 3. 8. 2017. 
  16. ^ Weigel, David (20. 5. 2017). „The Seth Rich conspiracy shows how fake news still works”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 3. 1. 2017. g. Pristupljeno 3. 8. 2017. 
  17. ^ Rashbaum, William K.; Weiser, Benjamin; Gold, Michael (10. 8. 2019). „Jeffrey Epstein Dead in Suicide at Jail, Spurring Inquiries”. The New York Times. Arhivirano iz originala 19. 3. 2020. g. 
  18. ^ „Medical examiner rules Epstein death a suicide by hanging”. Associated Press. 2020-08-22. Arhivirano iz originala 22. 8. 2020. g. Pristupljeno 2021-01-13. 
  19. ^ Weill, Kelly (10. 8. 2019). „Conspiracy Theories Erupt After Jeffrey Epstein's Death”. The Daily Beast. Arhivirano iz originala 7. 7. 2020. g. 
  20. ^ Timm, Jane C.; Johnstone, Liz (10. 8. 2019). „Trump retweets Epstein conspiracy theory, claiming Clinton connection”. NBC News. Arhivirano iz originala 5. 2. 2020. g. 
  21. ^ Weber, Peter (12. 8. 2019). „Dinesh D'Souza tried to use his time behind bars to bolster Epstein conspiracy theory, failed”. The Week (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 12. 8. 2019. g. Pristupljeno 2021-08-01. „Over the weekend, D'Souza tried to leverage his eight months in a federal correctional center to lend authority to the bizarre, evidently Trump-endorsed conspiracy theory that the Clintons might be responsible for Jeffrey Epstein's suicide.” 
  22. ^ Ruelas, Richard (14. 6. 2018). „Report details Sky Harbor meeting between Clinton and Lynch”. The Republic. Pristupljeno 5. 7. 2021. 
  23. ^ Alyssa Newcomb (11. 1. 1998). „Christopher Sign, Alabama news anchor, dies at 45”. Today.com. 
  24. ^ Sommer, Will (2021-06-18). „Right-Wing Ghouls Seize on Reporter Death as Proof the 'Clinton Body Count' Lives On”. The Daily Beast (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-03. 
  25. ^ „Le président Jovenel Moïse assassiné chez lui par un commando armé”. Le Nouvelliste. Arhivirano iz originala 7. 7. 2021. g. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  26. ^ „Haïti : le président Jovenel Moïse assassiné par un commando”. Libération. Arhivirano iz originala 7. 7. 2021. g. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  27. ^ Armed Intruders Kill Haitian President Jovenel Moïse. MSNBC. 7. 7. 2021. Arhivirano iz originala 07. 10. 2022. g. Pristupljeno 15. 10. 2022. 
  28. ^ Haiti President Jovenel Moïse assassinated. Associated Press. 7. 7. 2021. Arhivirano iz originala 07. 10. 2022. g. Pristupljeno 15. 10. 2022. 
  29. ^ „Haïti : le président Jovenel Moïse assassiné”. France 24. 7. 7. 2021. Arhivirano iz originala 7. 7. 2021. g. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  30. ^ „Haitian President Jovenel Moise assassinated overnight at private residence”. France24. 7. 7. 2021. Arhivirano iz originala 7. 7. 2021. g. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  31. ^ Deutsche Welle (7. 7. 2021). „Haitian President Jovenel Moise assassinated in his home”. Arhivirano iz originala 7. 7. 2021. g. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  32. ^ Thalen, Mikael (2021-07-07). „Conspiracy theorists are blaming the Clintons after Haitian president's assassination”. The Daily Dot (na jeziku: engleski). 
  33. ^ Siegel, Joel. „JFK JR. Mulled Run for Senate in 2000”. nydailynews.com. Arhivirano iz originala 26. 7. 2021. g. Pristupljeno 9. 8. 2022. 
  34. ^ O'Rourke, Ciara (8. 11. 2019). „Another Clinton body count hoax — this one starring JFK Jr. — is wrong”. PolitiFact. Pristupljeno 3. 7. 2021. 
  35. ^ Moritz, John C. (21. 10. 2020). „Fact Check: Hillary Clinton, JFK Jr. and the 2000 New York Senate race”. USA Today. Pristupljeno 3. 7. 2021. 
  36. ^ „Clinton Body Bags”. Snopes. 24. 1. 1998. Pristupljeno 3. 7. 2021. 
  37. ^ Buhler, Rich (2015-03-17). „'Clinton Body Count' Rumors”. Truth or Fiction? (na jeziku: engleski). 
  38. ^ a b „Does Bill Clinton Run Murder Inc.?”. Slate Magazine (na jeziku: engleski). 1999-02-19. 
  39. ^ „AllPolitics – No Conclusions On Brown – Nov. 14, 1996”. edition.cnn.com. 
  40. ^ „Washingtonpost.com Special Report: Clinton Accused”. The Washington Post. 
  41. ^ „AllPolitics – Time This Week: November 11, 1996”. edition.cnn.com. 
  42. ^ „15 Hillary Clinton Conspiracy Theories, From Body Doubles to Murder”. TheWrap. 2016-11-06. 
  43. ^ „Hillary's Baggage: A Story From My Former Life as a Clinton-Hater”. Observer. 2006-05-26. 
  44. ^ Weiss, Philip (1997-02-23). „Clinton Crazy”. The New York Times. 
  45. ^ „Can It Be Possible? Attack Videos Prove Politics Can Indeed Get Dirtier”. Los Angeles Times. 1994-07-03. 
  46. ^ „Central Arkansas Business Leader Mark Middleton Dies at 59”. Arkansas Business. 9. 5. 2022. 
  47. ^ „Judge will consider if photos can be shielded”. www.pressreader.com. Pristupljeno 2022-06-18. 
  48. ^ Brantley, Max (2022-06-08). „Family seeks to shield images of Mark Middleton's death in Perry County”. Arkansas Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-18. 
  49. ^ King, Ryan (2021-07-29). „FACT CHECK: Did Anthony Bourdain Send This Tweet Saying He Had Information That Would Lead To Hillary Clinton's Arrest?”. Check Your Fact. 
  50. ^ „Fact Check-Anthony Bourdain did not tweet that he has information that will lead to the arrest of Hillary Clinton”. Reuters. 2021-08-11. 
  51. ^ O'Rourke, Clara (2020-01-27). „No, Kobe Bryant didn't tweet about having dirt on Hillary Clinton before his helicopter crashed”. PolitiFact. 
  52. ^ Swenson, Ali (21. 9. 2020). „Ruth Bader Ginsburg did not author a tweet about Hillary Clinton”. Associated Press. 
  53. ^ Busch, Katie (22. 9. 2020). „Ginsburg Didn't Tweet About Hillary Clinton”. FactCheck.org. 
  54. ^ Tulp, Sophia (8. 7. 2022). „Fabricated tweet circulates after Shinzo Abe assassination”. Associated Press. 
  55. ^ „Fact Check-Image of a tweet by Shinzo Abe about Hillary Clinton is fabricated”. Reuters. 9. 7. 2022. 
  56. ^ McCarthy, Bill (14. 9. 2022). „Memes share fake Queen Elizabeth II quote about Hillary Clinton”. Agence France-Presse. Pristupljeno 29. 9. 2022. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Број_жртава_Клинтонових&oldid=27858297”