Њут Гингрич

Из Википедије, слободне енциклопедије
Њут Гингрич
Newt Gingrich by Gage Skidmore 6.jpg
Њут Гингрич
Биографија
Пуно име Њут Лерој Макперсон
Датум рођења (1943-06-17)17. јун 1943.(72 год.)
Место рођења Харисбург (Пенсилванија)
САД
Држављанство Застава Сједињених Америчких Држава САД
Религија римокатолик[1]
Супружник Џеки батли (1962—1981)
Маријан Гинтер (1981—2000)
Калиста Гингрич (2000-)
Политичка партија Републиканска странка
Потпис Newt Gingrich Signature.svg
Мандат(и)
4. јануар 1995. — 3. јануар 1999.
Председник Бил Клинтон
Наследник Денис Хастерт

Њутон Лерој „Њут“ Гингрич (енгл. Newton Leroy "Newt" Gingrich; Харисбург (Пенсилванија), 17. јун 1943) је амерички политичар и политички консултант. Био је 58. председник Представничког дома САД. Грингрич је коаутор и архитекта Уговора са Америком. Био је један од предводника у победи Републиканске странке на изборима за Конгрес 1994. Часопис Тајм га је 1995. прогласио „човеком године“ због „његове улоге у окончању четвородеценијске доминације Демократске странке у Представничком дому“.[2]

Након слабих резултата Републиканске странке на изборима 1998, Гингрич је у новембру исте године поднео оставку на место председника,[3] а у јануару 1999. је напустио Представнички дом. Гингрич је тренутно један од кандидата за републиканску номинацију за председника САД на изборима који ће бити одржани у новембру 2012.

Референце[уреди]

  1. „Newt Gingrich: Why I Became Catholic”. National Catholic Register. 26. 4. 2011.. Приступљено 18. 5. 2011.. 
  2. NPR "Gingrich's Path From 'Flameout' To D.C. Entrepreneur", NPR.org
  3. "The Speaker Steps Down", The New York Times

Литература[уреди]

  • Fenno Jr., Richard F. (2000). Congress at the Grassroots: Representational Change in the South, 1970–1998. UNC Press. ISBN 978-0-8078-4855-5. 
  • Strahan, Randall (2007). Leading Representatives: The Agency of Leaders in the Politics of the U.S. House. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8691-1. 

Спољашње везе[уреди]