Шинзо Абе

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Шинзо Абе
Shinzō Abe April 2015.jpg
Шинзо Абе
Биографија
Датум рођења(1954-09-21)21. септембар 1954.(66 год.)
Место рођењаНагато
Јапан
РелигијаШинто
СупружникАкие Мацузаки (од 1987)
УниверзитетУниверзитет Сеикеи, Универзитет Јужне Калифорније
Политичка
партија
Либерално-демократска партија
97. премијер Јапана
26. децембра 2012. — 16. септембар 2020.
МонархАкихито
Нарухито
ПретходникЈошихико Нода
НаследникЈошихиде Суга
90. премијер Јапана
26. септембар 2006 — 26. септембар 2007.
ПретходникЏуничиро Коизуми
НаследникЈасуо Фукуда
26. септембра 2012. — 14. септембар 2020.
ПретходникСадаказу Танигаки
НаследникЈошихиде Суга
20. септембар 2006. — 26. септембар 2007.
ПретходникЏуничиро Коизуми
НаследникЈасуо Фукуда
Лидер опозиције
26. септембар 2012. — 26. децембар 2012.
ПремијерЈошихико Нода
ПретходникСадаказу Танигаки
НаследникБанри Каједа
Шеф секретаријата кабинета министара Јапана
31. октобар 2005. — 26. септембар 2006.
ПремијерЏуничиро Коизуми
ПретходникХиројуки Хосода
НаследникЈасухиса Шиозаки
септембар 2003. — септембар 2004.
ПретходникТаку Јамасаки
НаследникЦутому Такебе

Emblem of the Prime Minister of Japan.svg
Амблем премијера Јапана

Шинзо Абе (јап. 安倍 晋三; Нагато, 21. септембар 1954) је јапански политичар и бивши премијер Јапана (90. по реду, први пут изабран на седници јапанске скупштине, 26. септембра 2006). На изборима 2012. је поново изабран на ову функцију, 26. децембар 2012. наследивши Џуничиро Коизуми. Абе је био најмлађи премијер у јапанској историји и први премијер Јапана рођен након Другог светског рата. Почетком 2019. године, Абе је надмашио Шигеру Јошиду и постао други по дужини вршења премијерске дужности у послератном Јапану и тренутно је трећи по дужини у јапанској историји.[1]

Абе је конзервативац кога су политички коментатори описали као десничарског националисту.[2][3][4][5] Он је члан ревизионистичке Нипон Кајги и има ревизионистичке погледе на јапанску историју,[6] укључујући и порицање улоге владине принуде у регрутовању сексуалног робља током Другог светског рата,[7] позицију која је створила напетост са суседном Јужном Корејом.[8][9] Он се сматра се тврдокорним у односу на Северну Кореју и залаже се за ревизију члана 9 пацифистичког Устава како би се омогућило Јапану да одржава војне снаге.[10][11] Абе је међународно познат по економској политици своје владе, названој Абеномика, која се бави ублажавањем монетарне политике, фискалним стимулацијама и структурним реформама.[12]

Биографија[уреди | уреди извор]

Абе потиче из једне од најугледнијих јапанских породица политичара (његови дјед Кан Абе и отац Шинтаро Абе су били угледни политичари). Преко супруге Јоко Киши је повезан са некадашњим премијером Јапана Нобусукијем Кишијем.

Након студија у Јапану и САД, године 1979. запослио се у компанији „Коби стил“.[13] Од 1982. је радио у Министарству спољашњих послова Јапана, бавећи се политиком у склопу владајуће Либерално-демократске странке. Године 1993. је први пут изабран за посланика у Народној скупштини Јапана.

Дана 20. септембра 2006, странка га је предложила као кандидата за новог премијера, па је 29. септембра 2006. замијенио дотадашњег премијера Џуничира Коизумија.

Оставку на мјесто премијера је поднио 12. септембра 2007. године, а наслиједио га је Јасуо Фукуда.[14]

Поново је поднио оставку на мјесто премијера 16. септембра 2020. године, након што је 28. августа најавио повлачење са свих функција због лошег здравственог стања, а наслиједио га је Јошихиде Суга.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Osaki, Tomohiro (6. 6. 2019). „Abe equals Hirobumi Ito as Japan's third-longest-serving prime minister”. The Japan Times Online (на језику: енглески). ISSN 0447-5763. Приступљено 8. 6. 2019. 
  2. ^ Alexander, Lucy (17. 12. 2012). „Landslide victory for Shinzo Abe in Japan election”. The Times. 
  3. ^ „Japan election: Shinzo Abe set for record tenure”. BBC News. 23. 10. 2017. Приступљено 13. 6. 2019. 
  4. ^ Ohi, Akai (20. 12. 2018). „Two Kinds of Conservatives in Japanese Politics and Prime Minister Shinzo Abe’s Tactics to Cope with Them”. East-West Center. Приступљено 13. 6. 2019. 
  5. ^ McCurry, Justin (28. 9. 2012). „Shinzo Abe, an outspoken nationalist, takes reins at Japan's LDP, risking tensions with China, South Korea”. GlobalPost. 
  6. ^ "Tea Party Politics in Japan" (New York Times - 2014/09/13)
  7. ^ „Gov't distances itself from NHK head's 'comfort women' comment”. Japan Today (на језику: енглески). 27. 1. 2014. Приступљено 22. 7. 2018. 
  8. ^ Abe, Shinzo (22. 2. 2013). Japan is Back (Говор). CSIS. Приступљено 29. 12. 2015. 
  9. ^ „Abe meets Xi for first China-Japan summit in more than two years”. The Japan Times. 10. 11. 2014. Приступљено 29. 12. 2015. 
  10. ^ New Japanese Leader Looks to Expand Nation's Military, NewsHour, 20 September 2006.
  11. ^ BBC website Japan upgrades its defence agency, bbc.co.uk, 9 January 2007.
  12. ^ „Definition of Abenomics”. Financial Times Lexicon. Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2016. Приступљено 28. 1. 2014. 
  13. ^ „Profile: Shinzo Abe” (на језику: енглески). 12. 9. 2009. Приступљено 18. 7. 2019. 
  14. ^ „Japanese prime minister resigns” (на језику: енглески). 12. 9. 2007. Приступљено 18. 7. 2019. 
  15. ^ „Japan's next leader: How Yoshihide Suga beat the odds to succeed Shinzo Abe” (на језику: енглески). 14. 9. 2020. Приступљено 24. 9. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]